U Srbiji je vazduh zvanično prekomerno zagađen u 15 gradova i aglomeracija, među kojima je i Leskovac, ocena je kvaliteta vazduha za 2020. godinu, koju je Beogradska otvorena škola dobila od Agencije za zaštitu životne sredine u septembru 2021. godine.

“Za ocenu vazduha u prethodnoj, 2021. godini, sačekaćemo septembar ove godine. Kakav smo vazduh do sad disali ove godine, zvanično ćemo saznati, pogađate, tek na jesen 2023. godine”, navodi se u saopštenju Beogradske otvorene škole.

Kada se posmatraju rezultati dobijeni iz zvaničnog sistema monitoringa kvaliteta vazduha, zaključuju sledeće: Vazduh u Srbiji je čist samo u mestima gde ne postoji sveobuhvatan monitoring kvaliteta vazduha.

Spisak gradova u kojima je bilo preko 100 dana prekomernog zagađenja kompletiraju Knjaževac, Zaječar, Požarevac i Kučevo.

Godišnji limit od 35 dana prekomernog zagađenja prevremeno su potrošili i Leskovac, Gornji Milanovac, Aleksinac, Negotin, Sremska Mitrovica, Kula, Prokuplje, Majdanpek, Prijepolje, Brodarevo, Bosilegrad, Trstenik, Požega, Kruševac, Kovačica, Bela Palanka, Surdulica, Bečej, Senta, Ruma, Aranđelovac, Mladenovca, Kovin, Osečina.

Među ovim gradovima ima i mesta u kojima je uspostavljen zvanični državni i(oli) lokalni monitoring, kao i mesta gde postoje samo senzori koje su postavili građani.

U zimskim mesecima lokalna ložišta i toplane koje koriste fosilna goriva (mazut, ugalj), uz saobraćaj i uticaj industrije, daju nekontrolisan uticaj na povećan nivo koncentracije zagađujućih materija iznad dozvoljenih i preporučenih vrednosti, što je pogubno za zdravlje svih građana, posebno osetljivih kategorija, poput dece, starijih i ljudi sa hroničnim oboljenjima

Rasprostranjenost i funkcionisanje zvaničnog sistema monitoringa vazduha zavisi od odgovornosti i ažurnosti kako Agencije za zaštitu životne sredine, tako i jedinica lokalne samouprave koje su dužne da uspostave lokalni monitoring kvaliteta vazduha, i da rezultate tog monitoringa dele sa Agencijom.

Izazovi su posebno prisutni u domenu lokalnog monitoringa, budući da gradovi i opštine u velikoj meri ne uspostavljaju odgovarajući nivo monitoringa kvaliteta vazduha.

To znači da u nedostatku merenja ne postoji ni zakonski osnov za donošenje i sprovođenje zakonom propisanih mera u cilju smanjenja nivoa zagađenja vazduha.

U nedostatku zvaničnih podataka, i uz opravdanu bojazan, građani u alternativnim metodama za sad nalaze rešenje, kako bi se makar kratkoročno informisali o stanju kvaliteta vazduha u svojim sredinama.

Kako dalje navode, potrebno je da odgovorne institucije i pojedinci odgovorno rade na unapređenju monitoringa kvaliteta vazduha na teritoriji cele države, kako u domenu širenja i održavanja državne mreže, tako i u domenu uspostavljanja sveobuhvatnog lokalnog monitoringa i pravovremene razmene informacija, jer bez merenja ne može biti ni adekvatnih mera za čist vazduh.