Njegovo pravilo je – ja pa ja. Od oca sa malim ja pa ja i majke tastature, rodio se Stole Lejka. Kopiljak i nedonošče, dvostruka ličnost. Ovako o svojoj novoj knjizi prepunoj humora „Vika me Lejka“, govori njen autor Zoran Jovanović iz Leskovca.

Knjiga je zapravo zbirka odabranih priča na lokalanom dijalektu, priča koje je Jovanović objavljivao na svom Fejsbuk profilu. Glavni lik Stole Lejka je, naravno, izmišljeni lik, ali čitaoci koji su pomno pratili njegove dosetke, „životne mudrosti“ i dogodovštine dugo su verovali da je reč o stvarnom liku, o Jovanovićem drugu ili komšiji.

„To je privuklo pažnju nekih ljudi, uglavnom ženskog pola, pa su usledila pitanja o Lejki u smislu – ko je odakle je, mogu li da ga upoznaju i slično, pa sam jednog dana bukvalno bio primoran da napišem da je reč o izmišljenom liku“, priča Jovanović za Jugmediu.

Stole Lejku srešćete u kafani, uz „ćebapčike, moče i vince“ gde se u društvu sa autorom bavi svakojakim temama.

„E, Zoćo, Zoćo….(Zoran Jovanović p.n), tebi ti do zajebanciju a ja se osećam ko jugo iz 1986.godinu“, jedan je od dijaloga.

Lejka je, piše autor, otišao. „Ipak, ne brinem za njega. Na rastanku mi je rekao: „Ću se vrnem“

Stole Lejka i autor ćaskaju i prebiru po svojim mukama i pored kazana za pečenje rakije, na utakmicama uz SMS poruke, na pijaci, pa opet u kafani, gde je Lejka „stručnjak“ za „Tolstojevskog“, politiku, ali i za žene.

„Lejka je nestao kao ventil moje duše, kao potreba da svoje misli oslobodim svakojakih gluposti u stvarnom životu“, objašnjava Jovanović.

A koliko je taj ventil, taj razgovor s alter egoom bio potreban autoru vidi se iz samih priča: „Otkači me Stole Lejka za jutarnju kafu s rakijicu. Tri dana ga vikam a on sve se vadi na neke obaveze. Jebem li ga, naviko se nekako na njega pa dan dođe otprazan ako ne pročešljam s njega, uz kafu, sve“.

Ovo je četvrta po redu knjiga Zorana Jovanovića. Prethodno je objavio knjigu satire i dve knjige aforizama. Jovanović je diplomirani ekonomista i saradnik Jugmedie, koja je pomogla štampanje knjige „Vika me Lejka“.