Django Unchained – Tarantino kao Tarantino. Mora malo da preteruje sa pricom, pa to ti je. Vrhunska glumacka ekipa, zaista. Jos uvek mi je u glavi uloga nemackog oficira u Inglourious Basterds Kristofa Valca. Dzejmi Fox kao mladi Denzel Vasington. Leo Di Kaprio i u ovom filmu po meni najbolji, Semjuel Dzekson. Likovi na pocetku filma su jako dobro napravljeni i dominiraju scenom. Kristof Valc glumi dr. King Sulca, lovca na glave kome igrom slucaja treba rob Django (Dzejmi Foks). Radnja se desava na divljem zapadu, robovlasnicka Amerika. Negde na sredini filma prica polako postaje dominantna i uzima primat likovima. Kada sam pomislio da cu konacno odgledati savrsen film, Tarantino je po meni pricu pokvario, pucnjavom, kojom je pretpostavljam hteo da impresionira publiku i opravda 100 milki ulozenih u film. Sem tih par pucnjava na kraju, nema nikakvih specijalnih efekata u filmu. Mogu da kazem da je i bez toga scenografija bila savrsena. Ispalo je kao da je bilo nedostatka kreativnosti, da sama prica iznivelise emocije kod gledaoca. Ovako Django, po principu, ono sto me ne ubije, to me ojaca, vraca primat nad pricom. U filmu se pored akcije oseca i snazan motiv ljubavi. Sve u svemu, moje preporuke za gledanje ovog filma, iako mislim da je mogao, sa malo boljom pricom za kraj, da napravi savrsen utisak 8/10.