Od kad Leskovčani koriste i plaćaju vodu i toplotne energente, nikada se nije desilo da se ta dva računa po iznosima izjednače, kao što se to desilo sa martovskim iznosima, pa čuđenje i reakcije stanovnika grada gde voda izvire na svakom koraku ne jenjava.

Petočlanoj porodici sa troje školske dece na periferiji Leskovca stigao je račun za mart mesec od preko 7.400 dinara, dok je njihov februarski račun sa istom količnom potrošene vode i ranije uvećanim računom za održavanje kanalizacije, iznosio – 1.800,00 dinara.

„U šoku smo i pojma nemam kako ćemo platiti jer još nisam vratio kredite za kupovinu knjiga i za jednu ekskurziju, jer sam umesta sve troje poslao samo najstarije dete da vidi našu Srbiju“, priča domaćin kuće koji jedini ima redovna primanja i to ona radnička u stranoj kompaniji.

On računa da mu je sada voda skuplja nego grejanje, što nikada u istoriji grada na pet reka, s podvodnim prirodnim jezerom i jednim veštačkim, nije bilo.

„Sa etažnim grejanjem u kući i sa termo izolacijom, koju sam sam uradio, potrošim 10 kubika drva. Ove godine plaćao sam kubik 8.000 dinara i kada to pomnožim sa 10, pa podelim sa 12 meseci u godini, ispada da mi je voda skuplja na mesečnom nivou“, očajan je sagovornik Jugmedie.

Drugi sagovornik u centru Leskovca, čiji je dvosobni stan u sistemu daljinskog grejanja, a reč je o četvoročlanoj porodici, nije materijalno ugrožen kao otac troje dece, ali kaže da ga je martovski račun doveo u stanje šoka.

„Posle najnovijeg poskupljenja grejanja, račun u februaru je iznosio 6.500 dinara, a martovski račun za vodu 7,800. Zaista ne znam gde tu ima logike u kom gradu su računi za grejanje i vodu izjednačeni ili veći oni za vodu?“, pita se mlađi čovek.

Njemu je, objašnjava, jasno da je do poslednjeg poskupljenja došlo zbog održavanje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u ataru sela Bogojevce, ali mu još nije jasno zašto je taj teret prebačen na pleća osiromašenog naroda i još vezan za količinu potrošene vode.

This slideshow requires JavaScript.

Bez luksuza, bašte se neće više zeleniti.

„Ovo je neviđeni harač i u Evropi se za ovakve stvari izlazi na ulice. Da li je neko nas pitao hoćemo li to postrojenje? Nije, naravno. Da li nam je neko rekao da će naša Veternica biti čistija, pa nije i dalje je zagađena. Zašto je izgrađeno i kada će konačno da proradi? Koliko ja znam po nekim njihovim pogačama, nikako da izađe iz tog probnog rada. Nedavno sam se vraćajući se iz ribolovao prošao pored te fabrike i morao da držim zapušen nos od smrada, a kad se govori o njenu pominje se ekologija“, besan je naš sagovornik, inače državni službenik.

Starija Leskovčanka živi u samom centru Leskovca u skromnoj kućici u kojoj greje samo dnevnu sobu sa kuhinjom na „smederevcu“ i godišnje potroši četri kubika drva. Vodu je plaćala gotovo simbolično u zimskim mesecima, po oko 400 do 500 dinara, u letnjim do 1.000 jer je u tom periodu zalivala cveće i travu od dva ara. Martovski račun za vodu, koji još nije platila, stigao je na iznos od 2.230 dinara.

„Mora da je neka greška. Jednom nedeljno uključujem mašinu za pranje veša, sudove od jednog tanjira, šerpe i po jednu kašiku i viljušku perem jednom dnevno, a kupam se dva puta nedeljno i to je sve. A šta ako nije greška i šta ću da radim letos? Je’l treba da zabatalim cveće i travu, a moja bašta je moj život, moj kutak u penzionerskim danima“, pita se , a ni mi ne znamo odgovor.

Jugmedii je stiglo na desetine kopiranih računa za martovsku potrošnju vode i svi su oni, sem dva, uvećani za po nekoliko puta u odnosu na prethodni mesec, a ova dva nisu jer su vlasnici bili, kako stoji, u pretplati.

Prema pristiglim računima, svi bez PDV, kubik vode košta 80 dinara, kanalizacija (jedinica mere p.n.), 16.190, a taksa za Postrojenje 42.450 dinara.

Inače, voda je još krajem jula 2022. poskupela u Leskovcu za 61,2 posto i tada je na sednici Gradskog veća rečeno da je taj procenat normalan je cene nisu rasle od 2015.godine. Na istoj sednici najavljeno je da će Leskovčani od naredne, odnosno, od 2023., plaćati taksu za usluge Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u ataru sela Bogojevce, za čiji rad, održavanje i zarade je na godišnjem nivou potrebno 180 miliona dinara, ali se tada nije znalo kolika će taksa biti, da li po članu domaćisntva ili po utrošenoj kubikaži.

Krajem januara ove godine već je najavljeno novo poskupljenje za održavanje Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda. Tada je rečeno da će računi biti uvećani za 500 dinara za četvoročlanu porodicu, uz računicu da porodica troši mesečno 20 kubika vode.

Baka kojoj je došao račun na 2.230 dinara potrošila je, prema računici JKP Vodovoda, 21 kubik. Ona ne zna da li je to malo ili mnogo.

„Pa kako drukčije da je štedim, da je ližem, a?“, pita rezignirano.

Tog 30. januara 2023. godine gradončelnik Leskovca Goran Cvetanović je kazao: „Ko troši više vodu taj će više da plaća“.

Ovaj udar, pored svih u nizu, za Leskovčane je, čini, se najbolniji jer žive u gradu ispod koga se nalazi jezero najčistije vode na svetu odakle se Leskovac vekovima snabdevao pitkom vodom, a sada iz akumalcionog jezera „Barje“, koje je više nego izdašno i u kome ima vode i za izvoz.

Tokom pisanja ovog teksta nismo uspeli da se čujemo sa direktorom Vodovoda Leskovac Stanišom Ristić, ali su nam neki od službenika koji su i direktnom kontaktu s potrošačima rekli Jugmedii da „nikada do sada nije bilo više reklamacija i da Leskovčani nikada više nisu bili ogorčeni zbog enormnih računa“.

Jednom od službenika u Voodvodu je takođe došao visok martovski račun – iznad 6.000 dinara.

„I mi smo ogorčeni, a s druge strane rad tog postrojenja i plate tih ljudi koji tamo rade treba da se plate. E, zašto je to prebačeno na grbaču već isceđenog naroda od svih mogućih poskupljenja, to treba pitati gazde. Ali neshavtljivo je da smo mi sada pri ovolikoj količini vode primorani da štedimo na kupanju i pranju posuđa. Mislim da je ovo neodrživo i da će ovo da padne kad-tad“, rezonuje naš sagovornik.

Povratak u 20.vek

Meštanin u naselju Slavka Zlatanovića sa kućom punom čeljadi, našao je, kako kaže, idealno rešenje da se „ratosilja“ visokih računa za vodu.

„Vraćam se u pedesete godine prošloga veka, aktiviram spoljnu pumpu za vodu koju sam nasledio od pokojnog tasta. Upravo mi je pre 25 godina savetovao da je ne diram jer mogu da dođu crni dani. Pa došli su. Platio sma račun, izvukao pumpu iz podruma, izglancao je i namestio na cev. Odatle cu da polivam baštu, letos ću da punim bure pa ćemo da se kupamo ispod njega, vodu ćemo grejati na pećku na drva za pranje sudova, a moguće je i mašinu za veš da priključim“, priča sav srećan uz oapsku da mu država ne može „doakati“ u ovom slučaju.

Inače, u ovom naselju se i tokom leta podrumi prelivaju od onih podvodnih voda, a u blizini su arterski bunari koje niko ne koristi, a takvih u Leskovcu ima 21.