PUTUJUĆI FLORIDOM naišli smo na jednu od najkorisnijih biljki za čovekovo zdravlje, na takozvanu kraljicu biljki zvanu Aloja vera. Aloja vera se koristi u medicini, ima preko 200 korisnih sastojaka i raste samo u tropskoj klimi.

Na Floridi je ima na pretek, a tu živi i čovek koji je prvi distribusao Aloju u Srbiji i u staroj Jugoslaviji. To je nas bivši sugradjanin, novinar Nebojša Jovanov.

On je i jedini novinar poreklom iz Leskovca koji je danas i član European Press Federation. Nebojsa je jedan od retkih iz Srbije koji je član ove organizacije. Rodjen je i odrastao u ulici Ilije Strele u Leskovcu. Družio se u Gimanziji i studirao u Nišu u generaciji sa danas poznatim društvenim i javnim radnicima, izmedju kojih su Sanja Conic, Irena Mutavzic, Zaklina Mitrović, Aleksandar Rangelov, Dejan Zivkovic -Zil, Goran Cvetanovic – Mesko i drugi.

Otac mu je poreklom Makedonac a majka Crnogorka, te kada bi ga pitali sta je on, on bi im saljivo odgovarao: „Ja sam leskovačka mućkalica“. Znao je i da se šali da ”biti portir ili direktor nije važno, važno je samo da se sedi”. Prozvali su ga Crni, što je suprotno njegovom plavokosom izgledu.

Nebojša je počeo da se bavi novinarstom odmah posle upoznavanja novinarskog zanata u Gimnaziji. Na Pravnom fakultetu dolazi do ideje da sakuplja zanimljive vesti. Godine 1994. Radio 016 objavljuje knjigu Nebojšinih sabranih zanimljivih vesti i zajedno im daju naziv “Zanimljivosti iz sveta” (Interesting from the World).

Radio 016 je publikovao i tri brošure sakupljenih bisera mudrosti koje je uredio Nebojša. Od 1994. godine do 1998. godine Nebojsa je na Radiju 016 bio autor i voditelj slusane emisije “Zabavnik 016”.

Njegovi radovi su izlazili u svim važnijim novinama u Srbiji i tadašnjoj Jugoslaviji a koristili su ih i mnogi radio i tv mediji. Godine 1996. Primljen je u Udruženje novinara Srbije i Jugoslavije.

Iste godine postaje i zvanični distributer kompanije Forever, najvećeg proizvodjaca i distributera proizvoda od Aloja Vere na svetu. Ubrzo je stvorena mreža saradnika širom stare Jugoslavije.

Nebojša odlazi u Italiju 1998. godine, gde zajedno sa svojim prijateljem Fabricijom otvara prvu mrežu saradnika u Italiji. Posle godinu dana odlazi kod svog školskog druga u Minhen, gde i ostaje i osniva svoju porodicu. Dobija nemačko državljanstvo, i kao nemački novinar postaje član European Press Federation.

Tečno govori nemacki, engleski, italijanski, bugarski, i služi se ruskim i španskim jezikom. Kao što zna da se šali, kaže da on ne priča srpski, nego leskovaćki.

I danas radi sa Alojom i pomaze drugima.

Kao senior menadzer kompanije Forever i koordinator najvece medicinske izdavačke kuće Elsevir, Nebojsa je imao mnoga draga iskustva.

Rado se seća prvog takvog iskustva  kada je u to vreme mali dečko, Leskovčanin po imenu Vlada, imao od rodjenja astmu i koristio pumpicu i primao injekcije i koji je posle popijenih 5-6 boca Aloje ozdravio.

Nebojšu sam sreo u Majamiju i proputovali pola Floride zajedno. Sa njim sam prijatelj više od 20 godina.  I danas smo u stalnom kontaktu. Nebojša zivi na relaciji Minhen – Florida, i ovde uživa u čarima predivnih plaža i zalaska sunca, i zajedno sa suprugom Gordanom priprema svoju kćerku Evelin za tenisku IMG akademiju (Boletieri Akademiju).

Ono sto sam zapazio, ma kuda god bio, naisao bi na Leskovcane, pa i tamo gde bi ih najmanje ocekivao. Leskovcane koji ostavljaju tragove, tragove koji su rasejani svuda po svetu.

Jugoslav Tomić