LESKOVAC – „Višnja se od koren korneše, moma se  od majke deleše. Praštavaj, majko, praštavaj, ako sam ti nešto zgrešila. Do sega sam tebe slušala, od sega slušam svekrva, svekrva, zalva, jetrva i toj mlado deverče. Praštavaj, majko, praštavaj, ako sam nešto zgrešila“.

Ovo su stihovi pesme kojom počinje i završava se devojočko veče u Leskovcu, koje Leskovčanina od davnina nazivaju – češljanje.

Autentični leskovački običaj

Ovaj stari, emotivni običaj sa proprtanim suzama, vuče korene s početka prošlog veka i autentičan je leskovački običaj.

„Pouzdano se zna da je običaj vezan isključivo za gradsko područje Leskovca i da se ne upražnjava u drugim krajevima Srbije. Poslednjih godina češljanje su kao obavezan predsvadbeni ritual prihvatila i u neka okolna sela. U tim selima, ali i na prostoru Jablaničkog okruga, obavezan je, međutim, ritual sa „grabenom pogačom“, koji se obavlja u toku sbadbene ceremnije, neposredno pre nego mladu izvedu pred mladoženju“, objašnjava Slađana Rajković, etnolog u Narodnom muzeju u Leskovcu.

Češljanje žensko slavlje

Češljanje je iskljušivo žensko slavlje. Pored ženskog dela rodbine i mladinih drugarica tu su i svekrvine rođake i prijateljice, koje na zabavu stižu sat kasnije sa slatkom pogačom i spremom za mladu.

„Devojka seda na kantar, koji, verovtano, simboliše odmerenost u braku, i koji je, zbog udobnosti, pokriven jastukom. U ruci drži crveno ogledalo a na krilu muško dete, u etnologiji zvano nakonjče. Muško dete predstavlja simbol produženja poroda. Centralno mesto iza mlade zauzima majka i njene drugarice. Kreće tužna pesma, a jedna od drugarica sve vreme češlja mladu crvenim češljem“, objšnajva Rajkovićeva.

Kantar i nakonjče

Obred češljanja u proseku traje  nekoliko minuta, a završava se kada se  iznad mladine glave polomi ukusna „grabena pogača“. Tada uz ciku, viku i guranje, nastaje opšti grabeš, a delovi pogače nose se kod kuće i nude neudatom i neoženjem potomstvu kako bi se i za njih grabili momci i devojke.

Muškarcima zabarenjen pristup

Ako je svadba u subotu, češljanje se u večernjim satima održava u četvrtak, a ako je svadbeno veselje u nedelju, obred se obavlja subotom, u kući mlade ili u restoranu, u zavisnosti od broja gostiju. Muškarcima je pristup zabranjen, a jedini pripadnici jačeg pola mogu se  videti među poslugom.

„Praštavaj majko“

Stara makednoska narodna pesma „Praštavaj majko“, koja u neku ruku predstavlja tužbalicu zbog odvajanja devojke od majke i odlaska iz roditeljske kuće, stigla je u leskovački kraj, prema pretpostavci Rajkovićeve, još u  vreme Vardasrke banovine.

„Pesma na neobjašnjiv način izmami suze, ne samo majci, već svim gošćama, možda i zbog tužne muzike koja je prati „, veli Rajkovićeva.

(Kraj)