Više od deset godina kako su meštani u centru malene varoši Vučje podno planine Kukavice navikli da iz napuštene, zakatančene i šibljem obrasle fabrike „Vučje“ izilaze okoti mačaka i pasa lutalica, kao i pacovi, ali ni sanjali nisu da će to postati i pribežište i jame za lisice odakle ove divlje životinje izilaze i plaše decu, ali i prave štetu.

Neki kažu da su se lisice toliko odomaćile pa da pod okriljem noći dolaze na kućne pragove i odnose se im obuću, drugi tvrde da se po neka prošeta i tokom dana, ali svi su složni da se one u fabričkom krugu razmnožavaju.

Drugi stanovnik objašnjava da se hrane živinom.

Nekadašnji tekstilni vunarski gigant, i nekadašnja oduzeta fabrika predrtatnog industrijalca Laze Teokarovića, početkom devedestih godina prošloga veka zapošljavala je oko 1500 radnika iz Vučja i okoline, a u to vreme radila je i tekstilna trikotažna fabrika „Vučjanka“ i još dva tekstilna pogona. Sve je to otišlo na doboš i sve obraslo u korov i sada su samo nemi spomenici prohujalog vremena.

Problem je samo što se „Vučje“ nalazi u strogom centru varoši, sa zgusnutim kućama i stambenim zgradama, autobuskim stajalištem i Domom kulture a u središtu su deca u školarci. Tokom našeg dnevnog boravka nismo uspeli da uslikamo ni jednu lisicu. Kažu, boje se glasova.