Četiri mlada čoveka rođena devedesetih godina prošlog veka sreću se ponovo na desetogodišnjici mature i u tom trenutku spoznaju koliko su zapravo promašili svoje živote u borbi i glađu za uspehom. Priča jedne generacije koja je rođena u najgore moguće vreme, a čini se i danas u njemu odrasta.

Da li se nešto od njihovog rođenja promenilo ili ne, komentarisali su mladi glumci šabačkog pozorišta, čija je predstava „Pretposlednja panda ili statika“ odigrana u okviru Ferstivala mladih pozorišnih stvaralaca „Metamorfoza“ u Leskovcu.

„Prejako je reći da su se devedesete vratile. Imamo više izbora i sloboda i niko nas ne bombarduje i nemamo krizu i inflaciju. Ipak, to je nešto čega moramo da se sećamo jer ako se ne podsećamo šta nam se sve izdešavalo one zaista mogu ponovo da se vrate. Kao što kaže sam tekst u predstavi: „Ljudi se promene, društvo nikada“. Pa, eto mogli bi barem da promenimo čoveka“, konstatuje glumac Strahinja Barović.

Mlada glumica šabačkog pozorišta Jovana Panitić komentarisala je nakon predstave na okruglom stolu da se protiv svega lošeg zapravo bori pozitvnošću.

„Svako treba da se izbori za sreću na svoj način. Važno je da budemo pozitivni i da se izvučemo iz ovog crnila koje nam se svakodnevno servira. Svako treba da nađe neku vrstu svoje sreće i da se izoluje od svih ružnih stvari“, ističe ona.

“Pretposlednja panda ili Statika” je komad mladog autora Dina Pešuta nagrađen nagradom „Marin Držić” Ministarstva kulture Republike Hrvatske, 2013. godine; a u režiji takođe mladog Šapčanina Maksima Miloševića.