Dok u Beogradu i Pirotu, na primer, sija sunce, Leskovac i varoši u Jablaničkom okrugu nedeljama su, sa kratkim i sve ređim prekidima, u magli, posebno gustoj na planinama i u podplaninskim naseljima, gde ni stariji meštani ne pamte ovakvu pojavu.

U leskovačkoj kotlini magla se dovodi u vezu sa smogom i nedostatkom provetravanja, što jeste činjenica, ali slična situacija je i 40 do 50 kilometara dalje i od one leskovačke atmosfere razlikuje se samo po vazduhu bez mirisa čađi iz gusto načičkanih dimnjaka.

„Treća nedelja zaredom je veoma nepogodna za lov jer se ne vidi prst pred okom. Juče je vidljivist bila desetak metara“, priča za Jugmediu lovac Miloš Krstić iz sela pored Caričinog grada, koji svake nedelje s društvom odlazi u lovišta na Radan planini.

Kaže da je magla čudna, da dolazi u talasima i da može nožem da se seče.

„Sa suvih grana kaplje voda od magle“, veli.

Atmosferu iznad nas posebno prekrije magla u večernjim satima, pa je vožnja od Lebana do, na primer, do Medveđe i dalje do Sijarinske Banje, prava avantura.

Ulice u Leskovcu ujutru su mokre i klizave iako kiša nije padala

„Prst pred okom se sinoć nije video. Od Leskovca do banje putovao sam dva sata, a meštanima naše banje čudno je što se i ovde magla ne podiže danima“, priča mladić iz Sijarinske Banje.

Planine se više sa puteva po Jablaničkom okrugu ne vide jasno, ili se uopšte ne vide.

„Ja za svoga života ne pamtim ovakve magle, čudne su, pa mi svašta pada na pamet“, priča sedamdesetsedmogodišnja baka Stojanka iz Preokopčelice, koja se poziva na tvrdnje unuka o „nekavom prskanju iz aviona“, odnosno, na sve prisutnije teorije zavere.

U Leskovcu nismo uspeli da dođemo do stručnog lica koje bi pojasnilo prisustvo magle u dužem vremenskom periodu u Jablaničkom okrugu, pa smo pomoć potražili od stručnjaka iz  Republičkog hidrometeorloškog zavoda.

Na prvi pomen Leskovca, odmah se sa druge strane čuje: “A, leskovačka kotlina!“.

Ipak, pitamo šta je uzrok magli van Leskovca.

„Brdoviti predeli i planine nisu u magli, već u oblacima sa sitnim česticama vode i ti oblaci su dva metra iznad zemlje“, kaže meteorolog Mirjana Gulan.

Ipak, dodaje da je reč o mikro lokalitetima, koji ne ulazi u generalnu sliku Srbije.

„To je anticiklon na kraju jeseni i početku zime, uslovljen poljem visokog pritiska, karakterističan za ovaj preiod godine, sa sporadičnom pojavom rosulje ili kipeće kiše, pri vlažnosti od 95 posto“, obajašnjava i dodaje da je u takvoj situaciji jedino dobro što nema jakog mraza.

Podsećamo da se Radan planina nalazi na nadmorskoj visini od 500 metara, te da su i sela na brdima na daleko manjoj visini, i pitamo da li, možda, na pojavu magle utiču klimatske promene?

„Što se tiče posledica klimatskih promena, a što je dokazano, one izazivaju nepogode u vidu dugačkih suša, ili iznenadnih obilnih padvina. Pojava magle do sada nije identifikovana kao posledica klimatskih promena“, bila je jasna meteorolog Mirjana Gulan.

Jablanički okrug u oblacima, moglo bi se reći posle njenog objašnjenja, ali ostaje nejasno, zašto baš ovaj okrug?

„Čim izađem iz Grdeličke klisure vidim sunce, Sunce vidim u Pirotu, u Vranju u Jagodini, Paraćinu, svuda sem u leskovačkom kraju“, priča trgovački putnik iz Leskovca.