Raskošne muškatle, lepršave ljubičice, nežne petunije, bombonice sa šarenim cvetovima, ali i med, propolis i proizvodi od voska našli su se na današnjem Sajmu meda i cveća, koji se po prvi put organizuje u gradu Leskovcu.

Preko 20 tezgi poređanih u dva reda na leskovačkom Gradskom trgu, krasile su šarene i mirišljave biljke, ali i med boje zlata, njegovi proizvodi i preparati. Dok su žene najviše bile zauzete cvećem, muškarci su odlazili do štandova sa pčelinjim proizvodom i opremom za održavanje košnica.

Pčelarka Marina Petković iz Donjeg Bunibroda, koja je jedna od učesnica Sajma, na svom štandu izložila je med, sapune od voska, propolis, ali i domaće mešavine od različitih semenki i voća, koje služe poboljšanju zdravstvenog stanja.

“Ljudi najčešće pitaju koji med za šta služi, zanima ih propolis, šta mogu u med da stave i kako da koriste”, kaže Marina za JuGmediu.

Dodala je da joj je od izuzetne važnosti da podigne svest o vrednosti i značaju pčele u oprašivanju, a zatim je naglasila da ima dosta zainteresovanih kupaca, koji najviše uzimaju med i propolis.

Dok smo razgovarali sa njom prišao je stariji gospodin, inače, dugogodišnji Marinin kupac, koji je pohvalio njen rad i njene proizvode.

Pola kilograma bagremovog i livadskog meda košta 1000 dinara, med sa saćem 1.500, propolis od 200 do 300 dinara, mešavina za jačane imuniteta oko 800, preparati sa polenom, propolisom i kristalima meda 900 dinara, vosak za čišćenje uha 200 dinara, dok tegla sa sušenim voćem i medom košta 1500 dinara.

Takođe, posetioci Sajma uživali su i u razgledanju baštenskog i sobnog cveća, najviše su se kupovale muštakle i petunije, a najzanimljiviji štand bio je onaj sa različitim bojama i vrstama kaktuasa, orhideja, razgranatih fikusa i mandarina u saksiji.

Cena kaktusa je 350 dinara, verbena 200, kao i nevestin veo, ljubičice su se kretale od 30 do 50 dinara, muštakle od 200 pa do 350, bombonice 50 dinara, karamfil 250, petunije 350 dinara, alstromerija 1200 dinara.

Gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović obišao je sve štandove, a potom naglasio i izrazio nadu da će ovaj sajam postati tradicija grada i da se već od sledeće godine očekuju posetioci iz Bugarske, Grčke i Makedonije.

“Smatrali smo da bi svoju manifestaciju trebalo da imaju i pčelari, medari i cvećari zbog razvoja ovih grana poljoprivrede, afiramcije njihovog vrednog rada i njihove proizvodnje”, kazao je Cvetanović.

U ime pčelara pisutnima se obratila i Bojana Danilović koja je zahvalila zbog podrške nadležnih za projekat “Očuvanje pčelinjih zajednica”, dok je u ime cvećara govorila Milica Stanković koja je istakla da ovakve manifestacije najbolje promovišu najlepše darove prirode, meda i cveća.

This slideshow requires JavaScript.