Grad Pirot tradicionalno i generacijama vodi brigu o deci i mladima, a osim formalnog obrazovanja, mogu da pohađaju niz vanškolskih aktivnosti – ples, sport,  škole stranih jezika…,”kaže u intervjuu za Jugmedia profesorka Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Pirotu dr Mirjana Stanković Djordjević.

Predškolska ustanova “Čika Jova Zmaj“ koja se stara o najmlađima je otvorena daleke 1926. godine, u gradu živi i radi pet osnovnih škola sa  isturenim odeljenjima u selima, pet srednjih škola, kao i Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača.

Naravno, važno je da pratimo njihova interesovanja i medije koji su njima interesantni, a to je, pre svega internet i sadržaji i mogućnosti koje on nudi

Opština Pirot je 2005. godine kao pilot-opština usvojila prvi LPA za decu Pirota, čiji je cilj unapređivanje položaja dece i mladih u oblastima: zdravstvo, socijalna zaštita, obrazovanje, briga i zaštita dece sa razvojnim smetnjama i prisustvo dece u medijima.

Te godine je opština, a sada Grad izdvojila budžetsku liniju za finansiranje projekata, kaže naša sagovornica koja je bila uljučena u izradu LPA za decu Pirota.

Šta za ovu populaciju znači postojanje LPA za decu, odnosno budžetska linija za finansiranje projekata?

“Sama izrada LPA okupila je profesionalce iz svih oblasti brige o deci, što je podstaklo i javnost Pirota da se sa većim interesom okrene deci i mladima. LPA danas omogućava edukacije prosvetnih radnika za kvalitetniji rad sa svim kategorijama dece, ne samo iz gradske sredine, već i iz ruralnih i prigradskih sredina, rad Savetovališta za mlade, nabavku neophodnih aparata i uređaja koji su potrebni u lečenju naše dece, nove i kvalitetne sportske terene”.

Kako mlade animirati da se uključe u savremene društvene tokove, da su prisutni i da se bore za svoja prava?

“Naša deca i mladi nisu u dovoljnoj meri prisutni u javnom i društvenom životu, barem ne u pozitivnom smislu. Petinu svih stanovnika Pirota čine deca i mladi, što je brojka od skoro 10.000, a njihova zastupljenost u medijima je tek sporadična.

Da bi postali svesni svojih prava, ali i obaveza prema društvu, neophodan je podsticaj od strane odraslih, kako roditelja, tako i profesionalaca

Uglavnom, o njima mediji izveštavaju kada dođe do nekog nemilog događaja, poput pojave vršnjačkog nasilja, a mnogo manje o njihovim uspesima i doprinosima. Ono što je potrebno jeste više izveštavanja o primerima dobre prakse, o deci i mladima koji su uspešni i samoostvareni..

U tom pogledu vršnjačka edukacija je veoma značajna, deca i mladi lakše uče i prihvataju nova iskustva od svojih vršnjaka. Mladi ljudi deklarativno žele da se ostvare i pokažu šta znaju, ali je njihov nivo motivacije i želje za omladinskim aktivizmom prilično nizak. Škole bi trebalo da budu mesta ne samo za sticanje znanja i diploma, već bi trebalo da postanu „druga kuća“ za decu i mlade. Pođimo najpre od toga da škole treba da okupljaju decu i tokom vikenda i raspusta, ali i da im ponude sadržaja koji bi im bili bliski, zanimljivi i koji bi podstakli želju za druženjem i aktivizmom”.

 Ima li dovoljno medijskih i drugih sadržaja za mlade i šta još treba da se učini u ovoj oblasti?

 “Kriza, pre svega finansijska, kao i erozija društvenih vrednosti, koja je godinama unazad prisutna u svim segmentima društva, odražava se i na medije i njihov interes za mlade. Smatram da nema dovoljno kvalitetnih sadržaja koje  mediji nude mladima, o čemu govori činjenica koju oni često ističu, da ne prate lokalne medije. Ako bismo češće izveštavali o mladima, o onome što ih zanima i u čemu su uspešni, ako bismo planirali i realizovali projekte koji uključuju mlade, podstakli mlade da sami učestviju u projektovanju i realizaciji medijskih sadržaja, smatram da bi to doprinelo da mladi budu prisutniji u lokalnim medijima”, kaže u intervjuju za Jugmedia dr Mirjana Stanković Djordjević.

Zoran Panić