Medveđa, jedna od opština u kojoj se srpski jezik najpravilnije govori

"Jezik se menjao, mi verovatno ne govorimo danas kao što su govorili naši preci, ali smo zadržali poprilično pravilan oblik izgovaranja mnogih reči i stručnjaci smatraju da se ovde mnogo pravilno govori".

Medveđa i okolina ove opštine, iako se nalaze na jugu Srbije, poznati su po tome da se u tom kraju govori najpravilniji srpski jezik, i tu se pre svega misli na leksiku, akcentovanje reči, gramatiku i upotrebu svih sedam padeža,  a kako se razvijao jezik u ovoj sredini i da li se današnji govor razlikuje od onog kojim su govorili prvi doseljenici u ove krajeve, kao i da li su jezički trendovi negativno uticali na njegovu promenu, razgovarali smo sa master istoričarem Nemanjom Jovićem iz Medveđe.

„Medveđa je tako specifična sredina da se tu govori i ekavicom i ijekavicom. Ekavica je pre svega karakteristična za stanovnike koji su došli iz istočne Srbije, zapadne Bugarske, Vlasine i Kosova i Metohije. Ijekavica je karakteristična za stanovnike koji su došli iz Hercegovine i Crne Gore, a što se tiče dijalekata ovde se prepliću čak četiri, iako mi teritorijalno pripadamo prizrensko-timočkom govoru ili kosovsko-resavskom, tu se negde prepliću i graniče ti govori“, objašnjava za Jugmediu ovaj mladi istoričar.

Prizrensko-timočki je karakterističan za stanovnike koji su došli iz istočne Srbije, kosovsko-resavski za stanovnike koji su došli sa Kosova i Metohije, istočno-hercegovački za doseljenike iz Hercegovine i Crne Gore i zetsko-južnosandžanski, takođe za stanovnike iz Crne Gore, tako da, prema Jovićevim rečima, predstavljaju mešovitu sredinu i po tom pitanju.

„Naravno, Albanci govore svojim albanskim jezikom pre svega Gega, pošto se Albanci dele na Gege i Toske. Naši Albanci pripadaju Gegama muslimanske veroispoveti i govore njihovim jezikom koji se govori na severu Albanije, Kosovu i Metohiji, delovima Makedonije i delovima Srbije, tako da upravo zato predstavljamo mešovitu sredinu i po tom pitanju“, priča nam dalje naš sagovornik.

Jezik je promenljiva kategorija i uvek teži promenama, pa je da je došlo do promene i u ovoj opštini, pre svega zato što su stanovnici napuštali planinska sela, spuštali se u Medveđu i samim tim se promenio govor.

„Izgubile su se neke arhaične reči, izgubili su se turcizmi koji su bili pristuni sredinom 19. veka, jednostavno jezik će se uvek menjati tako da i ovaj jezik koji mi danas govorimo verovatno će biti promenjen za vek, vek i po“, smatra Jović.

Jednom je čuo od jednog svog poznanika da se, što se tiče same Srbije, napravilnije govori u Medveđi i Užicu i Valjevu, a to uglavnom čuju svi mladi koji odu da studiraju u Nišu, Novom Sadu ili Beogradu.

„Užice je i logično jer je tamo istočno-hercegovački, ali nije logično da se ovde na jugu Srbije govori ovako pravilno i to su mnogi lingvističari primećivali i bavili se jezikom na ovom području. Ponovo kažem, jezik se menjao, mi verovatno ne govorimo danas kao što su govorili naši preci, ali smo zadržali poprilično pravilan oblik izgovaranja mnogih reči i stručnjaci smatraju da se ovde mnogo pravilno govori“, kaže nam naš sagovornik.

Vraća se u vreme posle Drugog svetskog rata, kada je došlo je naseljavanja krivorečanskih porodica iz Kosovske Kamenice, Gnjilana, Podujeva, Orlana, koji su, kaže, doneli neke reči koje su i dan danas karakteristične samo njima, tako da i kada dođete u neke kuće koje su se pre 70 godina iselile iz tih krajeva i dan danas imaju karakteristične reči, u selima iznad Medveđe.

Pri samom kraju razgovora, dolazimo do zaključka da su stanovnici opštine Medveđa nepogrešivi pri izgovoru i akcentovanju, pa čak i oni kojima obrazovanje i znanje o srpskoj jeziku oskudno, jer im je to prosto urođeno.

Ipak, naš sagovornik se prisetio i jedne zanimljive anegdote iz srednje škole, kada ga je jedan profesor upitao: Zamislite samo jednu stvar, da je Vuk Karadžić bio iz okoline Leskovca, kako bi danas srpski jezik izgledao.

Ovo njegovo pitanje ostavlja dosta prostora za razmišljanje, naročito za lingviste, koji bi trebalo da razbijaju predrasude i utiču  na to da svi govore onako kako žele, a da pritom ne budu predmet podsmeha, jer su upravo ti različiti dijalekti ono što ih čini drugačijim i što predstavlja i jednu od najvećih kulturnih vrednosti svakog kraja ove zemlje.

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je kroz projekat „Kultura u temeljima“ opštine Medveđa. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove donatora

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

vaš komentar