RAVANICA

Mesto gde vekovi tihuju s blagom

Kada posle višečasovne vožnje kroz uzane ali dobro očuvane puteve preko ravničarskih varoši Svilajnac i Despotovac i kroz njihova bogata sela sa uređenim kućama i prelepim fasadama, koje se ni po čemu ne zazlikuju od varoških, krenete uzbrdo  kroz još uži put pored koga promiče bukova i hrastova šuma, čini vam se da do ciljnog mesta skoro nećete stići. I u tom umoru pred vas, nenajvljeno iskrsne lepota u udolici od koje zastaje dah – manastir Ravanica sa crkvom Vaznesenja.

Još sa male uzvišice, odakle je najlepši vidik manastirskog kompleksa, selite iz sadašnjice u prošlost, tamo gde vekovi tihuju čuvajući mošti Kneza Lazara, jednog od najslavnijih kosovskih mučenika, i knjige staroslavne u kojima je zapisan deo srpske istorije .

This slideshow requires JavaScript.

Crkva posvećenja Vaznesenju Gospodnjem usred starog , porušenog i nikada neobnovljenog utvrđenjima, koje je nekada imalo 7, a sada se vide ostaci samo tri, kao da je s neba pala tu ispod vrhova planine Kurjak.

Ovu crkvu, prema predanju, podigao je lično knez Lazar sedamdesetih i osamdesetih godina XIV veka, kao svoju zadužbinu. Posle pogibije na Kosopvu 1389.godine na Vidovdanu, njegove mošti prebačene su upravo u tu crkvu, gde se nalaze i danas u sarkofagu.

Pretpostavlja se da je baš na tom mestu i pre izgradnje crkve postojalo nedovršeni vlastelinski posed.

Ostaci kula

Manastir je više puta rušen, a sama crkva stradala je od Turaka 1686/7. godine, kada je pobijen i veći broj ravaničkih monaha, posle čega su svi preživeli monasi pobegli iz Srbije u Sentandreju, pridružujući se velikoj seobi Čarnojevića.

Otuda se tek posle 40 godina, 1717. godine vraća jedini preživeli ravanički monah – daskal Stefan. „On zatiče potpuno pustu crkvu, toliko zaraslu u šiprag da se ni vrata nisu poznavala. Priprata je bila do temelja srušena, a po crkvi se razraslo drveće. I Stefan kreće u obnovu. Od povratka 1717, do smrti, 1729. godine potpuno se posvetio obnovi Ravanice. Kasniji radovi u Ravanici nisu bitno menjali stanje. Tek najnoviji konzervatorski radovi spasli su sve što se još moglo“.

Ovde je voda ledena i bistra i – slatka

Tek po koji monah i monahinja u prolazu ne obraćaju pažnju na novopridošle, a đakoni kažu da je zabranjeno fotografisanje unutrašnjsoti crkve u kojoj je živopis veoma oštećen. Čitavi delovi zidova su bez fresaka, kompzicije izbledele.

This slideshow requires JavaScript.

Sarkofag Kneza Lazara

Ipak, ona predstvlja značajan istorijski i kulturni spomenik za srpski narod. Oko nje je vekovima građen mit o knezu Lazari i kao mučeniku i potmku Nemanjića, mit o boju na Kosovu, u njoj je bila jedna od najvećih manastisrkih škola, pa je u neku ruku predstvljala i obrazovni centar toga dela Srbije.

Po dekoraciji i živopisu predstvlja prvi spomenik novog razdoblja u razvoju srpske srednjevekovne umetnosti: moravske škole, njenog najsamostalnijeg stvaranja u okvirima vizantijskog stila.

Mnogi umetnici – neimari, klesari, slikari, zlatari, vezilje – unosili su u Ravanicu svoja umeća, svoje talente, prenoseći nam istovremeno duh i atmosferu svoga doba, kada su znali da žive, stvaraju i dostojanstveno umiru oni naši preci za koje savremenik lakonski kaže: „ljudi su to bili dobri, ljudi hrabri, ljudi pravi i u reči i na delu“.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar