Minimalna zarada u Srbiji od naredne godine iznosiće oko 70.000 dinara, odnosno 600 evra. To bi trebalo da bude plata koja može da pokrije osnovne životne troškove, ali kada se u obzir uzmu visoke cene hrane, računi i svi ostali troškovi stanovanja, jasno je da građani koji rade za ovaj iznos ne žive baš najlagodnijim životom. Ako, uz to, građani na minimalcu imaju i dete, “spajanje kraja s krajem” postaje teže.

Minimalna cena rada u Srbiji od 1. januara 2027. godine iznosiće 405 dinara po satu, što će na mesečnom nivou biti oko 70.000 dinara, ili 600 evra, odlučila je Vlada, piše Nova ekonomija.

Predstavnici sindikata, s druge strane, zahtevali su da se minimalac poveća na 650 evra, jer smataju da 600 jednostavno nije dovoljno. Trenutno, minimalac iznosi oko 65.000 dinara,što znači da će za par meseci ovi radnici dobiti povišicu od oko 5.000 dinara.

Iako bi i ova plata trebalo da bude dovoljna da pokrije osnovne troškove, postavlja se pitanje da li je moguće dostojanstveno živeti od 70.000 dinara. Pogotovo je problematično pokriti troškove ukoliko jednu porodicu čine roditelji koji rade za minimalac i dete.

Troškovi mogu drastično da variraju u zavisnosti od troškova stanovanja. Ukoliko radnik na minimalcu živi u svojoj nekretnini, te nema trošak kirije, a ni kredita, može makar malo da odahne, jer ovi troškovi umeju da budu veoma visoki.

Ali, krenimo redom. Zvanična minimalna potrošačka korpa u Srbiji, u maju 2026. godine (poslednji podaci), iznosila je tačno 57.188.42 dinara, za tročlanu porodicu.

Prema tome, kako kaže računica države, dve osobe koje zarađuju ukupno 140.000 dinara, a pritom imaju i dete, za manje od 60.000 dinara mogu da pokriju sve svoje troškove. Ali, da li je to zaista tako?

Očekivano, veliki trošak predstavlja hrana – to je tako i u računici države, ali i u praksi. Za hranu, prema minimalnoj potrošačkoj korpi, na mesečnom nivou ode oko 26.000 dinara – za dve odrasle osobe i jedno dete. I tu se, međutim, može raspravljati o tome da li je dovoljno.

Šta je sve u minimalnoj potrošačkoj korpi

Naime, u ovaj iznos ušlo je, između ostalog, kilogram pirinča, isto toliko testenine, manje od 24 kilograma različitog povrća (od krompira i pasulja, do svežeg povrća za salatu) i 5,2 kilograma svežeg mesa za ukupno tri osobe. Ministarstvo trgovine procenilo je da je za tročlanu porodicu na mesečnom nivou dovoljno i 48 jaja, 13 litara mleka i 250 grama soli.

Kada su u pitanju ostali troškovi, prvi na redu su troškovi stanovanja, u koje ulaze i računi. Prema Ministarstvu, dovoljno je oko 12.000 dinara. Ovaj novac u nekim slučajevima može da pokrije sve račune, ali nikako nije dovoljan za troškove stanovanja ukoliko porodica plaća kiriju ili otplaćuje kredit. Takođe, ovo umnogome zavisi i od mesta stanovanja. U Beogradu, primera radi, samo račun za Infostan može da košta više od 12.000, u zavisnosti od kvadrature stana.

Takođe, Ministarstvo je procenilo da je za garderobu dovoljno potrošiti oko 1.500 dinara mesečno, odnosno 500 po članu domaćinstva. Tu je i zdravlje, koje učestvuje u korpi sa oko 2.000, kao i troškovi transporta – oko 2.800 dinara. Za rekreaciju, sport i kulturu, Ministarstvo je namenilo 1.900, a za obrazovanje svega 145 dinara mesečno.

Kada se ovaj spisak troškova pogleda, jasno je da neke stvari ipak koštaju drastično više – računi su veći svake godine, cene hrane rastu, odeća je skuplja od 500 dinara mesečno, a za školu je često uglavnom potrebno izdvojiti više od 150 dinara. Takođe, neplanirani troškovi često mogu da iskrsnu, a nije retkost ni da građani otplaćuju neki kredit.

Postoje i oni troškovi poput godišnjeg odmora, odlaska u pozorište ili bioskop, kupovine knjige, poklona – za koje deluje praktično nemoguće uvrstiti u minimalni budžet.

Sindikati nezadovoljni novim minimalcem

Da minimalac nije dovoljan za dostojanstven život u Srbiji, smatra Miloš Miljković, izvršni sekretar UGS Nezavisnost, čiji su predstavnici učestvovali u pregovorima.

“Mi smo to i naglašavali u pregovorima, da 600 evra nije dovoljno”, kaže Miljković za Novu ekonomiju.

On naglašava da ovaj iznos pokriva minimalnu potrošačku korpu, ali da stavke u samoj korpi ne koštaju isto na papiru i u praksi.

“Postoje prosečna i minimalna potrošačka korpa, pa da li to znači da neko ima prosečne, a neko minimalne potrebe? Mi smo predlagali i da se proračun minimalne potrošačke korpe ukine, jer ona nema nikakvu svrhu”, kaže Miljković.

On dodaje i da sindikati nisu iznenađeni činjenicom da Vlada ponovo nije uslišila njihov zahtev, već je minimalac povećala po sopstvenom nahođenju.

Država bez želje za većim minimalcem

Ekonomista Dragovan Milićević kaže za Novu ekonomiju da Vlada nije želela da dodatno poveća minimalac “zbog sebe”.

“U državnoj upravi radi oko 500.000-600.000 ljudi. Nisu svi na minimlacu, ali će taj minimalac praktično biti osnova za sve ostale plate, a vlast zna da im to nije isplativo”, kaže Milićević.

Prema njegovim rečima, država može, kako bi olakšala poslodavcima, da smanji neoporezivi deo plate. U tom slučaju, troškovi za poreze i doprinose poslodavca, a istovremeno i prihpdi države, bili bi manji, a plate bi se povećale.

“Meni se ipak, nažalost, čini da bi za srpske poslodavce mnogo bilo i da je minimalac sto evra. Čast onima koji rade drugačije, ali čini mi se da to kod ovih novopečenih nije slučaj”, zaključuje Milićević.