Ne postoji odbornik opozicionih ili onih iz vladajuće koalicije koji barem jednom nije zatražio pomoć od njega. Skupštinski odbori bukvalno ne mogu da funkcionišu ukoliko ih on ne organizuje. Za šest godina, koliko radi u lokalnoj samoupravi, uspeo je da postane čovek od poverenja, a za sebe kaže da je od 7 do 15 samo običan gradski činovink.

Iza sebe ima par napisanih knjiga, dugogodišnji radni staž u nevladinom sektoru, a danas sav skupštinski material prođe kroz njegove ruke.Ne voli da se hvali time i da je jedan od retkih uspešnijih pripadnika romske nacionalne manjine u Leskovcu.

“Ja na te stvari gledam sasvim drugačije. Većina Roma za neke svoje neuspehe opravdavaju time što su druge nacionalne pripadnosti. Ja sebe smatram pre svega građaninom Republike Srbije, službenikom Gradske uprave. Ja od 7 do 3 nisam Rom, ja sam u službi građana”, kaže Alilović.

Svoj posao pokušava da odradi na najbolji mogući način i misli da je zbog toga u lokalnoj samoupravi u Leskovcu stekao status čoveka od poverenja.

“Ako vi ne znate da odradite svoj posao, ne može vam pomoći ni politička, ni nacionalna, niti bilo kakva druga pripadnost. Ako odgovorno pristupate onome što radite, kao i svemu u životu, rezultati su neminovni”, zaključuje Alilović.

Alilovića ispunjava i njegovo bavljenje teologijom i radom u crkvi koji mnogi zovu „crkva pod šatorom“.

„Stalni sam član, učestvujem u timskom radu, dosta pomažem. Posle napornog rada, pisanja, svega ostalog, utehu nađem u Bogu i druženju sa ljudima koji veruju da je Isus Hrist naš spas.“

Alilović se u slobodno vreme se bavi književnim radom.

„Volim da čitam i pišem. Osećam se predivno u tim trenucima, kada shvatim da sam delotvoran i na neki način pomažem drugima. Pišem ono što se dešava u naselju u kome živim i to me čini zadovoljnim. Već sam objavio zbirku pesama „LJudi bez puta“, a u pripremi je druga zbirka koja će biti dvojezična i čiji radni naziv je Mesto pod suncem“, navodi.

Mnogi ga smatraju za uspešnog Roma.

„Drago mi je da me zovu uspešni Rom. Od samog formiranja lokalne samouprave nijedan Rom nije uspeo da bude službenik. Bilo je nekih kurira, dostavljača, ali ja sam jedini koji radi posao službenika. Za mene je to velika čast, ali mi je to bio i cilj koji sam sebi davno postavio. Uz to i želja mi je bila da se bavim ovim poslom i budem društveno-organizaciono angažovan. Nije važno da li je to kulturna, sportska ili nevladina organizacija, nekako mi je važno da mogu da pomognem. Radio sam u KUD Šefket Ibraimović, dramskom studiju KUD Abrašević… Mogu reći da sam uspešan, ali sigurno je moglo da bude i više. Završio sam Gimnaziju, ali zbog materijalnih problema nisam uspeo da završim Filološki fakultet. Upisao sam ga 1986, a životna želja mi je bila da postanem profesor književnosti“, zaključuje.

Ovaj tekst sufinansiran je sredstvima Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Stavovi izneti u njenu nužno ne odražavaju stavove donatora