I OPŠTINA VLADIČIN HAN SUOČENA JE S ODLASKOM MLADIH IAKO SE UBRZANO OTVARAJU NOVA RADNA MESTA

Mladenović: Na putu smo da dostignemo nivo zaposlenosti iz 1999.

U turskom preduzeću “Teklas” uposleno je 620 mladih radnika a uskoro, sa otvranjem novog pogona biće ih do 1.000.  Sa još jednim takvim investitorom, Vladičin Han bi mogao da dostigne nivo zaposlenosti od pre dvadesetak godina.

Opština Vladičin Han sve do početka privatizacije 2000. godine imala je oko 5.000 radnika samo u 10 svojih, matičnih preduzeća, ne računajući vanprivredu, gde je bilo još najmanje 1.000 njih. Od proizvođača hrane, „Delišesa“, nameštaja, „Sloge“, papira i ambalaže, FOP-e, građevinskih firmi … gotovo sve je otišlo na „doboš“ i za sobom ostavilo vojsku nezaposlenih. 

Mnoge porodice suočile su se u tom periodu sa dve generacije nezaposlenih a treća je uveliko stasavala. U takvoj situaciji neminovno je bilo iseljavanje ka većim gradovima, najčešće Beogradu, pa su neki i sa fakultetskim diplomama završili na gradilištima i poslovima za koje se nisu školovali. Taj trend i danas se nastavlja – seli se radno sposobno stanovništvo u punoj radnoj snazi, zbog nedostatka posla i čitave porodice, a posebno brine što se iz godine u godinu sve manje svršenih studenata vraća u rodni kraj i neretko  bolji život „ vidi“ preko granice.

Danas, prema rečima Gorana Mladenovića, predsednika opštine Vladičin Han, ima oko 3.600 uposlenih i oko 1.600 manje radno sposbnog stanovništva bez radnog mesta. Tačnije, prema najnovijim podacima Filijale nacionalne službe za zapošljavanje iz Vranja, 31. jula ove godine ima ih 1.805. Od tog broja, mladih je ukupno 346 i to 34 sa višim i 47 sa visokim obrazovanjem. Najviše je onih sa srednjom školom – 169 a zatim bez kvalifikacija, čak 96.

I upravo njima, najbrojnijima,  budućnost  se ne „smeši“,  jer je na tržištu višak onih bez stručne spreme, kao i generacije školovanih ekonomskih, pravnih i poljoprivrednih tehničara, automehaničara, elektrotehničara energetike, bravara, ali i saobraćajnih tehničara, novije generacije kao i svršenih gimnazijalaca, kadar dve lokalne srednje škole. Na tržištu nema potražnje ni za visokoškolcima, ukoliko nisu tehnolozi, jer im nedostaju varioci, KV stolari i kuvari, podaci su NSZ.

„Mladi nakon završenog fakulteta gledaju da ostanu u većim gradovima, koji nude i veće šanse i mogućnosti. To je trend koji postoji već više godina,  ali ja se nadam da će, ukoliko „rešimo“ još jednu fabriku, kao što je „Teklas“ kupio iz stečaja nekadašnju Drvnu industriju „Sloga“, zaustaviti ovaj proces odlaska mladih iz naše opštine. U „Teklasu“ je danas 620 radnika, a sa završetkom još jednog pogona biće do 1.000. U „Nektaru“ koji je kupio deo „Delišesa“, u sezoni je oko 400 uposlenih, u „Smeltingu“, nekadšnjoj fabrici obojenih metala „Južna Morava“ i „Belanovi“, koju je kupio investitor iz Bugarske, po pedesetak, DN „Kompani“ ima 100 radnika , GN „Komerc“ nešto manje, sve u svemu  sa  drugim fabričicama  od 1.500 do 1.600 radnika u proizvodnji.  Još  toliko je zaposlenih u trgovini i drugim uslužnim delatnostima i javnom sektoru. Što se tiče zapošljavanja, tu smo imali jasne i dobre rezultate, „Nektar“ konstatno povećava broj zaposlenih, podigao je nove zasade voća tako da će sa još jednim privrednikom iz Blaca u našoj opština biti ukupno 220 hektara pod voćem, tamo gde su nekada bile plantaže „Delišesa“. Polako postavljamo na noge fabrike koje su nekada radile i otvaramo neke nove pogone”, priča za Jugmediu prci čovek Vladičinog Hana.

Investitorima ova opština, sa povoljnim strateškim položajem, komunalnom i putnom infrastrukturom nudi grinfild i braunfild investicije, kako bi se privredna slika poboljšala a samim tim i ekonomski položaj stanovništva.

“Imamo nekoliko parcela koje možemo da ponudimo kao grinfild investiciju. Svakako je najinteresantnija ona  od  4,7 hekatar zemljišta u Industrijskoj zoni koje još uvek nije ponuđeno na prodaju.  Zatim,  Fabriku sokova „Nektara“  na 7,5 hektara, od čega je oko pet pod halama, FOP-a…“, dodaje Mladenović.

U opštini Vladičin Han, pored dovođenja investitora, mlade pokušavaju da zadrže i aktivnim merama zapošljavanja. Lokalnim akcionim planom za zapošljavanje ove godine je predviđeno ukupno 28 miliona dinara u tu svrhu, 12 iz budžeta, a ostatak predstavlja sufinansiranje projekata od strane Ministarstva za rad i socijalna pitanja.

„Najviše novca je izdvojeno za stručnu praksu, 16 miliona dinara, za lica sa VI i VII stepenom stručne spreme, kako bi stekli uslov da polože stručni ispit koji je preduslov za upošljavanje a ove godine to će učiniti 51 kandidat.  Inače, ova mera se od 2016. kontinuirano realizuje i na taj način smo direktno uticali da se mladi vrate da, ako ne dobiju posao, barem odrade pripravnički staž. Od naredne godine verujem da će svako ko završi fakultet i prijavi se kod NSZ, dobiti priliku da odmah odradi pripravnički staž,“ kaže Kostić.

Za samozapošljavanje ove godine za 10 kandidata je odobreno  po 200.000 dinara, gde je među prijavljenima više od 50 odsto bilo mladih. Kostić kaže da ohrabruje podatak Agencije za privredne registre da je u porastu broj radnji koje „prežive“ prve dve kritične godine poslovanja i da je sve više novoregistrovanih u odnosu na one koje se gase, što znači da je u porastu i broj onih koji pokreću sopstveni posao.  Za subvencionisanje poslodavaca za otvaranje novih radnih mesta izdvojeno je 7,5 miliona dinara, za upošljavnje 30 lica a na javnim radovima u javnom sektoru angažovano je 25 nezaposlenih. Pored toga, opština Vladičin Han sa HELP-om uz  pomoć SIDA-e realizuje projekat za međunarodni razvoj i saradnju gde će biti podržano 24 kandidata iz kategorije teže zapošljivih, subvencijama za nabvaku opreme za pokretanje sopstvene proizvodnje. U pitanju je 12 grantova od po 1.500, osam od 2.400 i tri od 3.600 evra. Takođe, uz pomoć iste organizacije je 10 mladih finansirano kroz stručno osposobljavanje, u trajanju od šest meseci kod privatnih poslodavaca kojima su refundirane minimalne zarade i među njima,  sedmoro je ostalo u radnom odnosu.

Na pitanje da li Vladičin Han ima šanse da se vrati na nivo uposlenosti s kraja devedesetih i početka 2.000. godine, predsednik Mladenović je optimista.

“Pre svega, tu misli na prodaju Fabrike omotnog papira i ambalaže,  gde ima mogućnosti za pokretanje veće proizvodnje i nova radna mesta.  Međutim, predmet tog preduzeća se nakon stečaja već godinam „povlači“ po sudovima radi povraćaja imovine od bivšeg kupca iz Bugarske”, objašnjava.

Mladenović nade polaže i u investitora iz iste zemlje – „Kirči“ koji je kupio 3,6 hektara u industrijskoj zoni,  gde će, ističe, biti mesta za 60-70 radnika, ali su u pregovorima i sa još nekim investitorima.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Samo jos to nedostaje, sve ostalo je kao i devedesetih..

  • Kazi koliko se iselilo il bolje receno pobelo iz Hana a ti pricas bajke za bebice

  • Koliko neko treba da bude lud da dostiže „nivo zaposlenosti iz 1999“..godine kkada je bdp Srbije bio na nivou siromašnih afričkih zemalja a plate 50 maraka..i taj nivo dostižu bolesnici..

vaš komentar