Vremenske prilike ovih dana veoma pogoduju pojavi moždanog udara kod ljudi, kod kojih već postoje preduslovi za to. Ova bolest je po smrtnosti u Srbiji na prvom mestu, u svetu na trećem, a neretko izaziva i trajni invaliditet kod čoveka, rekao je za Jugmediu Zoran Tomić, načelnik Službe neurologije OB u Leskovcu.

„Moždani udar predstavlja zaustavljanje protoka krvi kroz krvne sudove, a ključno je, kada se pojave prvi simptomi kod čoveka, na vreme se javiti lekaru“, objašnjava neurolog.

Postoje prolazna i trajna vrsta moždanog udara.

„Kod prolaznog, ne ostaju značajne posledice, čak dolazi do spontanog otpušenja krvnog suda, kao i do rasturanja tromba, pod dejstvom prirodnih antikoagulanasa. U ovakvim slučajevima, za nekoliko minuta čovek ne vidi na jedno oko, ne može da uzme čašu sa vodom, naprimer, otežano priča ili ima utrnulost jedne polovine lica i tela. Samo ime mu kaže da je prolazni, jer je u pitanju mali tromb ili čak spazam ili grč krvnog suda.Na sve ovo utiču vremenske prilike kakve su upravo ovih dana, koje negativno deluju  na oscilacije protoka krvi kroz moždane krvne sudove, ali jednako i kroz srčane kao i  kroz celo telo“.

Ukoliko simptomi traju duže od 60 minuta, to jasno ukazuje da se radi o trajnom  i definitivnom moždanom udaru.

Neurolog Tomić kaže da postoji i čitav niz faktora rizika koji dovode do ove bolesti.

„Godine života, ranije je to po pravilu bilo posle 60-te, medjutim, sada već, neretko i posle 40 godina.Potom je tu i nasledni faktor, ako je neko iz porodice imao ovu bolest, rizik je veliku. Potom su tu i oboljenja koja direktno dovode do pojave moždanog udara: srčana, na prvom mestu aritmija, zatim povećanje holesterola u krvi, ali i nepravilna ishrana“.

Naš sagovornik objašnjava da je od bolesti koje su izazivači šloga na prvom mestu hipertenzija ili povišeni krvni pritisak. Ovaj faktor  3 puta povećava rizik od moždanog udara, kod čoveka koji je ima, nego ko nema hipertenziju.Takodje, napominje da je šećerna bolest koja je poprimila kod nas epidemijske razmere, značajan faktor  koji 2 puta povećava rizik, kod onog ko je ima, nego gde ne postoji.

„Opasnost kod dijabetesa je što mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju ili im je neregulusan. Mnogi simptome šećerne bolesti pripisuju umoru ili drugim bolestima, nažalost“, kaže Tomić.

Posledice moždanog udara,mogu biti, osim smrti, koju doživi jedna trećina pacijenata i trajna invalidnost. Nju doživi takodje jedna trećina ljudi, a tek jedan deo pacijenata uspe da sanira stanje i nastavi da živi normalno.

„Naš cilj u lečenju je da pacijent bude samostalan, da se sam brine o sebi, da može da ustane, da jede i obavlja osnovne fizioliške potrebe“, objašnjava naš sagovornik.

U Opštoj bolnici u Leskovcu, pacijentima koji su dobili šlog daje se savremena terapija, a intervencije na krvnim sudovima, rade se u većim kliničkim centrima u Srbiji.