Mrkovica, avet selo, selo bez stanovnika

Planinsko selo Mrkovica iznad Grdeličke klisure od Predejana preme Čemerniku, tamo gde se završava atar grada Leskovca i počinje teritorija Vladičinog Hana, je selo bez stanovnika, drastičan pokazatelj propadanja i nestajanja planinski srpskih sela, koji je jednom od naših sagovornika još pre pet godina ličilo na avet selo.

Na poslednjem popisu iz 2011.godine ovde je živeo samo jedan stanovnik muškog pola, stariji od 85 godina i on je, kako smo čuli iz okolnih sela, davno umro. A 1948. godine u tom selu živelo je 277 stanovnika, ’53-će – 250, ’61.-265, ’71 – 257 i od te godine počinje sunovrat. To su godine kada se u svim brdsko-planinskim selima beleži dratsičan pad broja stanovnika i poklapa se sa otvaranjem granica Nemačke za radnu snagu iz Srbije.

Već 1981. U selu je 77, 1991 – 27 i 2002. godine 14 stanovnika.

„Ni ne pokušavajte da dođete do tog sela. Ne može se tamo više ni džipovima, ni drvari više ne idu kamionima, sve je uraslo“, ubeđuje nas kamiondžija iz Grdelice koji je poslednji put bio u Mrkovici pre tri godine i „jedva izvukao živu glavu“.

Mrkovica, kako piše na Vikipediji, ukoliko se može verovati, je selo bogato prirodnim izvorištima, selo zbijenog tipa sa šest mahala, a u „svakoj mahali su kuće samo jednog roda“ i nisu međusobno oštro izdvojeno.

Zato, valjda, naš sagovornik drvoseča ima utisak da je Mrkovica „sva u jednom“ i da je poslednji put izbrojao tridesetk kuća koje još nisu pale.

„Tužna je tamo slika. Ni pas da zalaje, samo se vukovi čuju. Prosto da te uhvati jeza. Često sam razmišljao o tome gde su ljudi iz Mrkovice nestali. Deluje mi kao spomen-selo, bez malo, kao nestali Caričin grad“, priča.

Međutim, od meštana sela pored kojih vodi put za Mrkovicu čujemo drugu priču.

„Ja sam prošle godine video dva džipa beogradskih registracija koji su krenuli ka Mrkovici. Posle su mi rekli da su to potomci Mrkovčana i da nameravaju da zidaju nešto ili popravljaju. Potom sam video samo jednom dva kamiona sa građevinskim materijalom kako opet idu tamo i evo već više od godine ništa nisam čuo“.

Pitanje je sada kome verovati, ali ono što zvanično stoji u statistici jeste da je selo 2011. godine imalo smao jednog stanovnika.

Vaši novinari su poslušali savet i nisu smeli da krenu ka Mrkovici, koja se ranije zvala Guzevje, sa slabašnim automobilom. A ako neko ima više informacija, neka nam javi.

U nastavku prenosimo zanimljive detalje o ovom selu baš iz Vikipedije, koju retko koristimo u našim medijskim sadržajima, a tekst je pisan dok je u njemu, najverovantnije, još bilo naroda.

„Na potezu Tri Buke ili Pešinaca, istočno od sela, po narodnom predanju, bila je „rimljanska crkva“. Od te crkve do skoro su se poznavali ostaci od zidova. Tamo je bio kamen sa natpisom. On je upotrebljen prilikom zidanja jedne kuće u selu. Niže potesa Tri Buke je mesto Ramnište. Meštani kažu da je tamo bilo „rimljansko groblje“. Do 1918. godine groblje se poznavalo dosta dobro. Imalo je ploče i kamene krstove Po tome se vidi da je to bilo groblje starih srpskih stanovnika. Na ataru Mrkovice u XIX veku, do 1878. godine, nalazio se najvažniji centar za rudarstvo u Grdeličkoj Klisuri. To je bilo blizu potesa Mrkova Poljana u dolini Mrkovačke ili Goleme Reke na mestu zvanom Samokov. Po pričanju, tu se nalazila najveća livnica gvozdene rude u toj oblasti. U livnici sz radili Srbi iz ovog sela i drugih naselja. Ded današnjeg Stojanča (62 godine), bio kje pred kraj turske vladavine glavni majstor u livnici. Njemu je kuća bila blizu livnice. Ona je tamo imao i kafanu. Zapamtilo se da je jednom tu livnicu posetio vranjanski paša, inače vlasnik-gospodar livnice. Pored pomenute livnice, na mestu Srednja Mrkovica, danas postoje dva veštačka izgrađena brda (deponije) sastavljena od ostataka nekadašnje topljene rude – „šljaka“. Ceni se da tog materijala ima oko 1000 vagona. Od 1961. godine taj materijal se kolima vozi u Predejane a odatle železnicom transportuje u Zenicu gde se, kako kažu meštani, od 100 kilograma te šljake dobija 45 kilograma gvožđa. Drugo mesto sa pomenutim materijalom nalazi se u sastavu Goleme i Male Reke. Meštani govore, da se ruda koja se topila u pomenutoj livnici prenosila kolima negde sa planine Čemernika. Četrdeset „jarma volova“ dovukla bi u livnicu veliko bukovo stablo sa uzvišenja Kačer. U tom stablu bili su pričvršćeni čekići, koji su uz pomoć snage rečne vode „razbijali rudu“. Rečne vode ovde je bilo dovoljno preko cele godine. Po oslobađanju od Turaka 1878. godine srpska državna vlast produžila je rad u pomenutoj livnici samo još dve godine. Zatim su se ti radovi „batalili“. Na mestu gde su obavljani pomenuti radovi poznaju se zidovi od livničke zgrade. Nedaleko od nje su zidovi jednog hana“.

„Po današnjem stanovništvu Mrkovica je relativno mlado naselje. Najpre su odnekuda došli preci današnjeg roda Ljutičinci. To je, po svoj prilici, bilo krajem XVIII ili početkom XIX veka. Potom su doseljeni i ostali današnji rodovi. U doba kada su se naselili Ljutičinci, priča se da su ovde nastale „rđave godine“. Zbog toga je nastupila gladna godina. Godine su bile vlažne i hladne. Meštani su tek oko 15. maja počinjali da oru. Tih godina oni su jeli „resu od leske i koru od bukve“. Kada su videli da „nama spasa“ pobegli su u selo Bričevje na potes zvani Kupinjski Rid. Posle su se vratili u Mrkovicu. Seoska slava je Đurđevdan a zavtina Sv. Petka. Na Đurđevdan dolaze gosti i ide se na sabor kod krsta u Beličevskoj Mahali. Seosko groblje nalazi se na potesu Krstatici, južno od naselja. O većim praznicima meštani su posećivali crkvu u Mačkatici“.

 

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

4 komentara

  • Lepo selo, ali nazalost skroz pusto. Ljudi iz Predejanskog kraja su vrlo pametni ljudi, vecina su lekari, advokati,sudije, tuzioci, inzinjeri… Nas kraj je dao dosta pametnih ljudi, ali vecina zivi izvan kraja, uglavnom Nis ili Beograd. Bar imamo cime da se ponosimo, pametniji smo od Leskovcana.

    0
    0

  • Svaka cast na ovim tekstovima o leskovackim selima. Uzivanje je citati, mada obuzme coveka neka tuga zbog odumiranja juga Srbije. Sa druge strane, mozda je tako i bolje nego da uniste Cemernik i Vlasinsko jezero kao sto su Zlatobor. Inace na Cemerniku je najpoznatije selo Mlaciste ili Mejane, cesto je na Rts-u i ostalim televizijama.
    Nedelju dana na Cemerniku, na Vlasinskom jezeru bukvalno preporodi coveka i ozdravi ga. Doduse koliko znamo, reka Kozaracka koja krece od tih sela se ovih godina, meseci unistava besomucno, gde lokalni nazovi biznismeni i kabadahije stavljaju reke u cevi i unistavaju prirodu naseg kraja. Ali i ovi lopovi ce nekada da sjasu, a nadam se i odgovaraju, ako ne za drugo onda za unistavanje prirodnih blaga i lepota nase Srbije.

    0
    0

  • Da ste probali da odete gore jos dublje u planinu zatekli bi istu situaciju u vecini sela .
    Mlaciske Mehane , Mlaciste , Bainci , Novkovci , Jovanovci , Procovalci , Borovik i mnogo mahala oko tih sela je skoro pusto .
    Mlaciste je prema popisu iz 1953-god. imalo 486 stanovnika , danas svega nekoliko , Bainci po istom popisu te godine 398 stanovnika danas ima troje .
    Rodjen sam u Bainci i mislim da nije bilo lepse planine od Cemernika , bar dok je bilo ljudi .
    Danas priroda cini svoje , sve je uraslo brezovom i bukovom sumom , nema vise livada ni pasnjaka , staze vise ne postoje a i mnogi putevi se vise ne mogu prepoznati , kao da ih nije ni bilo …

    0
    0

  • Ovako će da izgleda veći deo južne Srbije a i šire jer kakvi je vode nestaće brže nego što pojedini misle.Srpski narod i Srpska država se urušava a sve zbog korumpiranih nesposobnjaka iz SNS-a koji konstantno šišaju uz vetar.Budala je budala i drugo ne može da bude.

    0
    0

vaš komentar