Kancelariju direktora Narodnog muzeja u Leskovcu decenijama krasi stilski nameštaj, čije se poreklo ne zna, a za koga se pretpostavlja da je pripadao nekom od mnogoborjnih leskovačkih industrijalaca, čija imovina je posle Drugog rata opljačkana.

Reč je najverovatnije o kancelarijskom nameštaju ili o nameštaju iz radne sobe nekog bogataša, koji je u to vreme bio stvar prestiža.

„Godinama sam pokušavala da saznam čiji je ovo nameštaj, ali nisam uspela. Znam da je kod nas stigao iz ugašenog Južnomoravskog regiona, čije je sedište bilo u današnjoj Privrednoj komori. Takođe mi je poznato da je fabrika Simpo htela da otkupi taj nameštaj, ali to nije dozvolio tadašnji direktor našeg muzeja Hranislav Rakić“, priča za Jugmediu Mira Ninošević direktorka muzeja.

Sav nameštaj je u duborezu i pripada, po oceni stručnjaka, klasicizmu.

Pored radnog stola sa fiokama i stolicom, tu je i orman, komoda i salonska udobna garnitura presvučena kožom. Namšetaj je tokom decenija održavan i izgleda kao da je danas izašao iz proizvodnje.

Sličan radni sto sa stolicama nalazio se u upravnoj zgradi fabrike pod katancem „Vučje“ u Vučju, zapravo u vili, u kancelariji nekadašnjeg vlasnika te fabrike Laze Tekarovića.

Do 2000. godine taj nameštaj nije pomeren s mesta, ali sada je neizvesno šta se s njim desilo, budći da fabrika ne radi više od decenije i da se vila ubrzano urušava. Komunistički direktori su uredno čuvali i sve Teokarovićeve knjige, ali je takođe nepoznato šta se i sa njima desilo.

Mira Ninošević je svojevremeno pokušavala da uđe u fabriku i proceni vrednost tog nameštaja, s idejom da ga otkupu muzej, ali joj, kako kaže, nisu dozvoli dalje od kapije.

Milica Ivanović