Na današnji dan umro doživotni predsednik SFRJ Josip Broz Tito

Pre 42 godine, 4. maja 1980. godine, u Ljubljani, umro je Josip Broz Tito, višedecenijski neprikosnoveni lider socijalističke Jugoslavije, proslavljeni ratni komandant, osnivač Pokreta nesvrstanih.

Na poziciji generalnog sekretara Komunističke partije Jugoslavije (KPJ) nalazio se od 1939. godine (od novembra 1952, odnosno Šestog kongresa KPJ, zvanični naziv je bio Savez komunista Jugoslavije). Formalno, od 1943. do 1963. bio je predsednik Vlade Jugoslavije, a potom predsednik države.

Rođen je u Kumrovcu, u Zagorju, u mešovitoj hrvatsko slovenačkoj porodici maja 1892. godine. Iako je poznato da to nije tačan datum, tokom njegove vladavine kao dan rođenja obeležavan je 25. maj, pod nazivom Dan mladosti. Proslavljan je nizom manifestacija, čija je kulminacija bio veliki slet

održavan na stadionu JNA, u skladu sa široko negovanim kultom ličnosti.

Kao austrougarski vojni obveznik učestvovao je u Prvom svetskom ratu, izvesno vreme i na srpskom frontu. Po njegovom svedočenju, taj period delom provodi kao zatočenik u Petrovaradinskoj tvrđavi. U Galiciji, u borbama s ruskim trupama, ranjen je i zarobljen 1915. godine, pa je kraj Prvog svetskog rata, odnosno izbijanje revolucija februara i novembra 1917, dočekao u Rusiji.

U njegovim zvaničnim biografijama, posle Drugog svetskog rata, navođeno je da je učestvovao u Oktobarskoj revoluciji, podseća Tanjug.

U Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca vratio se krajem oktobra 1920. Ubrzo se priključuje Komunističkoj partiji. Sindikalnim radom bavio se i ranije. Godine 1937. izbija na čelnu poziciju unutar KPJ, posle smenjivanja i streljanja Milana Gorkića (Josip Čižinski), prethodnog lidera te partije.

Radio je i školovao se, 1936. i 1937. u Kominterni u Moskvi. Bilo je to vreme najoštrijih čistki unutar sovjetske nomenklature, i komunističke internacionale, kada je likvidiran znatan broj i jugoslovenskih komunističkih prvaka.

Kao vođa KPJ predvodio je u Drugom svetskom ratu partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije). Bio je to ako ne najjači, onda sigurno jedan od ključnih pokreta otpora u Evropi. Iz rata je izašao kao legendarni vođa. Od drugog zasedanja AVNOJ-a, novembra 1943, nosio je zvanje maršal Jugoslavije.

Na čelu Jugoslavije nalazio se punih 35 godina.

Osim borbe protiv okupatora, jedinice pod njegovom komandom sprovele su i komunističku revoluciju, tokom i nakon rata, tokom koje su, između ostalog, u sprovođenju revolucionarne „pravde” nestale i desetine hiljada nekomunista, pod vidom „borbe protiv saradnika okupatora”.

Godine 1948. odbacio je Rezoluciju Informbiroa komunističkih partija, kojom je osuđen on i KPJ. U teškim okolnostima, odoleo je snažnom Staljinovom pritisku, nakon čega je godinama vešto balansirao između istočnog i zapadnog bloka, izborivši sasvim osobenu poziciju Jugoslavije kao čelnice Pokreta nesvrstanih.

Tokom pedesetih godina, Jugoslavija je otuda dobijala značajnu finansijsku i vojnu pomoć od SAD.

Bio je jedan je od osnivača Pokreta nesvrstanih, što je u tadašnjim

međunarodnim okolnostima, tokom procesa dekolonizacije, imalo veliki značaj. Njegova uloga u tom Pokretu, u poznijoj fazi, posebno je upamćena po doslednom nastojanju da se nesvrstani zadrže po strani od uticaja pojedinih problokovski opredeljenih članica.

U unutrašnjoj politici, sticajem raznih okolnosti, nesumnjivo i duboke starosti, ostavio je ustrojstvo koje se na kraju pokazalo kao neodrživo za funkcionisanje SFRJ – Ustav iz 1974. godine. Specifičan sistem konsenzusa predstavnika republika i pokrajina u Predsedništvu države pokazao se kao nerešiv problem kada se SKJ raspao januara 1990.

Sahrani Josipa Broza Tita, u Beogradu, prisustvovao je više od 200 visokih ličnosti iz celog sveta, što je nesumnjivo pokazatelj njegove sasvim posebne istorijske uloge i izuzetnog ugleda koji je uživao.

Socijalistička Jugoslavija nadživela ga je svega desetak godina.

 

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

4 komentara

  • Smrc smrc. Jos malo i niko ga se nece secati. Tesko je Tito protiv bodila pracati se. ☦️

    0
    0

  • Najveceg neprijatelja srpskog naroda treba uvek da se secamo, ali u pravom smislu reci. Niko ne zna ko je bio Tito i gde je sahranjen. Koga interesuje, neka procita knjigu Hohstapler, Miroslava Todorovica. Na zalost, jos uvek nas njegovi ucenici satiru.

    0
    0

    • Pa oni su na vlasti to su njegovi učenici Kako to da vas oni satiru ,zar ne živimo u zlatno doba.Srbijom teče med i mlako e prostiji i gluplji narod oci nesu vidjeli (svaka čas izuzecima)Verujte u bajke i dalje

      0
      0

  • ..

    0
    0

vaš komentar