Na današnji dan Vlasotinčanin Vlada Ilić Beogradu poklonio Zoološki vrt

VLASOTINCE/LESKOVAC/BEOGRAD – Pre tačno 8 decenija Beograd je dobio Zoološki vrt, koji je glavnom gradu poklonio tadašnji gradonačelnik Vlada Ilić. U godini jubileja Saša Stanković, pisac profesor Vlasotinačke gimnazije, napisao je monografiju o ovom znamenitom Vlasotinčaninu, koji bio jedan od najbogatijih Srba i najuspešniji gradonačelnik Beograda između dva svetska rata. 

Zamisao o osnivanju zoološkog vrta u Beogradu postojala je još pre Prvog svetskog rata, ali se na realizaciju te ideje čekalo neko bolje vreme. U Kraljevini SHS zoološki vrtovi su postojali u Zagrebu i Splitu desetak godina pre Beograda. Tako je bilo sve dok nije Vlada Ilić svojim novcem na svom posedu nije pokrenuo stvari sa mrtve tačke. Na predlog predsednika opštine, podnesenog Gradskom veću Beograda, pod brojem 17898, 16. maja 1935. godine, odlučeno je: Da se pristupi osnivanju zoološkog vrta – rasadnika u Beogradu na prostoru, koji se nalazi između gradskih zidina na padini Malog Kalemegdana.

Ilić je bio prvi donator životinja za budući vrt poklonivši dva lava, vuka i lisicu, o čemu je Politika 17. septembra 1935. obavestila javnost.

Već uređenje terena i početak građevinskih radova privlačili su znatiželju Beograđana koji su svakodnevno posmatrali šta se dešava i dokle se stiglo.

Svečano otvaranje Zoološkog vrta desilo se u 11 časova 12. jula 1936, a Petrovdan je izabran najverovatnije kao imendan mladog kralja Jugoslavije.

Prvi se prisutnima obaratio Vlada Ilić kao najzaslužniji što prestonica dobija dugo očekivanu ustanovu. U govoru je naglašena uloga Opštine Beograd da svojim delanjem doprinosi vaspitnom napretku stanovništva, sa posebim osvrtom na školsku omladinu kojima će vrt biti kao jedna živa knjiga, iz koje će se ona upoznavati sa životinjskim carstvom. Ilić je naglasio dobru saradnju sa sličnim ustanovama u zemlji i inostranstvu, tačnije u Zagrebu i Parizu. Što se tiče budućnosti Zoološkog vrta, rekao je da će ona zavisiti od razumevanja i ljubavi na koju on bude naišao kod našeg građanstva.
Spisak darodavaca pročitao je arhitekta Aleksandar Krstić, po čijem je projektu urađen vrt i koji je imenovan za prvog upravnika.

Među najvećim darodavcima nalazi se Vlada Francuske, ali i supruga Vlade Ilića i supruga premijera Milana Stojadinovića. Ustanovljena je praksa da većina beogradskih privrednika i imućnijih trgovaca kupe bar po jednu životinju i tako pomognu razvoj Zoološkog vrta.

Vrt se iz godine u godinu razvijao i sa prvobitnih nešto više od 3 ha ubrzo je proširen na 7 ha, da bi do početka rata zauzimao 14 ha. Dok danas zauzima 6,5 ha, što je duplo manje nego pre Drugog svetskog rata.
Poseta Zoološkom vrtu bila je ogromna i prelazila je cifru od 400.000 godišnje, što je za 100.000 više nego što je Beograd imao stanovnika. Česti gosti bili su kraljica Marija sa sinovima Andrejom i Tomislavom, a neretko u društvu Vlade Ilića. Naravno dolazio je i prestolonaslednik Petar II Karađorđević, a o svemu tome pisala je tadašnja štampa. Posebno je zanimljiva fototrafija dvogodišnje princeze Jelisavete, ćerke kneza Pavla Karađorđevića.
Najviše zahvaljujući Vuku Bojoviću, direktoru Zoološkog vrta, život i delo Vlade Ilića počelo je polako da izlazi na svetlost dana. Godine 1992. na ulazu u vrt postavljena je tabla sa sledećim natpisom: Ovaj Zoo-vrt podigao je g. Vlada Ilić. Na Bojovićevu inicijativu Petrovdana 2009. godine postavljen je spomenik osnivaču vrta. Vest o ovom događaju pokrenula je interesovanje šire javnosti za Vladu Ilića, čime je on vraćen iz tmine zaborava posle tačno 73 godine od osnivanja vrta.

“Mislim da je došlo vreme da se Srbija oduži Vladi Iliću. Tu pre svega mislim na Beograd, ali i Leskovac u kojem je Ilić imao više tekstilnih fabrika, naravno i rodno Vlasotince. Ja sam 7 godina pisao mnografiju, ali za njeno objavljivanje potrebno je dosta novca, pa se nadam da će se u godini preduzetništva naći finansijska sredstav za knjigu o možda i najvećem preduzetniku međuratnog perioda”, kaže autor monografije Saša Stanković.

VLADA ILIĆ

Vlada Ilić (1882-1952) proveo je na čelu Beograda od 10. januara 1935. do 13. septembra 1939. godine. Za vreme njegovog mandata prestonica je dobila: Pančevački most, Zoološki vrt, Beogradski sajam, temalje Hrama Svetog Save, tramvajsku vezu Zemuna sa Beogradom, Vukov spomenik, desetak novih osnovnih i srednjih škola, Gradsku polikliniku, Polikliniku za kožne i venerične bolesti, Dom dečje zaštite u Zvečanskoj…

Preduzeća u vlasništu Vlade Ilića: 1. Gajtanara u selu Kozaru, 2. Prva leskovačka štofara, 3. Kudeljaru u Leskovcu, 4.Fabrika vunenih tkanina Koste Ilića sinovi a.d. u Beogradu, 5. Fabrika platna u Beogradu, 6. Fabrika platna u Leskovcu, 7. Fabrika za izradu stolica „Vlada Ilić„ u Leskovcu, 8. Fabrika Hemikos a. d. u Beogradu, 9. Parni mlin Srbija u Skoplju, 10. Fabrika vunenog prediva i gajtana Kulića, Popovića i Ilića u Leskovcu, 11. Prva srpska fabrika konfekcije a.d. u Konaku, 12. Srpsku fabriku tepiha Lazar Dunđerski a.d. u V. Bečkereku, 13. Prva srpska fabrika mreža a.d. u V. Bečkereku, 14.Fabrika vunenih tkanina Vuna d.d. u Karlovcu (Hrvatska), 15.Tekstilna industrija d.d. u Karlovcu 16. Hidrocentrala u Vlasotincu, 17. Ergela „Vlasina„ u Hajdučici

(Kraj)

 

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

7 komentara

  • i danas 80 godina kasnije, svaki put kad bude vrucina cel beograd smrdi na ujna lanje

  • RESPECT !!!

  • Dokaz da istorija Srba ne pocinje 1941. Samo smo dozvolili da budemo prevareni…

  • Divan covek. Ali gajtanara u selu Kozare pripadala je Gustavu Hubacu, mom pradedi, koji je od nje napravio stofaru. A danas je ta fabrika ispraznjeni i bankrotirani vinski podrum. Zeljko Hubac.

    • Željko, gajtanaru je Vlada napustio, pa je pripadala kasnije Hubaču. Ali, Vladin otac Kosta sa ortacima je osnovao (1890). Međutim, nisam mogao da pišem o istorijatu svake fabrike, jer reč je o novinskom članku. U monografiji na 300 strana je sve lepo opisano. Veliki pozdrav za velikog dramaturga Željka Hubača!!!

      • Dragi Sale, voleo bih da kupim tu monografiju, jako me intetesuje. Hvala ti unapred. Pozdrav.

    • Kulak!!!

vaš komentar