Kada je Vranjanac Ninoslav Tomić nasledio njivu od dede u selu Kumarevo u prvi mah nije znao šta da radi sa njom, ali kada je čuo o lekovitim svojstvima borovnice američke sorte duke i blue gold odlučio je da je oplemeni ovom biljkom. U tom naumu nije dozvolio da ga sputa čak ni posao fizioterapeuta kojim se poslednjih godina intenzivno bavi. Otuda mu je posao na dedinoj njivi odmicao kako se samo poželeti može i kada je bila u pitanju sadanja i uzgoj ove biljke.

Radovao se kao malo dete prvim plodovima ovog voća. Nije dozvolio da mu pomute ambiciozne planove ni lokalni otkupljivači kada su mu, kako kaže, ponudili ponižavajuću cenu za prve plodove koje je nameravao da proda.

U želji da im dokaže da može i bez njih, on je zajedno sa svojom porodicom počeo da pravi džem od borovnice, a potom kompot i hladno ceđeni sok. Ove proizvode najpre je ponudio svojim prijateljima, a onda su pored njih od njega počeli da ih kupuju i drugi ljudi. Shvativši da je posao lepo krenuo odlučio je da pored dedine njive kupi još jednu kako bi na njoj zasadio i trista stabala aronije, još jednu blagodenu biljku za ljudski organizam, sa namerom da i od nje pravi slične proizvode. Tako sada pod ovim, ali i drugim voćem kojej se uzgaja u njegovom kraju ima ceo hektar.

On od samog početka svoje voće ne tretira pesticidima. To čini isključivo kombinacijom koju čini voda iz Vranjske banje, zahvaćene sa jednog izvora i koprive.

“Kada kopriva u ovoj vodi ostane samo jedan dan dobija se strašan insekticid, a ako ostane dvadeset dobija se izvenredna prehrana za biljke”, kaže Ninoslav i ističe da svoje voće proizvodi na organski način i da je zbog toga imao mnogo muka da lokalne voćare uredi tako da svoje voće prskaju isključivo ujutro i uveče kako ne bi naudili pčelama i njegovom voću.

To već godinama znaju njegovi kupci koji upravo iz tog razloga skoro svake godine povećavaju svoje porudžbine. Zahvaljujući njima stekao je još mnoge tako da on nikada nema problema sa prodajom svoje borovnice i aronije. Tako je bilo i ove godine. Celokupan njihov rod je preradio u džem, kompot, sok, liker, koktele na bazi raznih lekovitih trava.

Dugo je uz pomoć svoje porodice radio i na recepturi po kojima će da sprema svoje finalne proizvode. Stalno su menjali sastojke kako bi ih učinili blagodetnim za ljudski organizam.

On ističe da ovakvu prođu kod kupaca nemaju svi proizvođači borovnice u vranjskom kraju, zato ih on godinama već okuplja u udruženje u nameri da se zajednički izbore za bolji položaj na tržištu.

Poslednji put su u gradskoj upravi konkurisali za dodelu sredstava od milion i po dinara za izgradnju sušare za sušenje proizvedenog voća. Nažalost njihov projekat nije prošao.

Dobili su samo 200.000 dinara i sav taj novac potrošili su za kupovinu novih sadnica borovnica za svoje članove.