LESKOVAC/ZAGREB – Roman “Poslednji dan boga Saturna” srpskog pisca iz Leskovca Saše Stojanovića predstavljen je sinoć na Hrvatskoj radio televiziji (HRT) u emisiji „Lice okolice“.
Emisja, koja se bavi kulturnim događajima i autorima iz regiona, emitovana je u 22 sata na trećem programu državne televizije i u njoj je Stojanović predstavljen kao „pisac i ratnik“, „politički filozof“ koji u „Saturnu“ nudi „bogatu književnu trpezu“, besmislu daje smisao i na maestralan način „fusnotama daje i formalno utemeljenje“.
Tekst za emisiju napisao je poznati hrvatski kritičar Dario Grgić, a odlomke čitao glumac Zlatko Ožbolt.
„Za današnju emisiju odabrali smo ulomke iz novog romana srpskog pisca Saše Stojanovića, autora koji je dosad bio ponajprije poznat po autobiografskim tekstovima. Njegovo novo djelo Poslednji dan boga Saturna kritika je prepoznala kao značajan zaokret u autorovu radu. Riječ je o svojevrsnom eksperimentu, romanu napisanom u samo jednoj rečenici i s mnogo fusnota, no koji govori o univerzalnoj temi – priči o jednom danu života jednog sumanutog diktatora”, navedeno je između ostalog u emisji „Lice okolice“.
(Kraj) mil
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Pirotski salon knjige i grafike medju 35 standova nema mesta za Stojanovica komsiju iz Leskovca.Desetak najavljenih gostovanja u Poljskoj i Ceskoj i nijedan realizovan, prevodi za koje nema i nece biti izdavaca, nula promocija u Srbiji za bezmalo godinu dana od izlaska novog romana. Nula. Ambicija i mazanje ociju vode predstavljanju nicega, citanje teksta Grgicevog nije crven tepih za pisca nego popuna programa treceg kanala, stare kolumne zamenjuju nista novo. Amaterizam, buka sa vikom i prazna prica. Sama ambicija dobra je, popuniti prazan prostor desava se ponekad. Ne Menjanje nicega nicim, dosledno i poremeceno. Like klinka kad krene a barabe je potpaljuju with daj jos. Citalac sam ne nepismen deda Jugomedijo.
Baki
Ajde idi malo i peglaj kobasice. Ostavi knjige onima koji su ih procitali.
Cekam slike *i publike sa promocije romana u Nisu, Novom Sadu i onom bezveznom Beogradu. Imena stranih izdavaca,i takve gluposti. Do tada roman ne postoji. Tviter i fb se ne broje tamo gde se broji, u uzem izboru za Nin.Kog pogadja istina pasos pa na sikter kavicu iz Srbske knjizevnosti.
Sto ne valja za kobasice bacim mesancima, njima otpad dobar.
Sale ok drzava jok!
Prolazeći nemo pored svih onih što peru, peglaju sve naše grehove, greške, promašaje, bruke, nerazvijenost, zaostalost, izostajanje sa svih karata našeg malog i zaboravljenog Leskovca, mi samo potvrđujemo da smo to i zaslužili.
Ne želim da verujem da stvari stoje baš tako u mom voljenom gradu,pa ću za apatiju ,,okriviti“ najodgovornije-sve prethodne i sadašnje vlastodršce.
Poštovane sugrađanke, sugrađani, osvrnite se oko sebe. Postoje ljudi što su predano radili ne obazirući se na lične privilegije, ljudi iz sveta nauke, sporta, kulture, umetnosti i za koje možemo reći s ponosom da su naši brendovi. Oni zaslužuju našu pažnju samim tim što su ih drugi i izvan Leskovca zapazili.
Hvala im što nas predstavljaju i bravo za njih!
Boje Leskovca se i tako brane!
I sad, kad bi kao roditelj, pitali kako se postaje pisac, kako bi glasio odgovor primeren detetu, đaku, kojem u ponudi skoro da nema ničega ni blizu od čega bi mogao sastaviti materijal za dobar pismeni sastav, a kamo li nešto više. Mislim na propuste škole, društva, sistemski. Ostaje da roditelji sami poguraju decu, po uzoru na svetle primere. Zaista, ako postoji želja, interesovanje, neki talenat, smisao, šta je to što valja uključiti, šta eliminisati, koji su neizostavni koraci na putu do postajanja jednog književnika, upola dobrog kao što je Stojanivić? Hvala, u ime ostalih roditelja.
ko je stojanivIc ne zna se
ko je roditelj sto zeli da dete postane ovo ne zna se
http://www.knjigomat.com/detail.asp?iNews=900&iType=2
Ха ха ха, тек сам на другом пасусу, а већ постаје урнебесно, загрцнух се. 🙂
„Čarli“, u daljem tekstu 100 kila čvaraka /SKIČ/ “
„Скич!“
А може и „С` кич“:-)
Već sam se zabrinuo, kad mi je odjednom laknulo jer se po starom srpskom običaju javio prvi zavidan našem uvaženom književniku, a što, opet po starom srpskom običaju, samo potvrđuje njegov kvalitet. Da, Vaš tekst, koji nam linkujete, sam odmah nakon prve rečenice prepoznao, pa ga nisam imao potrebe čitati do kraja, znajući da u njemu iz zavisti pokušavate predstaviti na drugačiji način nekog kog mi Leskovčani najbolje poznajemo. Da, reč je o našem uvaženom sugrađaninu, koji je primeran u svakom pogledu, dobar i komšija i prijatelj i drug i kolega, ali je najbolji kao pisac, pa zato želimo da se naša deca ugledaju na njega. Ne sumnjamo mi ni u Vaše kvalitete, ali njih morate potražiti u svom gradu, među svojima, koji, kao i mi, bez obzira na neargumentovane pokušaje, neće dozvoliti da im iko pomuti lepu sliku o ovom nadasve ozbiljnom piscu, što zaslužuje sve pohvale, našu podršku, a nadamo se i da njemu neće smetati da se na malo njegove slave i mi pozovemo negde izvan Leskovca kada govorimo da dolazimo iz grada dr Stojkovića, pisca Stojanovića. a ne samo grada roštilja i paprika.Pišite Vi i dalje, ima ko i Vas da čita, ali nas zanima naš pisac Saša Stojanović Čarli. Pozdrav i ipak hvala za stari tekst koji ste nam poslali a koji smo svi već videli tamo neke davne godine. Pozdrav
roditelju srecan bio i crtaj ga po zidu, takav lep primer
Ne daj boze mome detetu primer tvog sugradjanina
Poštovani, Vi ćete znati pravi razlog svog napada, jer Vaš gest ne bih mogao nazvati kritikom. Pitam, da ste prošli na tom konkursu, da je vaša priča, esej, izabran, da li bi ovako pisali o njemu?
Pošto odgovor znamo, ostavite se ličnog i uzdignite iznad sebe i situacije. Davno je to bilo da sebe trujete. Ako on nije vredan Vas, znači da ste odmakli dalje i da niste na početku vašeg zameranja njemu.
Ono što svakako pojedini kritičari, ne ja, imaju zameriti Stojanoviću to je njegovo preterivanje u iznošenju naučenog, shvaćenog, preterivanje u davanju čitaocu. Postoji i pozitivna i negativna kritika, ali je kritika, kritika. Pozitivna nula je u knjigovodstvu i finansijama nešto željeno, ali bude i pozitivnog bilansa, na koji plaćate ,,penale“.
Da je više takvih što nas napadaju radom i umetnošču. Samo neka preteruje. Ionako je oko nas premnogo drugih što podbacuju. Da je sreće da svi prebacuju.
Nemate se razloga ljutiti, idite dalje, kvalitet niko nikom ne može osporiti, pa ni Vama, ako ste vredni, pa i dokažete da vredite. Pozdrav.
Bogougodno je da, kad već predstavljate odgovor na odgovor, predstavite i odgovor…
http://prozaonline.com/?p=1274
Teolog, jedan od dva sto na sajmu knjiga piju secer i med zajedno su sladoled, gnjidav.
„Ako li imate gorku zavist i svađu u srcima svojim, ne hvalite se, ni lažite na istinu.“
Rimljanima, 13:13
Bravo! Bez laznog hvalisanja skic.
Ozenicu papu kad ovaj prevod bude stampan
http://leskovackevesti.rs/anita-vuco-zasto-prevoditi-roman-sase-stojanovica-var/
pisac najlepse sam objasni sto ga napadaju:
Dušice draga, Čarli, , taj Hjuston bi mogao da bude pametniji…onolku tehniku spucaše u njega, a on nema pojma…
Anita Vuco … vjerovatno je htio da kaže kako je „bolno istinito“ to što Hjuston ne koristi mozak
Cvetana Radivojevic Hjuston najčešce koristi onaj duet malih mozgova što su niže od opasača…a on ne služi za razumevanje…
Sasa Stojanovic Carli Cvetana Radivojevic, Hjuston POGREŠNO koristi taj duet…
Uz pravilnu „upotrebu“, ovakav dijalog ne bi ni postojao…
Sve na diskusiju sem hrabrosti priznanja. Otkriti svoju prirodu i zivotni zakon koji jedino ispunjava jeste hrabrost za nevericu.
Misao o konkurentnosti pojedinca kada su projekti sa drzavnom i gradskom lovom u pitanju jeste zanimljiva, i da se isterati do kraja kada je npr.izdavastvo u pitanju. Treba dati pare i za festivale ako ih pojedinac moze napraviti u dnevnoj sobi. Pojedinac koji vristi o svom ljudskom pravu da pravi festival knjizevnosti u kulturnom centru,muzeju, biblioteci, a da se zove njegov festival je bzv. Ni poslednji nije bio u avliji S.Stojanovica vec u kaficu, koji je neciji. Svoje mora biti svoje. Vredjanje ljudi koji “se kriju iza institucija” je vrhunac drskosti, jer nema ideje koja nije potekla od pojedinca, U institucijama kulture.ljudi se ne kriju ali mozda nemaju dovoljno svojih para da finansiraju projekte ni dovoljno velike dnevne sobe kao s.s. koji je imao svoj festival, od gradske i , ipak, repiblicke love, odrzavan, ipak, u institucijama Leskovca, ali svoj. Nije se krio “iza institucija”, grada, republike. Neeee, samo je koristio novac i prostor grada Leskovca i R Srbije, ali festival je bio njegov. Kada nabraja svoje knjizevne nagrade ne pominje imena clanova zirija, pojedince, nego bas institucije, koje stoje iza pomenutih nagrada i zirija ciji clanovi nisu urlali o sopstvu i individualnosti, naprotiv, “kukavicki” su se “sakrili” iza Biblioteka i Kulturnih centara. Trebalo bi da mu ljudi koji su ga “sakriveni iza institucija” zvali da zirira, zirirajuci dodeljivali zasluzene nagrade, organizovali mu promocije, ne kao pojedinci nego “kukavicki sakriveni iza institucija” nikada ne zaborave elaboraciju o njegovoj hrabrosti, kreativnosti i samostalnosti o drzavnom trosku naspram njihovog kukavicluka jer svoje ideje stavljaju u funkciju kulture pod okriljem mrskih mu institucija, “Kukavicki sakriveni” nemojte mu to nikada zaboraviti. Marketing je marketing, a ljudi pamte