Na RTS-u ništa novo

Ovaj upad u zgradu RTS-a nit’ je prvi niti će biti poslednji. Meni je žao što se, kako bi to moja jedna koleginica rekla, u toj dramatičnosti koja je spuštena na nivo zabave, nije čuo vrisak naroda.

Oni koji gledaju Pink čuli su da je tu reč o 1.400 hiuligana koji su razbili RTS (notorna laž ministra policije), na N1 je Boško Obradović od lidera Pokreta Dveri sebe uspeo da ispromoviše u glavnog lidera opozicije, a onaj narod je ostao da vršiti na ulici u tišini, da ga niko ne čuje i da nikog nije briga za tih nekoliko desetina hiljada ljudi koji žele normalnu i pristojnu državu, kojima je dosta, ali koji, čini mi se, osim želje, nema viziju šta i kako dalje ako uopšte uspeju da slomi diktatora.

Vizija je strašno važna stvar koja zavisi od toga da li je društvo spremno da pokrene mehanizam da se izdeferinciraju svi kreativni predlozi i da se zaista vidi šta će se.

Ovde se sada sve pretvorilo u političke izbore i ljude koji postaju većina i manjina, a postoji zakon da većina ne sme da radi manjini ono što upravo radi, ili obrnuto.

Tu se razlikuje pravna od autoritarne države. Pravne države polaze od pojedinačnih stvari, malih stvari, od čoveka. On ima prava da pita, da zahteva. I kroz hiljadu malih pitanja običnih ljudi ti dođeš do javne platforme koja se zove RES PUBLIK. Tako je u normalnim državama. U ovim drugima stalno dominiraju neke ozbiljne teme: klasa, nacija, migracija, sloboda, Kosovo… I na kraju se sve to završi sa privatnom državom – RES PRIVATE. I to se uvek završi tako da mora da se menja revolucionarnim putem.

Da je Vučić našao način da kroz prirodan proces trasira ideje, da je slušao tog malog čoveka, ne bi bilo šetnje, ne bi bilo upada u RTS, ne bi Boško Obradović narastao u glavnog lidera opozicije. Ali nama je izgleda suđeno da na svakih dvadeset, trideset ili pedeset godina upadnemo u po neki RTS, uz to ubijemo po kojeg lidera, jer drugačije ne znamo.

Jer ne znamo šta je to zapravo država, a država je alatka kojom se upravlja, a ne nečija privatna prćija.

Ali, nažalost, mi vekovima, pa čini mi se od njenog osnivanja, živimo u mišljenju da je država nešto što je protiv nas, što ona često i jeste. I ona nas maltretira, jer smo joj mi to dozvolili. I to se nama dešava od početka narodnog pamćenja. Državu treba zaobići, zloupotrebiti – to je ta iskonski pogrešna srpska deviza.  Naše „druženje“ sa državom se zasniva na mišljenju da ona nije proistekla iz naše volje. Čim je država naš neprijatelj, onda i nema rešenja na dugi rok. I dok to ne budemo shvatili, stalno ćemo imati potrebu da upadamo u neki RTS dok se baba češlja.

Pa, srećno ti bilo narode moj u rušenju još jednog diktatora i do viđenja u rušenju sledećeg, jer za bolje ne znamo.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

  • Svaka čast za tekst!

    5
    1

  • Бојим се да је држава пала толико ниско да природним политичким токовима није више могуће извести је на прави пут. Толико тога је кренуло по злу да је једини начин оздрављења нешто велико и крупно. А док се то не деси људи ће одлазити,земља ће се срозавати а лажни цар ће бити све гољи и гољи. Спортски поздрав из иностранства.

  • Najveci zivi diktator u Evropi je Milo Djukanovic, koji vlada Crnom Gorom od osmog razreda. Aleksandar Vucic je bio malo skromniji pa je narodni poslanik postao sa 19 godina. Tada sa 19 godina pocinje karijeru studenta veka. Sta mislite dali je neki profesor u ono vreme smeo da mu da recimo 9+. Moram da primetim da ga je intelegencija dovela u situaciju da uporedo obavlja duznosti narodnog poslanika /cita skupstinske materijale/ i studira. Malo kasnije to studiranje se seli u podrumske prostorije. Ili ne bas tada kad je Vucic imao 19 godina, tada se studiranje seli u podrum.
    Sto se tice naroda srpskog, svih drzavljana Srbije, mislim da su najstrpljiviji od svih na svetu. Sa ovakvim standardom pa mirni. Francuski standard je na visem nivo, a zuti prsluci ne miruju.
    I na kraju samo jedna o B. Obradovicu. Ne popustaj gospodine, ali molim da vas temperament dozvoli da se jos neki eksponiraju. Samo sloga Srbina spasava.

vaš komentar