U Leskovcu je tokom 2025. godine vazduh bio prekomerno zagađen čak 98 dana, skoro tri puta više nego što zakon dozvoljava. Po Uredbi o uslovima za monitoring i zahtevima kvaliteta vazduha dnevne granične vrednosti PM10 ne smeju se prekoračiti više od 35 puta u jednoj kalendarskoj godini. Ovo se ponovilo i u 2026. godini. Ipak, gradske vlasti i dalje tvrde da je vazduh čist. Između zvaničnih podataka i javnih izjava, građani ostaju bez jasnog odgovora: šta zapravo udišu? 

„Za Tim 42 ovo je najalarmantniji podatak. Nedostatak Plana kvaliteta vazduha i smislenih ulaganja se najviše vidi na primeru škola. Na području grada nalaze se 33 školska objekta koja prekomerno zagađuju vazduh i ugrožavaju zdravlje čitavog naselja, a najviše učenika i školskog osoblja“, objašnjava Ana Pecarski iz ovog udruženja.

Podaci ukazuju i na nesklad između planiranih mera i identifikovanih problema.

„Grad je predvideo sredstva u budžetu za zamenu kotlarnica u 4 školska objekta tokom 2026., a samo 1 od ta 4 je zagađivač. To znači da će 32 školska objekta nastaviti da ugrožavaju zdravlje, a sredstva se ulažu u 3 koja nemaju ovaj problem“, upozorava Pecarski.

Uzrok problema, kako navode iz Tima 42, leži i u nedostatku pouzdanih podataka, bez kojih se mere donose naslepo.

„Bez kvalitetnih podataka svaka mera u koju se ulažu sredstva može ali ne mora da donese rezultat. Na primer, koja bi mera bila smislenija u cilju smanjenja zagađenja vazduha: subvencija u nekom procentu za zamenu stolarije na objektu koji ima dobar sistem grejanja, ili sto posto subvencije za zamenu sistema grejanja u siromašnim domaćinstvima koja koriste stare kotlove i šporete i nekvalitetan ogrev?“, pita se Pecarski.

Zagađenje kao javnozdravstveni problem, deca najugorežnija grupa

Stručnjaci upozoravaju da posledice zagađenja prevazilaze lokalni kontekst i predstavljaju ozbiljan javnozdravstveni problem.

„Zagađen vazduh danas predstavlja jedan od vodećih uzroka prevremene smrti u svetu, a Srbija se već godinama nalazi među najugroženijim zemljama u Evropi. Iako često nevidljiv, njegov uticaj na zdravlje je dubok, dugotrajan i pogađa gotovo svaki organ u ljudskom telu“, kaže primarijus doktor Vanja Ilić iz Zavoda za javno zdravlje Leskovac.

U Srbiji se više od 12.000 smrti godišnje dovodi u vezu sa finim česticama PM2,5, dok ukupan broj dostiže oko 14.000 kada se uzmu u obzir svi zagađivači.

„Dugotrajna izloženost povećava rizik od srčanog i moždanog udara, hronične opstruktivne bolesti pluća i raka pluća, dok i kratkotrajno zagađenje može izazvati pogoršanje astme, otežano disanje i povećan broj hitnih hospitalizacija“, navodi Ilićeva.

Ističe da najveći problem predstavljaju mikroskopske čestice PM2,5 koje lako prodiru duboko u pluća, a zatim i u krvotok, a da su zdravstveni rizici izraženiji kod dece, što dodatno problematizuje boravak u zagađenim školskim objektima.

„Novorođenčad i mala deca spadaju u najugroženije grupe. Njihov imuni sistem još nije razvijen, disajni putevi su osetljiviji, a potrebe za kiseonikom veće“, smatra Vanja Ilić.

Kod dece, posledice su vidljive već u ranom uzrastu.

„Kod dece u ranom uzrastu posledice su često vidljive kroz učestalije respiratorne infekcije, razvoj astme i otežano disanje“.

Dugoročno, posledice mogu biti trajne.

„Dugotrajna izloženost može usporiti razvoj plućne funkcije, što kasnije u životu ostavlja trajne posledice. Pored toga, sve više istraživanja ukazuje da zagađenje vazduha može uticati i na razvoj mozga, što se povezuje sa poteškoćama u učenju, smanjenom koncentracijom i problemima u ponašanju”, dodaje Ilićeva koja je i načelnica Centra za promociju zdravlja.

Efekti zagađenja ne prestaju u detinjstvu. Naprotiv, oni se prenose kroz ceo životni vek, a prema rečima Ilićeve, smanjena funkcija pluća u ranom uzrastu može značiti manju otpornost organizma u odraslom dobu, dok prisustvo zagađujućih čestica u krvi doprinosi upalnim procesima i oštećenju krvnih sudova.

Objašnjava da svi ti faktori povećavaju rizik od srčanih oboljenja, aritmija i moždanog udara.

Dugoročno, zagađenje vazduha značajno utiče i na pojavu malignih bolesti.

“Jedna od najtežih posledica jeste prerana smrt. U Srbiji se veliki procenat smrti od kardiovaskularnih i respiratornih bolesti dovodi u vezu sa zagađenjem vazduha. Iako postoje određeni pomaci i strategije za poboljšanje kvaliteta vazduha, rezultati su i dalje nedovoljni, a izloženost stanovništva ostaje visoka”, naglašava naša sagovornica iz ZZJZ Leskovac.

Zagađenje vazduha zato nije samo pitanje životne sredine, zaključuje doktorka Ilić, već jedno od ključnih pitanja javnog zdravlja.

“Njegovi efekti su često nevidljivi u početku, ali dugoročno ostavljaju ozbiljne posledice po zdravlje celokupne populacije. Bez odlučnih i sistemskih mera, kao i veće svesti o ovom problemu, zagađen vazduh će nastaviti da bude tihi uzrok bolesti i prevremene smrti, posebno među najosetljivijima”, podvlači Vanja Ilić.

(Ne)sprovođenje mera i kotlarnica koja radi uprkos zabrani

Pored identifikovanih problema, pitanje sprovođenja mera ostaje otvoreno. “Tim 42” došao je do podataka da je jedan od većih zagađivača i kotlarnica JKP Toplana u samom centru grada, koja prekoračuje emisije po čak 3 parametra.

“Po našem postupku ovoj kotlarnici je inspekcija zabranila rad, ali kotlarnica i dalje radi i ugrožava zdravlje građana Leskovca. Inspekcija ne kontroliše sprovođenje mera koje je donela bez dodatnih prijava od strane pojedinaca i udruženja“, napominje Ana Pecarski ispred ovog udruženja.

Ovakvi slučajevi ukazuju na nedostatke u nadzoru i sprovođenju odluka.

Pecarski smatra da je od velikog značaja da grad na vreme uđe u izradu Plana kvaliteta vazduha, prestane da negira problem i osigura da mere u njemu budu smislene, kako bi se konačno krenulo u smeru da se vazduh u gradu unapredi.

Javni interes i odgovornost

Uprkos dostupnim podacima, iz Tima 42 tvrde da lokalne vlasti negiraju problem, a istraživanje koje su sproveli u okviru mreže Eko blok koristeći metodologiju Svetske zdravstvene organizacije pokazuje da više od 400 građana Leskovca godišnje prevremeno izgubi život kao posledica zagađenja vazduha.

S druge strane, iskustvo organizacije Tim-a 42 pokazuje da građani Leskovca nisu uključeni u donošenje javnih politika u meri u kojoj bi trebalo.

Kao ključne prepreke navode neprilagođene procedure, neinkluzivne javne rasprave i nedostatak pravovremenih i jasnih informacija od strane nadležnih institucija.

U takvom sistemu, učešće javnosti često se svodi na formalno ispunjavanje zakonskog minimuma, bez stvarnog uticaja na odluke koje direktno utiču na kvalitet života građana.

Ipak, dosadašnje inicijative pokazuju da interesovanje postoji kada su građanima dostupne informacije i konkretni mehanizmi za učešće.

„Oko 900 potpisa za pokretanje javne rasprave o merenju PM čestica, više od 650 prigovora, kao i učešće u prijavljivanju zagađivača i volonterskim akcijama, pokazuju da su građani spremni da se uključe“, napominje Pecarski.

Ovi podaci, navode iz Tim-a 42, ukazuju da problem nije u nezainteresovanosti javnosti, već u načinu na koji su procesi organizovani.

Dosadašnji dokumenti i mere koje je grad donosio u cilju unapređenja kvaliteta vazduha, prema ocenama ovog udruženja, nisu dali rezultate, a deo njih se u praksi uopšte ne sprovodi.

Na pitanje zašto se, po njihovom mišljenju, mere koje grad donosi ne sprovode, Pecarski u ime udruženja odgovara da je to zbog načina na koji se donose strateški dokumenti u Leskovcu.

“Da se ispuni zakonska obaveza, ali ne i da bi se predvidele smislene mere, prikupili podaci i zaista donela neka smislena rešenja“, podvlači ona.

Takav pristup, dodaje, dovodi do toga da mere često nisu zasnovane na realnim potrebama i podacima.

Kao primer navodi pojedine preporuke iz zvaničnih dokumenata.

„Izbegavanje paljenja baklji u rafinerijama“ nalazi se među merama, uprkos tome što na teritoriji Leskovca ne postoji rafinerija.

U istom dokumentu pominje se i gašenje automobila na semaforima, iako zvanični podaci pokazuju da većina vozila u gradu nema start–stop sistem.

I pored dostupnih podataka o zagađenju, predstavnici lokalne samouprave u javnosti često ističu da je vazduh u Leskovcu „čist“. Iz organizacije „Tim 42“ takve tvrdnje oštro kritikuju.

„Svaki put kad predstavnici Odeljenja za zaštitu životne sredine kažu da je vazduh u Leskovcu čist, direktno lažu i obmanjuju građane Leskovca“, naglašava Pecarski.

Kako navodi, problem dodatno komplikuje oslanjanje na zastarele ili nepotpune podatke.

„To što se grad vodi zastarelim podacima iz perioda kad nije imao automatsku mernu stanicu pa nismo imali potpuna merenja je proceduralno pitanje. Ali građanima se ne sme komunicirati ovakva informacija u vreme kad je vazduh tokom nekoliko meseci u toku godine izuzetno opasan po zdravlje, i za to postoje zvanični podaci Agencije za zaštitu životnu sredinu“, dodaje.

Naša sagovornica iz Tim-a 42 ovu situaciju poredi sa pogrešnom medicinskom procenom.

„To je kao da lekar koji nas leči kaže da nemamo visoku temperaturu jer nam je izmerio pre nekoliko dana neispravnim toplomerom, a u našem kartonu stoji merenje od pre 5 minuta ispravnim aparatom koje on ne želi da pogleda“, podvlači paralelu Pecarski.

Na razlike u pristupu ukazuje i poređenje sa drugim gradovima.

„Leskovac i Vranje imaju sličnu situaciju sa kvalitetom vazduha… Za razliku od Leskovca, nadležni u Vranju ne obmanjuju građane da je vazduh čist, svesni su problema i već aktivno rade na prikupljanju podataka za Plan kvaliteta vazduha“.

Iz Tim-a 42 navode da su u više navrata pokušali komunikaciju sa lokalnom samoupravom, ali bez konkretnih pomaka.

„Grad i dalje negira da problem postoji i ne postoji politička volja da se rešenjima bavi. Iz naše dosadašnje komunikacije čini se da iskrena želja da se situacija unapredi ne postoji”.

Takve izjave, upozoravaju iz Tim-a 42, dovode građane u zabludu i umanjuju percepciju rizika po zdravlje, iako zvanični podaci ukazuju na suprotno.

Jedan od najopasnijih zagađivača u zatvorenim prostorima je ugljen monoksid, gas koji se ne može detektovati bez posebnih uređaja.

„Ugljen monoksid je posebno opasan gas jer je bez boje, bez mirisa i bez ukusa, ljudi ga ne mogu primetiti bez posebnih uređaja. Zbog toga ga često nazivaju “tihim ubicom”. Kada se nađe u vazduhu, on ulazi u organizam disanjem i sprečava krv da prenosi kiseonik do vitalnih organa. Posledice mogu biti glavobolja, vrtoglavica, mučnina, slabost, pa čak i ozbiljna trovanja“, upozorava Ana Pecarski.

Deca su, nadovezuje se, naročito osetljiva na zagađen vazduh jer im se organizam i pluća još razvijaju, a dugotrajna izloženost ovakvim gasovima može uticati na zdravlje, koncentraciju i opšte stanje organizma

Sagovornici su saglasni da je reč o problemu koji zahteva hitnu reakciju.

„Zagađenje vazduha dugoročno utiče na zdravlje, treba hitno reagovati u cilju unapređenja zdravlja svih građana Leskovca“, poručuje Pecarski.

U nedostatku sistemskih rešenja, inicijative dolaze iz civilnog sektora.

„Tim 42 će već u narednih nekoliko dana, zajedno sa jednom školom koja ima problem sa zagađenjem, pokrenuti kampanju prikupljanja sredstava za zamenu sistema grejanja. Želimo da aktivno doprinesemo rešavanju ovog problema, na svaki način na koji možemo“, najavljuje.

Ipak, sagovornici naglašavaju da pojedinačne akcije ne mogu zameniti institucionalna rešenja. Zakonska obaveza izrade Plana kvaliteta vazduha u Leskovcu već postoji, ali proces kasni.

„Treba pod hitno krenuti u izradu Plana kvaliteta vazduha, prikupiti kvalitetne podatke, uključiti javnost i stručnjake i doneti smislene mere u ovom dokumentu, a onda izdvojiti sredstva za njihovo sprovođenje“.

Proces, upozoravaju, zahteva dugoročan pristup, ali i jasnu strategiju.

„Put ka boljem vazduhu jeste maraton, ali ako krenemo da trčimo u pogrešnom smeru izgubićemo mnogo života, ali nećemo stići na cilj“, zaključuje Ana Pecarski ispred Tim-a 42.

I dok institucije odugovlače, deca ne mogu da odlože disanje. U takvom sistemu, upozorenja više nisu dovoljna. Zakonska obaveza postoji, podaci postoje, posledice su poznate. Izostaje primena.

Ovaj sadržaj je izrađen u okviru AKT projekta koji sprovode Helvetas Srbija i Građanske Inicijative uz finansijsku podršku Vlade Švajcarske.