Izgradnja davno obećanog kanalizacionog prstena oko Vlasinskog jezera i druge infrastrukture, otvaranje privatizovanih ili izgradnja novih hotela, zabrana ispuštanja vode jezera mimo dozvoljene količine i presecanja kanala kojim se zagađuje jezero, uslovi su za razvoj turizma i očuvanje ekološke sredine na Vlasini, odnosno, razvoj Pčinjskog i Jablaničkog okruga, kaže u intervju za Jugmediu Novica Tončev, narodni poslanik i predsednik Skupštine opštine Surdulica, opštine koja gazduje „predelom izuzetnih odlika prve kategorije“. 

Kakva je sudbina obećanja mnogih političara o finansijskoj pomoći za izgradnju kanalizacionog prstena oko Vlasinskog jezera u kome se sada uliva kanalizacija?

Još pre 15 godina je urađen projekat za prečišćavanje otpadnih voda sa dva postrojenja, jedno bi bilo prema Crnoj Travi, drugo prema Surdulici. Međutim, u međuvremenu je ta tehnologija, predviđena tadašnjim projektom, zastarela. Sada mi tražimo da taj projekat preprojektujemo, što bi nas koštalo oko 25 miliona dinara, i negde oko 70 miliona nam treba za eksproprijaciju zemljišta, što znači da bi nam ukupno trebalo oko milion evra za pripremne radove kako bismo počeli sa realizacijom glavnog projekta, odnosno, izradu kanalizacionog prstena.

A izvor finansiranja bi bio?

„Prošlog decembra smo tražili taj novac iz budžetskih rezervi i nismo dobili. Podnećemo ponovo zahtev u avgustu ove godine jer imamo obećanja. Ako nam odobre ta sredstva, trebaće nam 5 do 6 meseci za izvršenje eksproprijacje i preprojektovanje projekta, potom može da ide tender za izvođenje radova jer jezero ne može da bude čisto dok se kanalizacija uliva u njega.

Ko je dao obećanja?

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić  je obećao lično meni da hoće da pomogne, čak u nekoliko navrata i javno rekao da će se raditi kanalizacioni prsten na Vlasini. Mi ga držimo za reč, i podsetićemo ga.

Šta taj projekat još predviđa osim izgradnje kanalizacije?

Izgradnju vodovodne mreže, biciklističkih staza, pešačkih staza i drugih sadržaja koji bi koristili turisti, ono što ima svaki iole pristojan turistički centar s jezerom kakvog nigde nema u Srbiji, na nadmosrkoj visini od 1200 metara i pri tom mesto koje zapravo jeste prava vazdušna banja.

Govorilo se da taj projekat košta blizu 25 miliona evra.

„Ne, to nije tačno. Naša računica kaže da bi sve to koštalo oko 16 miliona evra, a od toga nam 8 miliona daje Evropska unija jer je ona pravila projekat. To nije mnogo. Napraviću upoređenje. Ako jedan stadion u Zaječaru košta 17 miliona evra, koji će se možda jednom godišnje napuniti,  onda je izgradnja kanalizacionog prstena za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga, gde će se zaposliti veliki broj ljudi, i koji će značiti razvoj turizma i razvoj ugostiteljstva u dva okruga, onda su tih 16 miliona evra minimalna sumna i beznačajna u odnosu na benefite.

Kažete da to nije i jedini problem za razvoj turizma na Vlasini.

Problem je što više ne može da se gradi na Vlasini, bar ne značajniji objekti dok se ne reši infrastruktrura, a ona ne podrazumeva samo kanalizaciju već i sređivanje puteva, vodovod, električnu energiju…

Ne može da se gradi, a dva velika hotela su prodata jula 2016. investitoru Ali Abdula Ms al Maki iz Katara, a potom zatvorena.

Investitor iz Katara što je kupio dva hotela na Vlasinskom jezeru i po jedan u Surdulici i Crnoj Travi, sve je i zatvorio i ništa ne radi. Ovo je strašno što je država uradila, greh, što je država prodala takvom investitoru sve hotele, na Vlasini oba hotela sa velikim kapcitetima – Promaju i Vlasinu. Da toliko ljudi neće da ulože ni jedan jedini dinara to je strašno. Otpustili su sve radnike, a tamo je bilo zaposleno po stotinu u hotelima. Kada nema hotela, nema ni turima, a u privatnim hotelima su kapaciteti vrlo mali i tako se vrtimo u krug.

Da li je moguće raskinuti ugovore sa tako neozbiljnim investitorima, da li je on bio uslovljen investiranjem i radom?

Da je opština s njima pravila ugovor ja bih ga do sada 5 puta raskunuo. Međutim ko je s njima pravio i kakve kombinacije, ja ne znam, to je radilo Ministartsvo privrede. Ja nigde nisam video da je investitor iz Katra usrećio Srbiju, a u mnogim razgovorima s ovim čuo sam samo kukanje kako je sada u Katru kriza i da nemaju novac.

Posle prošlogodišnjeg ispuštanja velikih količina vode iz Vlasinskog jezera, nivo vode još nije vraćen na staro.

Imamo problem na Vlasini i zbog ispuštanja velike količine vode iz Vlasinkog jezera. Vlasinske hidroelektrane prave struju i oni ne gledaju na biološki minimum vode ili bilo šta. Oni dobiju nalog iz EPS-a koliko treba da proizvedu električnu energiju, a ne geledaju kotu jezera. I zbog toga se uništava biljni i životinjski svet. Nekada se po 10 metara snizi kota jezera.

Dakle, da bi jezero bilo i ekološki biser, problem je samo rešiti izlivanje kanalizacije u njega?

Ne, imamo informacije da se zagađuje i na drugi način, ali sada upravo radimo na isptivanju naših sumnji. Naime, u Lisinko jezero se nekim kanalima sliva prljavština iz rudnika olova i cinka Grot kod Krive Feje, a onda se ta voda pumpama prebacuje u Vlasinsko jezero. Uzorkovali smo vodu i ako se ispostavi da zagađenja dolaze baš iz tog izvora, onda ćemo tražiti da država preuzme sve hitne neophodne mere“, priča za Jugmediu prvi čovek Surdulice, koji već 10 godina pokušava da od Vlasine sa jezerom u njenom centru napravi jedan od turističkih centara Srbije.

Ovaj medijski sadržaj sufinasiran je od strane opštine Surdulica. Stavovi izneti u podržanom medijskom sadržaju nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva