VLASINA Zaboravljeni dragulj na jugu Srbije

Silueta čoveka koji podno hotela Vlasina sporim korakom obilazi obalu Vlasinskog jezera jedina je koju vidimo u snežnoj belini ove planinske vazdušne banje, u decembru i tokom cele zime gotovo bez ljudi.

To je, upoznajemo se kasnije, Srđan Nikolić (42), rođeni Vlasinac iz mahale Luinci, na pet minuta hoda od jezera. Sišao je, kaže, da vidi kako se podiže nivo vode u jezeru, koja je letos pala na, čak, sedam metara ispod uobičajenog nivoa i alarmirala ekologe zbog smanjenja ribljeg fonda i zagađenja životne sredine.

„Zadovoljan sam, polako se diže nivo“, kaže i dodaje da je punjenje jezera počelo pre nešto više od mesec dana.

Ovaj Vlasinac, za razliku od njegovih vršnjaka, je svoju egzistenciju vezao upravo za Vlasinu jer je donedavno radio u hotelu „Vlasina“, trenutno zatvoren.

Lokal-patriotski brani potez upravljača branom i hidroelektranom Vrla, odgovorne za opustošene obale Vlasinskog jezera.

„Ništa od onoga što su pisali novinari nije tačno. Ništa ovde nije uništeno i nije bilo smrada. A voda je morala da bude ispuštena jer su se menjale rešetke na brani, pa je nivo morao da bude ispod tih rešataka“, priča.

Zadovoljan je „što se sve vraća u normalu“, iako se i dalje vidi ogoljena obala, a bolji poznavaoci kažu da je potrebno podići nivo ovog veštakog jezera za još 5 metara kako bi se ono vratilo u pređašnje stanje.

Vlasinska visoravan s jezerom na prosečnoj nadmorskoj visini od 1.200 metara, proglašena je uredbom Vlade Republike Srbije 11. aprila 2006. godine predelom izuzetnih odlika prve kategorije pod imenom “Vlasina”, koji obuhvata površinu od 12.740,90  hektara.

Osim očuvanja lepote jezera sa plovećim ostrvima, planine, 850 vrsta biljaka i 180 životinjskih vrsta, očuvanja vazduha i vode i drugih prirodnih resursa, cilj ove uredbe bio je i plansko uređenje i održivo korišćenje zaštićenog područja u “interesu nauke, obrazovanja, kulture i razvoja rekreacije, turizma i poljoprivrede”.

I pod snegom vidljiv deo obale gde je nekada bila voda

Vlasina je jedina planina u Srbiji sa bisernim jezerom i plovećim ostrvima, vazdušna banja i smatra se draguljem i brendom juga Srbije iako to u praksi nije.

„Baš zbog opadanja nivoa, najnižeg u istoriji jezera, ploveća ostrva više ne plove već su se nasukalala na obalu i tu će, objašnjava rendžer Radoš Kostadinović, ostati sve dok se jezero ne napuni.

A evo o čemu se sve staraju rendžeri:

Ovde je zatvoren i hotel „Promaja“, koji je kao i „Vlasinu“ kupio stranac, pa sada rade samo oni manji, među njima i hotel „Best“ u najgušćem vikendaškom kraju – Ljote.

Usput se vidi snegom zatrpano delo Turističke organizacije Surdulica u vidu klupa i stolova za predah, putokaza, kućica za ptice, vidljivi su katamarani, a ukupno ih ima 4 sa po 12 sedišta, kojima turisti plove jezerom, a ispod naselja Ljote srećemo jedine putnike koji su na povratku iz Grčke namerno prošli preko Vlasine.

„Stali smo ovde da se fotografišemo pored ostataka dekora za snimanje drugog dela filma „Zona Zamfirova“. Baš tu pored obale dekor je namešten na imanju moga oca“, priča mladić Nikola Ranđelović, čiji su preci rodom iz mahale Strahinjići.

I zasita, Vlasina je jedina planina u Srbiji koja nema prateće sadržaje za zimski, ali ni letnji eko-turizam. Nekada je, priča naš sagovornik Vlasinac, iznad hotela „Vlasina“ postojala ski-staza sa žičarom, pa je vremenom nestala. Zbog toga, ali ne samo zbog toga, ovaj dragulj je tokom zime skoro bez ljudi.

S godinama se smanjuje i broj turista tokom leta. Prošle, 2017. registrovano je 20.000 gostiju, a ove godine, tvrde ugostitelji, zabeležen je rekordno mali broj posetilaca, mada se ne barata preciznom brojem jer se mnogi ne prijavljuju i ne plate boravišnu taksu.

Retki vikendaši i retki meštani pričaju da je uzrok tome što oko jezera ne postoji kanalizaciona mreža, već se fekalije delom slivaju u samo jezero, a delom u septičke jame.

„Najgore je na početku jeseni kada se oseća smrad, posebno tamo ispod „Vlasine“ gde je nekada bila fabrika za prikupljanje fekalija, koja više ne radi“, priča bračni par dok napuštamo Ljote.

Nasukano ploveće jezero

Rendžer Radoš Kostadinović, diplomirani inženjer građevine, kaže da se priprema novi generalni urbanistički plan za Vlasinu koji će, pre svega regulisati lokacije na kojima mogu da se grade objekti, a ovo što je već izgrađeno je u postupku legalizacije.

Pogled na jezero iz naselja Ljote

„Do sada je nadležno ministarstvo izdalo petnaestak dozvola, u postupku legalizacije je, čak, 1.276 objekata. Mi se iskreno nadamo da će posle toga krenuti da se realizuje projekat izgradnje kanalizacionog prstena oko jezera“, priča naš sagovornik.

PROČITAJTE VIŠE


BOLNO DA SE GLEDA: Vlasinsko jezero liči na mesto koje je pogodila prava ekološka katastrofa (VIDEO)


Inače, za potrebe opštine Surdulica Evropska unija finansirala je izradu projekta vrednog 24,5 miliona evra, koji, između ostalog, podrazumeva izgradnju kanalizacionog prstena kojim bi se u potpunosti rešilo pitanje otpadnih voda, što je prioritet za razvoj eko-turizma i polazište svih daljih aktivnosti ovog jedinstvenog, dugoročnog i skupocenog projekta.

Mesto gde se snimala Zona Zamfirova

Projekat takođe podrazumeva rekonstrukciju i dogradnju vodovodne mreže, izgradnju puteva do svih naseljenih mesta na Vlasini i bicilističkih staza u dužini od 100 kilometara. Planirana je i izgradnja Skijališta sa neopohodnim žičarama na blagim padinama Vlasine, čime bi ovaj predeo bio zanimljiv i za zimski ekološki turizam.

Opština Surdulica je je dodatno izradila projekat etno sela, uz pomoć CIP-a, koje bi se podiglo na lokaciji Titov Gaj, gde bi se na površini od dva hektara izgradilo naselje sa smeštajnim kapacitetima, trgovinama, igralištima i igraonicama, restoranima, kafićima i crkvom. Za realizaciju tog projekta potrebno je 10,5 miliona evra.

Ovde samo plovkama odgovara tišina

Sve dok se ti projekti ne realizuju, koji bi u poptunosti pružili ekološku zaštitu i dodatne sadržaje, Vlasina i njeno jezero, vazdušna planinska banja, ostaće uspavana lepotica, nebrušeni dragulj juga Srbije.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

8 komentara

  • Poštovana urednice

    Lepo je što nivo jezera raste, i žao mi je što ste zarad naše bolje informisanosti verovatno promrzli. Zato vas molim, da zarad iste te informisanosti, učinite još jedan dodatni napor.
    Recite nam, kako napreduje vikendica?

    3
    2

  • Vlasina je jedina planina u Srbiji sa bisernim jezerom i plovećim ostrvima, vazdušna banja i smatra se draguljem i brendom juga Srbije iako to u praksi nije. Da jer nije na putu crnogoske mafije, kod kojih je stvar prestiza imati objekat na zlatiboru. Bosanska mafija koja je najprisutnija u srpskim vladajucim krugovima, uopste nije zainteresovana za jug Srbije /evo recimo auto put kroz Grdelicku klisuru nece zavrsiti nikada/. Mi sami na rukovodeca mesta u gradovima jablanickog i pcinjskog okruga dovodimo ljude koji nisu dorasli zadatku. Pogledajte naprimer ko je predsednik Regionalne privredne komore sa sedistem u Leskovcu. Jedini je svojevremeno izjavio Vlade Divac da podrucje Vlasine ima idealnu ruzu vetrova za pripreme sportista, sto je bilo dobro lobiranje da zainteresuje buduce investitore, nazalost proterali su ga iz Srbije. Jug je bio i ostace jug, zahvaljujuci pre svega nama samima.

    4
    2

  • Sve sto se pise o Vlasini sigurno ima razloga ako treba neko da se hvali. Istina se nikada neiznosi.Zasto niko nikada.nije napiao sta je Opstina surdulica uraxdila na Vlasini,osim ako su u pitanju novci koje treba isprati u bistrim vodama vlasinskog jezera.To.se desava od same izgradnje jezera i preseljenja opstine Vlasina u Surdulici.Trebalo je odavno graditi Vlasinu a ne prljavu tehnolgiju koja i dandanas ubija gradjane Surdulice,a oni pravi krivci su otevsi ono sto pripada Vlasini se odavno preelili u.Beograd.Mi Vlasinci kojima je.Vlasina iskreno u.dusi m o l i m o da nas.dusebriznici vise neplackaju i da nam vrate oteto.

Komentarisanje je zatvoreno.