Nakon pisanja juGmedie u julu mesecu prošle godine koja je želela izvođačima da ukaže na negodovanje građana zbog prevođenja na engleski jezik imena parka Devet Jugovića, na putokazu koji je postavljen na otvorenom šetalištu gradskog trga u Leskovcu, izvođači su po nalogu Javnog preduzeća Urbanizam i izgradnja zamenili natpis i ispravili prvobitnu grešku.

“Mi smo dali nalog posle vašeg pisanja da izvođaču radova da izmene natpis i oni su odmah to i učinili”, rekao je za juGmediu direktor JP “Urbanizam i izgradnja” Novica Nikolić.

Podsetimo, kako pravilno pisati nazive ulica, parkova i ustanova kulture češto je jezička nedoumica, ali još veća nepoznanica je da li je njihovo prevođenje na stranim jezicima po pravilima srpskog jezika.

Upravo, jedna takva nedoumica javila se prošle godine Leskovcu, kada je na otvorenom šetalištu između robne i modne kuće postavljen turistički vodič sa smernicama ka Leskovačkom kulturnom centru, Narodnom muzeju, Narodnom pozorištu i ka parku „Devet Jugovića“, koji je na ovoj table tada bio preveden i na engleski jezik kao “Nine Jugovics’ Park“.

Ovaj natpis posebno je privukao pažnju Leskovčana koji su na društvenim mrežama delili fotografiju table, a nekoliko njih javilo se i redakciji JuGmedie sa pitanjem o kom parku se radi i da li se imena istorijskih ličnosti i kulturnih zdanja prevode na stranim jezicima.

„Kako će strani turista da nauči nešto o našoj kulturi i tradiciji, jer sigurno ovim prevođenjem neće da shvati ko su mitski junaci srpskih epskih pesama?“, pitali su nas Leskovčani.

Novinari juGmedie pokušali su tada da razreše ovu jezičku nedoumicu sa profesorkama engleskog i srpskog jezika.

Šta su one tada rekle za naš portal pročitajte u nastavku teksta.

Kako je za JuGmediu objasnila profesorka srpskog jezika Tanja Zlatanović, od celog naziva trebalo bi prevesti samo „park“, a „Devet Jugovića“ napisati na srpskoj latinici sa kvačicom.

„Tako bi se na izvornom jeziku zadržala sintagma koja ima izuzetan kulturni i istorijski značaj i koja kao takva treba da se predstavi strancima. Uostalom, broj devet je sa prezimenom Jugović toliko srastao u svesti svakog govornika našeg jezika, da se više i ne doživljava kao broj, već kao deo tog prezimena, neprevodivi atribut“, kazala je Zlatanovićeva.

Sa druge strane, mišljenje profesorke engleskog jezika takođe je da ovakav naziv ne treba prevoditi, jer, prema njenim rečima, to je naziv koji je opštepoznat i svi ga tako znaju.

„Verovatno su oni koji su bili zaduženi za pisanje ovih naziva to preveli preko Gugl prevodioca i tako odradili“, rekla nam je profesorka engleskog koja je želela da ostane anonimna.

Profesorka srpskog se o ovoj temi konsultovala i sa dva doktora nauka, engleskog i srpskog jezika, kako bi iz više izvora potvrdila ovu nedoumicu.

„Kako će strani turista da nauči nešto o našoj kulturi i tradiciji, jer sigurno ovim prevođenjem neće da shvati ko su mitski junaci srpskih epskih pesama?“, pitao se jedan Leskovčanin.

„Istine radi, postoji još slučajeva prevoda atributa na engleski. Na primer, auto-put Miloš Veliki koji je preveden kao Milos the Great. Pravila ne postoje, izgleda da osećaj presuđuje“, zaključila je Zlatanovićeva.

Po svemu navedenom, došlo do zaključka da je najsigurnije ostaviti originalni naziv kako se ne bi izgubio smisao ili naziv parka pogrešno protumačio kada je „bukvalno“ preveden. A ukoliko ne verujete stručnjacima, ostavljamo vam jednu izreku za kraj:

“You can’t take the culture out of a language, nor the the language out of it’s culture“. (Ne možete izvaditi kulturu iz jezika, niti jezik iz njegove kulture).