Nagrade Oktobarskog likovnog salona u rukama dama

LESKOVAC – Diplomoranim slikarkama Mariji Petković, Jovani Mitić i Anji Miljković uručene su sinoć prve tri nagrade na tradicionalnom Oktobarskom likovnom salonu, na kome se takmičilo 44 slikara sa 88 radova.

Salon je, kao predstavnik grada Leskovca, otvorila načelnica Uprave za društvene delatnosti Suzana Stanković Ilić, a o nagrađenim radovima govorila je Radmila Kostić, istoričar umetnosti, viši kustos Galerije savremene umetnosti u Nišu.

Petkovićeva je prvu nagradu dobila za print „Putovanje“, realizovan modernim likovnim jezikom u kome je krajnje ozbiljno vizuelizovan fenomen kretanja i hromatskih pulsacija.

„Podvodni svet“  Jovani Mitić je, kako je žiri obrazložio, delo realizovano uspostavljanjem senzibilne ravnoteže između crtačke nervature i ekspresije hromatskih slojeva.

Ani Miljković je treću nagradu osvojila „Portretom 2“, zbog modernog pristupa, koji se oslanja na tradiciju pop arta, što je u korelaciji sa aktuelnom likovnom praksom.

Žiri sa dr Srđanom Markovićem, istoričar umetnosti i profesor na Fakultetu umetnosti u Nišu, selekcijom je odabrao četrdeset i četiri rada dvadeset osmoro umetnika.

(Kraj) mil

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

5 komentara

  • Bez imalo namere da uvredim nagrađene slikarke, pitam se čemu ono sasvim bespotrebno „dame“ u naslovu. Nisu valjda ove tri umetnice neke damice iz puškinovih romana skromnih intelektulanih kapaciteta. Bilo bi dobro za urednicu da poradi malo na terminologiji. I na sebi.

  • Dobitnicama sve cestitke.

    Ujedno i moje veliko izvinjenje sto cu naslov koji je posvecen njima i njihovom uspeu, po svom losem obicaju, zloupotrebiti da bih rekao nesto sasvim trece.

    U stvari nemam sta da kazem, osim sto imam ogromnu zelju da jedan link podelim sa svima vama.

    Neko je veceras ovaj tekst podelio na fejsu i ja sam ga procitao na predlog moje supruge.

    A zatim sam ga odmah procitao jos jednom.

    Nije poenta sto covek po svemu sudeci zna da pise. To je vise nego ocigledno. Ono sto je mene potaklo da svima vama predlozim da procitate njegov tekst je neverovatna kolicina istine, potkrepljene cinjenicama koje smo svi zaboravili, iako su golim okom vidljive iz aviona.

    Ovo nije namenjeno onima koji su imali srecu ili mozda nesrecu, da se rode posle vremena kojima se tekst bavi. Nije namenjeno ni onima koji su sada u takozvanom „trecem dobu“. Pogotovu nije za partizane i cetnike.

    Ovo je pre svega za one koji su u to vreme bili dovoljno odrasla deca, pa su zapamtili tadasnje mogucnosti naseg drustva. A sada su ta nekadasnja deca, zreli ljudi, koji u dubini duse zale za svim onim sto njihova deca danas nemaju, a i oni zajedno sa njima.

    Dakle onima kojima se desila najgora moguca Jevrejska kletva:

    „Dabogda imao, pa nemao“.

    I da odmah bude jasno. Oni koji ovaj tekst budu smatrali vrednim paznje, nisu komunjare. Mozda su samo Jugonostalgicari.

    Ja sam cist srpski nacionalista. Ali to uopste ne iskljucuje moju veliku Jugonostalgiju. Na kraju krajeva, Juga je bila jedina zemlja u kojoj su svi Srbi zivelu u jednoj drzavi i pod jednom vlascu.

    Dakle procitajte ovo, molim vas. Danas je pravi dan za citanje ovog teksta.

    http://nedeljnik.co.rs/kraj_jugoslavije.html

    • Sem lepog pisanja ništa lepo ne vido u ovom tekstu što ga ti djuro predloži, a izgleda da ga i sam napisa.
      I ja pamtim to Titovo vreme. Moji roditelji su 20 godina zidali kluću, Na more su me slali preko „Pionir“, pa se vrnem uvašljiven.
      Od takmičenje s direktorm nije bilo ni govora. Gde li ti pronađe ovu idilu majke ti..
      Neka, puštaj si filmovi, al ne možeš sve da nas prevariš. To što ste vi stanove dobijali i što se gradilo sa kreditima Nemačke i Amerike, e to smo posle svi skupo platili i još plaćamo.
      Uživaj u ulepšanim sećanjima. Oće to kada se stari.
      Setio sam se. Moj otac nikako nije mogao da izbije na neku rang listu za stan pa rešio da pravi kuću, na žalost moje majke, koja ga još psuje i ne daj bože da ona pročita ovaj tvoj tekst. Bio bi veliki belaj.

    • Opet drska zloupotreba prostora koji ti je jugmedia omogućila? A lepo si mogao da pišeš ono kad si sirotog Pabla (Pikasa) učio teoriji forme i postavljao mu mrtvu prirodu da je crta.

Komentarisanje je zatvoreno.