U organizaciji Poljoprivredne škole, domaćin ovogodišnjih svetosavskih svečanosti, večeras je u Narodnom pozorištu Leskovac održana Svečana akademija, jedna od najlepše viđenih svečanosti u gradu na Veternici povodom Dana škole, ali, nažalost, u polupraznoj sali.
A centralno mesto zauzela je netipična i svedena, a ipak veličanstvena predstava o prosvetitelju i utemeljivaču srpske crkve, na temeljima priče nepoznatog autora, koja je prosvetare i njihove goste zakovala za stolice. Predstavu je pripremila profesorka srpskog jezika Marija Vasilev, uz veliku pomoć glumice leskovačkog pozorišta Suzane Grujić, koja je vodila akademiju.
„Predstava je imala za cilj da pošalje poruku ljubavi, sreće, prijateljstva, solidarnosti, da pouči o veri pravoslavnoj o tradiciji srpskoj, a sloganom Svetog Simeona – kratak je put kojim hodamo, dim je život naš para, zemlja i prah“, želeli smo da porodicu postavimo kao stub. Ako smo uspeli u tome, onda smo zaista srećni“, kaže Vasilev za Jugmediu.
Cela akademija bila je lišena elemenata raskoši, a u pozdravnom govoru direktor škole Dalibor Jovanović najviše je govorio o ulozi obrazovanja i o prosvetnim radnicima „ne samo formalno obrazovani, stručno usavršeni, već duhovno prosvećeni, moralni ljudi koji će kao pravi autoriteti izvoditi omladinu na put“.
Starešina Sabornog hrama Vladan Ranđelović takođe je govorio o „najvećem Srbinu koji se rodio u ovoj zemlji“, o svetitelju Savi i o lozi Nemanjića.
„Ljubavlju i prosvetiteljstvom Sveti Sava je sebe ugradio u svakog Srbina i svakog onog koji će se roditi dok je sveta i veka“, rekao je između ostalog otac Ranđelović.
I govor gradonačelnika Leskovca Goran Cvetanovića bio je kratak i posvećen svecu i veri koju je ostavio iza sebe.
„Čak i posle njegove smrti, mnogi neprijatelji Srbije strahovali su od uticaja Svetog Save na srpski narod. Ni jedna ličnost nije utkana u svest i biće srpskog naroda kao Sveti Sava“, ocenio je Cvetanović.
Podeljene su i nagrade i priznanja, a dobitnike možete pogledati na videu zaspisu na fejsbuk stranici Jugmedie, zajedno sa delom predstave koja je izazvala velike aplauze i pohvale.
Ipak, ovogodišnja Svetosavska akademija ostaće upamćena i po polupraznoj pozorišnoj sali, što ne služi na čast najpre odsutnim direktorima mnogih leskovačkih škola, ali i samih prosvetara, koji su sinoć na Svetosavskom balu kod Bavke prepunili salu sa duplo većim brojem sedišta od one pozorišne.
Da su večeras bili prisutni, možda bi i sami naučili nešto novo, a i njihov aplauz verovatno bi dodatno usrećio mlade glumce amatere, možda i kolege iz Poljoprivredne škole.
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Predstava je bila prelepa, ne pamtim da sam u skorije vreme bio ovoliko iskreno oduševljen. Svaka čast deci i kolegama iz Poljoprivredne škole na celokupnoj organizaciji. A za kritike upućene direktorima i prosvetnim radnicima da im ne služi na čast da pune restorane, a da su za akademiju nezainteresovani, ste potpuno u pravu.
A zasto silom da bude puna sala? Sve sto je silom je kontraproduktivno. Sta je trebalo da dodju botovi da popune prazna sedista? Il da zovu direktote javnih preduzeca da sednu.
Predstava koja je bila deo Svetosavske akademije je bila zaista impresivna.
Svakako i kompletna organizacija svetosavskih svečanosti, koju je Poljoprivredna škola iz Leskovca ove godine maksimalno angažovano i ažurno uspela da ostvari,zaslužuje najiskrenije i najobjektivnije pohvale.
Direktor škole Dalibor Jovanović kao i njegovi saradnici zaslužuju svaku realnu pohvalu,jer svi znamo kako se kotira i vrednuje Poljoprivredna škola,a ta ista škola realizovala je nešto o čemu će se pričati i što će se pamtiti,a što će biti i zadatak narednim organizatorima.
Upravo u ime proslave Svetog Save,direktor Dalibor Jovanović i njegov tim imali su imperativ da u duhu svetosavlja pokažu ono što obične ljude zbližava i srećnim čini.
Naravno i Marija Vasilev profesor srpskog jezika posebno,koja je izuzetnom posvećenošću uspela da svoje učenike maksimalno aktivira da ovako pozitivno iznesu fantastičnu predstavu o kojoj se i dalje priča zaslužuje posebne pohvale.
Jednostavno,nije trebala prepuna sala( ni stadionska atmosfera),svi prisutni bili su dovoljni da pamte i prepričavaju pozitivna iskustva,a možda je i sam Sveti Sava svojom skromnošću uticao da se ovako kvalitetna akademija ostvari baš na ovaj način.
Mi koji smo bili prisutni pamtićemo ovo divno veče