Ne zna se tačno kada je kuća Vukosave Kostić, smeštena u sadašnjoj ulici Vladike Pajsija u centru Vladičinog Hana podignuta, ali svi sa sigornošću znaju da je u toj varoši najstarija i da datira iz perioda 19. veka.

Sa podrumom i spratom i sada dosta očuvana kuća zidana od blata, podseća na one starinske, kakve se i danas mogu videti u selima. Na samom ulazu, okrenutom suprotno od ulice, balkon sa drvenom ogradom. U unutrašnjost nismo mogli da zavirimo i osetimo duh onog vremena kada je bila puna života, pošto u njoj danas niko ne živi.

Dok fotografišemo kuću, prilazi nam mladić iz komšiluka. Student na vikendu.

“Uvek me je zanimala ova stara kuća, pre svega ljudi koji su živeli u njoj, ali niko ne zna da mi ispriča njihovu priču. Ovakve kuće su retkost i svaka od njih bi trebala da ima svoju priču, za pokoljenja, za posetioce naše varoši, s obzirom da imamo skromnu turističku ponudu”, komentariše student koji istovremeno pravi “fotke” kuće iz svog komšiluka za sopstvenu zbirku.

Tu, u roditeljskoj kući,  baba Vuka, ćerka iz gazdinske kuće, rado viđena, pričaju, i na elitnim beogradskim žurevima u ono vreme,  provela je ceo život.  Nakon bombardovanja 1999. godine dobila je ponudu da se preseli u jednu od pet novih, sagrađenih za raseljavanje onih kojima su tada domovi bili oštećeni, na periferiji grada, a da u njenoj kući otvore muzej, kao jednu od ponuda turizma.

Ona nije prihvatila ponudu, ne želeći da se iz centra seli na periferiju, na samom brdu iznad Elektrodistribucije zbog udaljenosti i čestih nestašica vode u to vreme.

„Kuću je baba Vuka nasledila od roditelja sa sestrom, Jelom i bratom, Vanetom. Kako je samo Jela imala dece, sadašnji vlasnik je njen sin koji živi u Beogradu. Nisam siguran, ali mislim da je baba Vuka uspela da država njenu kuću stavi pod zaštitom“, priča za Jugmediu Anastas Đorđević, jedan od potomaka najstarije porodice u ovoj varoši.

Međutim, proverom na sajtu Zavoda za zaštit spomenika iz Niša, na žalost ovu kuću ne nalazimo na spisku, kao niti bilo koju drugu iz ovog mesta.

Ko zna, možda će se Jelin sin ili njegovi potomci jednoga dana setiti da su u ovoj baba Vukinoj kući duše njihovih predaka, porodična i istorija jedne varoši i jednog vremena. Možda će shvatiti da su u tom pogledu – blagosloveni. Ili će neko poput “studenta na vikendu” uspeti da zaštiti kuću kao spomenik kulture i u nju smesti za sada nepostojeći muzej Vladičinog Hana.

Stavivi izneti u podržanom medijskom projektu ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.