INTERVJU: Dr Jovanka Matić o medijima u razgovoru za Jugmediu

Naša tragedija je što medijsku noćnu moru živimo po drugi put

Svaka vladajuća partija smatra da pobedom na izborima stiče pravo da koristi medije kao resurs u mobilizaciji podrške birača i daleko je od načela da mediji treba da uslužuju građane, a ne njene političke interese. 

Doktor Jovanka Matić je jedan od najboljih poznavalaca novije istorije i prakse srpskog novinarstva. Krajem osamdesetih diplomirala na beogradskom Fakultetu političkih nauka,  neprestano istražuje, analizira i ukazuje na važnost širenja medijskih sloboda kao bitnog činioca demokratskog društva. Magistrirala je komunikacije na kanadskom univerzitetu „Sajmon Frejzer“, a doktorirala na FPN-u. Profesionalna karijera vezana joj je za Institut društvenih nauka, gde već dugo radi kao naučni saradnik u Centru za politikološka istraživanja i javno mnjenje.

 Kakav je položaj srpskog novinarstva danas u poređenju sa svetom, sa regionom i sa nedavnom prošlošću?

Novinarska profesija je u krizi u velikom delu sveta. U Srbiji, ona ima mnoge odlike globalne krize medija – nestabilan ekonomski položaj medija, smanjenje informativnih sadržaja u korist komercijalnih, otpuštanje novinara, smanjenje poverenja u medije, ali je velikim delom uslovljena specifičnim karakteristikama domaćeg medijskog sektora. Nerazvijena ekonomija, nedosledne i neuspešne medijske reforme i nove tehnološke okolnosti medijskog funkcionisanja stvorili su složeno ekonomsko okruženje za medije koje ugrožava sam opstanak velikog broja medija i u velikoj meri kompromituje medijski integritet. Dodatno, svaka vladajuća partija smatra da pobedom na izborima stiče pravo da koristi medije kao resurs u mobilizaciji podrške birača i daleko je od načela da mediji treba da uslužuju građane, a ne njene političke interese.

Mediji u Srbiji već decenijama zaostaju ne samo u evropskom kontekstu nego i u odnosu na zemlje u regionu. Politička zarobljenost medija donedavno je bila najveća u Makedoniji, a sada je to u Srbiji, u kojoj je i najveće kršenje profesionalnih standarda. Nijedna zemlja u okruženju ne dozvoljava takvu praksu novinarskog beščašća kakva postoji u domaćoj tabloidnoj štampi i komercijalnim televizijama dostupnim celokupnom stanovništvu.

Svetsku krizu medija izazvale su kombinacija revolucije komunikacionih tehnologija i globalne finansijske krize. Publika tradicionalnih medija se masovno okrenula raznovrsnoj, lako dostupnoj i besplatnoj ponudi sadržaja na digitalnim platformama. Oglašavanje, smanjeno zbog finansijske krize, takođe se preselilo u on-line sferu, ostavljajući štampu, radio i televiziju bez značajnog dela prihoda. Oglašivači sada više nisu primarno zainteresovani za masovnu publiku, već teže da reklamne poruke upućuju pojedincima, na osnovu saznanja o njihovim preferencijama i ponašanju. Ove promene drastično su narušile operativni model informativnog medijskog biznisa na kome je on opstajao tokom celog 20-og veka.

U razvijenom medijskom svetu danas se intenzivno traga za novim poslovnim modelima koji će medijski biznis uskladiti sa novim tehnološkim i ekonomskim okolnostima, ali i podsticati medije da služe javnom interesu i održati ideju novinarstva kao javnog dobra, koje ostvaruje dobrobiti za celokupno društvo.

U Srbiji, iako se odustalo od državnog vlasništva medija i uveo tržišni sistem, nije omogućena ekonomska održivost i nezavisnost medija, već se oni kontrolišu putem finansiranja iz javnih prihoda. Iako je domaća medijska industrija tehnološki značajno napredovala poslednjih godina, njena finansijska stabilnost, politička nezavisnost, kadrovski resursi, profesionalni kvalitet i ugled ostaju njeni problematični aspekti.

Kao i devedesetih, mediji su danas strateški stub aktuelnog režima. Naša tragedija je što medijsku noćnu moru živimo po drugi put i što kao društvo nismo obezbedili da nam se ona prva ne ponovi za tako kratko vreme.

Da li u Srbiji postoji sloboda medija?

Mediji u Srbiji su ekonomski i politički zarobljeni. Njih kontrolišu politički i ekonomski centri moći. Istraživanje Cenzolovke “Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinaraiz kraja 2017. godine, ustanovilo je da se novinari u svom svakodnevnom poslu sreću sa veoma čestim uticajima na svoj rad koji dolaze od organa vlasti, od političkih partija, od oglašivača i od vlasnika medija, a prenose se preko urednika i direktora medija.

Mehanizmi koji omogućuju kontrolu medija su ekonomska neodrživost medija, njihova finansijska zavisnost, odsustvo zakonske i institucionalne zaštite profesionalne autonomije novinara, finansijska ugroženost novinara koja vodi ka autocenzuri i profesionalna novinarska kultura.

Nesamoodrživa medijska industrija čini medije egzistencijalno zavisnim od dva glavna izvora prihoda – malobrojnih moćnih oglašivača i državnog establišmenta.

Država upravlja velikim delom medijskih finansija, ali nijedan način raspodele javnog novca nije precizno regulisan, pa se obavlja netransparentno i arbitrarno. Država sa medijima neguje klijentelistički odnos: dodeljuje im novčana sredstva u zamenu za informativnu podršku vlasti.

Kao što ne postoje ekonomske, ne postoje ni političke garancije novinarske nezavisnosti. Iako medijski zakoni novinarima garantuje slobodu rada, zabranjuju cenzuru, diskriminaciju, pritiske, pretnje, ucene i fizičke napade, sankcije za kršenje  sloboda i prava novinara, osim u slučaju fizičkih napada, nisu propisane niti ih ijedna državna institucija efikasno štiti.

Novinarska profesija je već dugo finansijski ponižena, a socijalno neugledna, neperspektivna i nepoželjna. Među novinarima je raširen strah od gubitka posla i narušavanja već veoma nepovoljnog ekonomskog i radnog statusa.

 Iako neki mediji inistiraju na distanci od vlasti i profesionalnim idealima balansa, verodostojnosti i raznovrsnosti mišljenja, dominantni model novinarstva je pro-državno novinarstvo (čiji je ekstremni oblik bio “patriotsko novinarstvo” tokom 1990-ih), koji novinare smatra partnerima vlasti u zajedničkom poslu održavanja stabilnosti. Oni su odgovorni za održavanje pozitivnog imidža vlasti i podržavanje državne politike, a ne za njeno preispitivanje.

Poneki opozicioni političari ocenjuju medije kao slobodne samo zato što oni izveste o nekim njihovim aktivnostima. Kako to objašnjavate?

Političari su naviknuti da slobodu medija ocenjuju samo sa stanovišta svojih potreba, a ne potreba građana koji moraju biti svestrano informisani da bi donosili racionalne odluke. To je posledica nedemokratskog političkog života tokom poslednje tri decenije, u kome je medijsko pitanje uvek bilo vruće političko pitanje. Svaka partija je težila da obezbedi medijsku naklnost za sebe i da se izuzme od medijskog preispitivanja svojih opredeljenja i aktivnosti. Domaća tradicija politički neutralnih medija je veoma nerazvijena. Kada su se takvi mediji pojavljivali, uvek su privlačili veliki deo publike, ali i ogroman pritisak političkih aktera da ih “kolonizuju” za svoje potrebe. To je jedan od razlog što kod nas nije etabliran izraz “nezavisni mediji”, već se oni koji imaju profesionalnu distancu prema vlasti proglašavaju za “opozicione”. Tome su doprineli i mediji koji nisu uspeli da održe balans prema svim političkima akterima. Obično, kako raste pristrasnost pro-vladinih medija, nezavisni mediji se više priklanjaju opozicionim političarima, jer time teže da ostvare potrebnu ravnotežu. Publika je takođe naviknuta da medije posmatra kroz političku vizuru i sve je manje ljudi koji veruju u mogućnost postojanja politički neutralnih medija.

Jednom ste ocenili da Srbija ispunjava samo četiri od 27 evropskih standarda slobode medija. Kakva je situacija danas u tom pogledu? U čemu smo daleko od evropskih vrednosti?

To je bio rezultat istraživanja“Indikatori za medije u demokratiji” iz 2012. godine. U njemu se analiziralo kako se u Srbiji ostvaruju standardi medijske prakse koje je Savet Evrope definisao kao bazične principe koje treba da štite sve njegove članice u cilju konsolidovanja demokratije u Evropi.

Lista ovih bazičnih principa ili vrednosti je bila prilagođena velikim razlikama među članicama Saveta Evrope, pa je ona sadržala zaista osnovne liberalne vrednosti za slobodno funkcionisanje medija, kao što su postojanje zakonske zaštite prava na slobodu izražavanja, otvorenost organa vlasti za medije, sloboda novinara da kritikuju državne funkcionere; nezavisnost javnog servisa, garantovanje novinarima radnih prava i prava na sindikalno organizovanje i slično.

Utvrđeno je da su potpunosti zaštićena samo četiri evropska standarda medijskih sloboda: sloboda ulaska u novinarsku profesiju, sloboda pristupa Internetu i stranim medijima, razdvojenost novinarskog posla od učešća u izvršnim organima vlasti i ograničavanje prava medija na ekskluzivno izveštavanje o događajima od izuzetnog javnog značaja.

Za ostale je postojala ili nekompletna zakonska regulativa (na primer zaštita poverljivosti izvora informacija) ili nedostatak zakonskih sankcija za prekršaje (otvorenost organa vlasti za sve medije pod ravnopravnim uslovima) ili nedosledna praksa pravosuđa i kontrolnih institucija u primeni dobrih zakonskih propisa(pravo na slobodu izražvanja, sloboda kritike državnih funkcinera, povreda privatnosti, časti i ugleda). Kombinacija propusta u zakonu, slabosti nadležnih institucija i političkih uticaja na ove institucije su bili razlog za nedostizanje evropskih standarda u ostvarivanju nezvisnosti i efikasnosti regulatornog tela za elektornske medije i nezavisnosti javnog servisa.

Najveća odstupanja od evropskih standarda su identifikovana u pogledu tržišnog poslovanja medija i zaštite medija od političkih uticaja, koja obuhvataju vrednosti kao što su transparentnost vlasništva i sprečavanja monopola, neutralnost finansijske pomoći države, zaštita nezavisne uređivačke politike. U međuvremenu, ne da nije došlo do poboljšanja u poštovanju ovih principa, nego je ostvareno značajno nazadovanje. Privatizacija medija je obavljena netransparentno i na štetu medijskog plularilizma, a u korist većeg uticaja vladajuće partije na privatizovane medije. Novouvedeni mehanizam projektnog finansiranja medija iz državnih sredstava, koji je trebalo da donese veći obim medijskih sadržaja od javnog interesa, takođe se masovno zloupotrebljava radi obezbeđenja sadržaja koji afirmišu vlast. Nezavisna uređivačka politika se žestoko napada iz samog državnog vrha, bilo da su u pitanju mediji u domaćem ili stranom vlasništvu ili centri istraživačkog novinarstva.

Do pogoršanja je došlo i u poštovanju radnih i socijalnih prava novinara, koji u sve većem broju spadaju u profesiju zahvaćenu prekarizacijom, tj. nestabilnošću u pogledu prava. Zabrinjavajuće je i nazadovanje u zaštiti bezbednosti novinara, koji su veoma često izloženi raznim pretnjama, posebno na društvenim mrežama, odnosno u odsustvu aktivnosti nadležnih organa da ove pretnje bezbednosti ispitaju i kazne.

Već nekoliko godina u Srbiji se ostvaruje takozvano projektno finansiranje medija. U Leskovcu na ovaj način sredstva dobijaju gotovo svi mediji, ako ne naprave propuste u podnetoj dokumentaciji. Da li je to bio cilj ovog novog načina finansiranja medija?

 Projektno finansiranje je način da se javnim sredstvima mediji podstaknu da proizvedu što više sadržaja o pitanjima koja su značajna za građane. Ono se uspešno primenjuje u mnogim evropskim zemljama, kako bi se nadomestili propusti tržišta jer ono stimuliše komercijalne sadržaje na štetu onih od javnog interesa.

Ovaj mehanizam, zakonski uveden još 2014. godine, nije postigao željeni cilj. Razlog nisu samo slabosti zakonske regulative, već bazično pogrešno shvatanje svrhe ovog modela od strane državnih organa koji ga ostvaruju. Efekte projektnog finansiranje treba da osete korisnici medija, kojima će mediji ponuditi više sadržaja od koristi za njihov svakodnevni život. Umesto finansiranja proizvodnje relevantnih sadržaja, projektno finansiranje se pretvorilo u finansiranje opstanka medija, koji inače ne mogu da dođu do finansijskih sredstava na drugi način (od oglašivača, sponzora, od publike, od drugih komercijalnih aktivnosti, itd). Budući da su strukturno zavisni od državnog novca u cilju opstanka, mediji su prisiljeni da se povinuju potrebama finansijera, pa pod maskom sadržaja od javnog interesa nude sadržaje koji osnažuju vlast. Po pravilu, najviše sredstava dobijaju mediji naklonjeni vlasti, dok ostali dobijaju tek simbolične sume.

Praksa projektnog finansiranja je potpuno diskreditovala ovu ideju, pa več postoje mišljenja da ga treba ukinuti, umesto da se onemogući njegova zloupotreba. Najdrastičniji oblik njegove zloupotrebe je što se javna sredstva dodeljuju i onim medijima koji na najdrastičniji način krše osnovne postulate novinarstva, poput tabloidne štampe.

Novi izbori planirani su na proleće ove godine. Da li je realno očekivati promene u radu medija u izbornom procesu?

Politička komunikacija u Srbiji je temeljno narušena. Najvažniji mediji rade protiv interesa birača i narušavaju perspektive razvoja demokratije u Srbiji.

Sloboda medija je centralno pitanje za regularnost predstojećih izbora. Toga su svesni i opozicija i vlast. Zato je opozicija kao ključne zahteve istakla promene u medijima, političku odgovornosti Ministarstva za kulturu i informisanje za urušavanje medijskog rada i profesionalnu odgovornog REM za haos u elektronskim medijima. Zato je vlast u pregovorima oko novih izbornih uslova pitanje medija gurnula u zadnji plan i ne pokazuje spremnost da umanji svoj dominantni uticaj na izveštavanje medija.

Vlast kao alibi za svoje aktivnosti u sprečavanju birača da budu dobro obavešteni ističe postojanje medija koji nisu pod njenom kontrolom. Međutim, domet ovih medija je mali i oni ne uspevaju da obezbede dobru obaveštenost birača o svim izbornim učesnicima. Ponavlja se praksa izborne komunikacije iz vremena vladavine Slobodana Miloševića, kada nijedni izbori nisu bili slobodni i fer, upravo zbog nemogućnosti birača da dobiju uravnotežene, potpune i relevantne informacije od značaja za izbornu odluku.

Da li RTS ostvaruje svoje uloge javnog servisa?

RTS je najveći medij u Srbiji, kako po svojim proizvodnim tako i po kadrovskim kapacitetima.

Zbog velike i raznovrsne proizvodnje, mnogi gledaoci ga doživaljavaju kao veoma različit od drugih, i često kao nezavisan. Međutim, najveća slablost RTS kao javnog servisa je njegov informativni program.

 Prema Zakonu o javnim medijskim servisima, glavna delatnost RTS treba da bude ostvarivanja javnog interesa u oblasti javnog informisanja, a to podrazumeva istinito, blagovremeno, potpuno, nepristrasno i profesionalno informisanje, poštovanje i podsticanje pluralizma političkih i drugih ideja i nepristrasno obrađivanje političkih, ekonomskih, socijalnih i drugih pitanja uz ravnopravno sučeljavanje različitih stanovišta.

RTS ne ostvaruje nijenu od navedenih uloga.

Njegovo izveštavanje je nepotpuno, pristrasno i neprofesionalno jer daje veliku prednost aktivnostima državnih institucija i i mišljenjima državnih funkcionera, dok zanemaruje ostale učesnike javnog života, a upadljivo izostavlja aktivnosti i mišljenja kritičara vlasti. Izveštavanje ne odražava postojeći pluralizam političkih ideja. U njemu dominiraju političke ideje funkcionera vlasti, a prećutkuju se ili negativno prikazuju opozicione političke ideje. U debatnim emisijama se raspravlja o ograničenom broju pitanja koja interesuju građane, a veoma su retka sučeljavanja različitih relevantnih stanovišta.

Svojim nepotpunim, pristrasnim i nepluralističkim izveštavanjem RTS krši prava građana „da znaju sve“ i onemogućava normalnu političku komunikaciju. On ignoriše svoju ulogu kontrolora vlasti i zanemaruje istraživačko novinarstvo. Ipak, RTS je popularan zbog toga što je njegovo izveštavanje, i pored ovih veoma velikih manjkavosti, daleko kvalitetnije od izveštavanja komercijalnih medija dostupnih celokupnom stanovništvu.

Kako ocenjujete rad REM-a i njegovu nezavisnost?

REM je najslabija karika medijskog sistema. On je trebalo da bude nova institucija u medijskom polju koja će omogućiti rad elektronskih medija pod istim uslovima, usklađivati delovanje medija i potreba korisnike medija na nacionalnom i drugim tržištima, podsticati pluralizam vlasništva, onemogućavati štetne medijske sadržaje, posebno one koje pogađaju ranjive društvene grupe, podsticati kvalitet i raznovrsnost medijskih sadržaja, itd.

Umesto aktivne uloge, REM se odlučio na veoma pasivnu ulogu koja se aktivira tek kada se javnost duboko uznemiri zbog nekih veoma štetnih vrsta medijskih sadržaja ili pojava. REM nije uspešan ni u jednom od svojih zadataka. On snosi ogromnu odgovornost za urušavanje medijskih sloboda i rad medija protiv javnih interesa, a u korist vlasnika najvećih komercijalnih medija i kroist vlasti. On je dozvolio kontaminiranje javnog prostora duboko neetičkom i neprofesionalnom komunikacijom.

Od svog konstituisanja, nikada nije uspeo da ostvari nezavisnost od jakih komercijalnih interesa i političkih interesa vlasti. Njegove veoma široke nadležnosti i izvršne moći nisu nikada bile usklađene sa odgovornošću, pa njegovo neefikasno i pristrasno delovanje nikada nije bilo kontrolisano niti sankcionisano na adekvatan način.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

9 komentara

  • Floskula „mediji u službi građana“ je demagogija, bar u kapitalističkom društvu, jer ukrupnjavanjem kapitala se povećava i koncentracija moći, a vlasnik te moći nikada nisu građani.
    Strani novinari se takođe prodaju, samo skuplje, tamo gde je veći standard, a i jeftinije gde je niži.
    Predvodnici krize medija su zapadne medijske kuće, potpuno u privatnom vlasništvu i u službi ličnih interesa svojih vlasnika, krupnog kapitala. Dokazi za to su, recimo, nedemokratska blokada razvoja RT (Rusija Danas) u Evropi i SAD, kao i totalni mrak u medijima o stalnim demonstracijama u Vašingtonu, razlozima američkog prisustva na Bliskom istoku, zahtevu za otcepljenjem Škotske, masovnom otimanju dece od roditelja u Norveškoj, itd. Te vesti se pokrivaju nebitnim o kraljevskoj porodici, smrti 20-tak ljudi od prehlade u Kini (dnevno poginu 700 u saobraćaju), šta su jele, pevale i zevale pevaljke itd, a sve to ne na zahtev naroda, jer narod jede šta mu se sipa, već radi mađionarskog odvraćanja pažnje od životnih stvari.

    • rEKO JA, SAKRISE zOKU I AFERU S ODUZIMANJE PARE I POKRISE JE S VAZDUK, KOJI JE ODUVEK JEDNAKO ZAGADJEN, SAMO NESMO GA MERILI A SAD CE IMAMO SVES OD TOJ DA JESTE ZAGADJEN. bUDIBOGSNAMA.

  • Vrlo lep komentar.
    Šta Vi predlažete,da se promeni ono što ste označili kao laž,obmanu i interes krupnog kapitala?

    • Prema istraživanjima kanadskih psihologa (Jordan Peterson i kolege, 2002.), inače je umereni desničar, procenat kriminala se povećava sa procentom klasnih razlika u društvu, tj. gde su ljudi jednaki kriminala skoro da nema.
      Iz toga proizilazi da će sa povećanjem klasnih razlika, što je normalno u kapitalizmu, kako kažu naši „para na paru, vaška na vašku“, rasti i procenat i obim kriminala.
      Da li će se taj kriminal legalizovati kroz državne institucije, kao u svim tranzicionim državama i izbiti vidljivo na površinu – već znamo, dešava se i jedno i drugo i to svuda kod nas, sa tendencijom daljeg rasta.
      Trenutna globalna situacija je sledeća:
      – borba oko kolonija (Amerika i Rusija u Siriji, zatim Kina, Engleska, Francuska i Nemačka u Africi, zatim svi na
      Bliskom istoku i u Južnoj Americi…)
      – nekontrolisani rast berzi, bez pokrića u bilo kakvoj robi ili novcu
      – nametanje „dogovorne“ ekonomije umesto realnih principa ponude i potražnje
      – rast novih tehnoloških i vojnih sila u svetu
      Podjednaki istorijski procesi kao pred Prvi i pred Drugi svetski rat.
      Ovakva zapaljiva situacija sa plamenom beskupoloznog kriminala lako može dovesti do ponavljanja globalnog sukoba koji bi se iskoristio kao ventil za ispuštanje nezadovoljstva mase i omogućio delimično vertikalno klasno pomeranje, koje je trenutno skoro nemoguće u celom svetu i predstavlja glavni psihološki problem modernog društa, kroz sukob medijske prezentacije života i njegove surove realnosti.
      U jednom trenutku ventili nikotina, kofeina, alkohola, a sada i marihuane, više ili neće biti dovoljni ili će proizvesti naciju nezainteresovanu za razmnožavanje i uzgoj dece, što su pokazali eksperimenti i proučavanja u Amerikama i Australiji.
      Moj predlog je ono što i jedino možemo uraditi u ovakvoj situaciji kod nas, kako je to rekao Če Gevara „Prva obaveza revolucionara je da bude obrazovan.“, svesno i sa shvatanjem pratiti kretanje društva i naučiti decu kako da to rade.
      Da bi se to ostvarilo moramo uspostaviti kult kritičke misli i izboriti se protiv njenog gušenja koje se sprovodi u obrazovanju u poslednjih tridesetak godina. Kada naučimo kako uvideti i pratiti procese u društvu, dobijamo moćno oružje za njihovo menjanje, jer ne možemo promeniti ono što ne znamo da postoji.
      Druga mogućnost je da sedimo i čekamo da neko drugi odradi to za nas, ali to neće biti u našu korist, već u korist onog koji ih menja, kao 05. Oktobar, 27. mart, itd….
      Realni prvi korak bi bio investiranje u edukaciju i to bez ikakvih dodatnih sredstava:
      svakog nastavnika/profesora čiju učenik osvoji prvo mesto na opštinskom takmičenju nagraditi sa 500€,
      drugo 300€, treće 100€ iz nagradnog fonda koji bi punile lokalne privatne firme, pošto su to njihova deca.
      Takav potez bi drastično poboljšao interesovanje edukatora, a i cele zajednice za obrazovanjem.
      Problem ovog prvog koraka je to što naše kriminalne strukture još uvek ne shvataju vrednost obrazovanih ljudi, već ih posmatraju kao opasnost, jednako kao i posle 1945-te.

      • Svaka cast osobi koja se potpisuje s MAVASHI,lepo je objasnio ali mi imamo veci problem nas medijski mrak nije prestao nikad,neko je skoro napisao na portalu da bez crnogoraca,bosanaca,hercegovaca i jos po nekih koji nisu Srbi,ne bi smo imali 187 poslanika i razne direktore,ne bi smo imali ispada ni RTS,ni serije ne bi smo snimali,ni glumacke ekipe,ni sport,u sve pore javnosti imamo milove glasace,a mi zivimo skoro ko stoka,e toliko nas drze vezane da se bave i biznisom i kriminalom i politikom,sta ce nam ljudi u politici koji imaju jos po neki pasos.Srbi u Srbiji se nikad nisu pitali ni za sta,a to govori samo o slepilu koje vlada godinama i hvalospevu tudjinima koji nas pljackaju.

  • Свака част за Dr.
    Јованку Матић.Жена је потпуно у праву.Срећан јој 63.рођендан.-Жива била 100.година.-Знам,ах знам како јој је.И ја сам због медија, проживљавао ноћне море и кошмаре, због једног јединог прилога.Али причаћемо,отом потом.Надам се.Свако добро у Вашем даљем раду.Добро и потанко појашњен текст/интервју.

  • Ne treba imati ni dan skole da bi se videlo da smo po slobodi medija na nivou Severne Koreje!

  • #MAVASHI# Predlažem Vam da promenite dilera. To što sada koristite izaziva kod Vas užasan bad trip.

vaš komentar