NAUČNICI UPOZORAVAJU: U Leskovcu ćemo umesto paprika brati banane!

Srbija može da ostane bez pšenice, kukuruza i soje, a da počnu da uspevaju biljke koje ovde nikad nismo imali, naglašava Aleksandar Valjarević, doktor geonauka.

Radovi Aleksandra Valjarevića, doktora geonauke i vanrednog profesora na Univerzitetu u Prištini s privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, sve su zapaženiji u naučnim krugovima

Čovek koji je predavao na univerzitetu u austrijskom Gracu, u Vijetnamu na Univerzitetu „Ho Ši Min“, na nacionalnom univerzitetu u Džakarti u Indoneziji, a sada na Univerzitetu Vajoming u SAD i koji je dobio poziv da usavršava studente na nacionalnom univerzitet u Tajvanu u razgovoru za Kurir sagledava posledice klimatskih promena, pre svega u Srbiji.


U jednom radu sam se bavio klimatskim promenama na području Topličkog okruga. Došao sam do frapantnog zaključka – da šume migriraju. Određene vrste bukve i hrasta kitnjaka nisu više na istim staništima kao pre 50 godina. Pomerile su se za 350 metara! Možda ne izgleda velika razlika u toj nadmorskoj visini, ali 350 metara na 600 metara prosečne visine u Toplici dođe mu kao da su se neke biljke na Andima pomerile sa 1.500 metara na 3.000 metara! To pokazuje da drveće traži spas. Ustanovio sam i kontrapojavu – pojedino žbunasto drveće se pojavljuje na područjima gde nikad nije bilo, što znači da nemamo stanovništvo, da je velika depopulacija, i to je društveni faktor.

Postoji li bojazan da iščeznu pojedine poljoprivredne kulture, da se pojave bolesti koje su karakteristične za Afriku?

Pre 20 godina granica groznice Zapadnog Nila bila je ispod Soluna na nekih 50 kilometara. Danas je ta granica kod Budimpešte! U jednom radu sam sagledao tri najoptimalnije žitarice na nivou Evrope – kukuruz, pšenicu i soju. Uzeo sam u obzir pet faktora: temperaturu, padavine, osunčanost, radijaciju i ruže vetrova. Soja može da izdrži promenu temperature na globalnom nivou do tri stepena, kukuruz do dva, a pšenica je mnogo ranjivija… Sa takvim globalnim povećanjem temperature Srbija će ostati bez važnog izvoznog dela poljoprivrede.

Onda ćemo u Leskovcu umesto paprika brati banane?

Smokve u Srbiji već postoje, neke vrste limuna takođe. Moguće je da, ako se nastavi ovako, imaćemo tropske kulture, pa ćemo ubrati i prve banane iz Leskovca.

Image: 0169554609, License: Royalty free, Property Release: No or not aplicable, Model Release: No or not aplicable, Credit line: Profimedia.com, Panthermedia

Kako prognozira, možemo da očekujemo da će u Srbiji određeni vodotokovi presušiti, da će neke vrste vrste drveća i žitarica nestati, bukva je ranjiva, poljski miš možda bude migrirao na nekih 700-800 metara nadmorske visine, pšenica će morati da se, nažalost, genetski modifikuje ili će morati da se sadi na 800 do 1.200 metara. Ako se ovako nastavi, za desetak godina može doći do povećanja snežne granice, pa će mnogi zimski centri da ostanu bez snega.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

3 komentara

vaš komentar