Nebojša “Kamušom” osvaja kupce

Otkako je rasad praziluka stigao za prodaju najbolji proizvođač ovih sadnica, Nebojša Rusimović, iz vranjskog naselja Sobina, više vremena provodi na okolnim pijacama nego kod kuće. A kada je kod kuće on najviše vremena provodi u pripremanju rasada za svoje mušterije. Otuda je njegov rasad uvek primamljiv za kupce jer je uredno upakovan u vezice od po deset, dvadeset, pedeset i sto komada.

Za svaku pijacu on pripremi onoliko rasada koliko može da proda i nikada ne nosi više od toga.

“Imam utisak da sve manje ljudi sadi rasad praziluka i da se ova proizvodnja mahom neguje u malim baštama. Mnogi su i prestali da ga proizvode jer im je u marketu po mnogo nižoj ceni dostupan tokom čitave godine. Od mene danas na veliko jedino kupuju nakupci i to mi se uvek isplati kada prodaja ne ide dobro“, kaže Nebojša.

Zbog nepovoljne situacije na tržištu mnogi žitelji Sobine su prestali da se bave ovom proizvodnjom. Nebojšina porodica, međutim, koja se punih sedamdeset godina bavi proizvodnjom rasada praziluka ne želi da odustane od ovog posla.Toliko dugo proizvode rasad da gotovo nema vlasnika domaćinstva u okrugu koji nije bar jedanput u svojoj bašti zasadio “Kamuš”, makedonsku sortu praza, koju ova porodica proizvodi već sedam decenija.

Nebojša pamti da su njegov otac i deda, meštanima najudaljenijih sela u Pčinjskom okrugu, rasad praza dopremali na konjima, a kada su moćne mašine zamenile konjsku zapregu ovu robu su do svojih kupaca dovozili autom.

„U opštini Preševo nekada su svi sadili naš “Kamuš”. Sada tamo nemam nikakvu prođu jer oni sami proizvode rasad praza. U bosilegradskom kraju sam išao autom od sela do sela i tako tamošnje meštane snabdevao rasadom. Ljudi su znali kojim danima dolazim u njihovo selo i oni bi me uvek čekali na unapred dogovorenom mestu“,priča Rusimović.

U poslednjih četrdesetak godina Nebojša sam proizvodi i seme ove sorte praza koju su njegovi preci nabavili od makedonskih proizvođača. U proizvodnju semena počinje negde oko Mladenaca. Tada u dobro pripremljenu zemlju zasadi stare strukove praza iz kojih izniknu cvetovi punih semenki.

Cvetove bere tek u oktobru i suši tokom cele zime na mestu gde dolazi do stalnog strujanja vazduha. Tek u proleće krene sa odvajanjem semena od ljuske. Tako pripremljeno seme svake godine seje u periodu od 28. februara, pa do 22. marta.

„Posejano seme nikne u proseku za nekih tridesetak dana. Uporedo sa njim niče i mnogo trave tako da se praz mora pleviti. To radim isključivo ručno. Pokušavao sam da travu suzbijem nekim hemijskim sredstvima, ali sam imao više štete nego koristi“, kaže naš sagovornik i dodaje da se uvek potrudi da izbegne zaštitu rasada praza hemijskim sredstvima kad god to može.

Zato u proleće kada krenu koprive on uvek napravi čorbu od ove biljke za tretiranje zasada, a koji sprovodi tek kada jedan litar koprivine čorbe rastvori u deset litara vode.

Nebojša je tokom proteklih godina toliko usavršio ovu proizvodnju da gotovo uvek proizvede kvalitetan rasad.

I ove godine mu je pošlo za rukom da uprkos lošem vremenu proizvede dobar rasad, tako da će tržištu isporučiti više od trideset hiljada strukova praza. Ne žali se puno ni na cenu koja se u zavisnosti od potražnje kreće od četiri do šest dinara po struku.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar