NEĆEI TI „KOSMOS“ TRESNUTI SREĆU U RUKAMA

List bešumno pada ispred mene dok sedim u dvorištu mamine bašte. Volim tihu najavu jeseni. Iznova se divim spretnom prikradanju novog godišnjeg doba. Svako novo doba godine pristojno i učtivo preuzima svoj tron dok se staro dostojanstveno povlači. Priroda nije nimalo slična ljudima, bar u ovom domenu.

Posmatram kako se list, kao na usporenom snimku otima padu, pre nego što će dodirnuti tlo, kao da ulaže poslednju česticu svoje snage da njegov teatralni pad bude primećen. Kao da je u nečemu važan. Sudbinski. Napraviće mali kružni ples i tresnuće na zemlju. Kao dete kada se duri da mu se posveti pažnja. Tako se i priroda ponekad nameće ljudima da je u svom trivijalnom životu katkad primete. Prezauzeti smo svojim ličnim postojanjem. Svako od nas, dok nosi glavu na ramenima, smatra sebe epicentrom sveta. Da se sve okreće i sapliće o naše nežno stopalo. Iako znamo da su ti, neki drugi, zauzeti upravo sobom.

Dan se skraćuje dok sunce grabi svoj počinak dodirujući mi trepavice. Opominje me da ćemo se češće rastajati nego sastajati. Pripremaju me njegove zlatne niti na dublji zimski san. Večeri se baškare svojom svežinom dok se jutra pre mraka bude. Živost prirode s vremena na vreme zašušti svojom bogatom krošnjom. Promena se događa. A mi je ne primećujemo. Prezauzeti smo svojim ličnim postojanjem.

Vetar mi šalje neujednačene, intervalne mirisne note. Pečena paprika golica mi stomak. Budi glad. Potkrada se miris tek posečenog drveta za ogrev. Treba se samo prepustiti nekim svojim dubinama. Priroda stalno opominje. Podseća nas da je jednoličnost života varka. Da je konstantnost privid. Načas deluje da je sve oko nas isto, a zapravo sve se menja.

Vreme je da pustiš neke stare priče, navike, ljude…Ako si jurcao za nečim što se nije dalo uhvatiti, zaustavi se. Potapši se po ramenu za trud, nasmeši se i kaži zbogom. Pusti jesen neka ti razbesnelom olujom ili laganim povetarcem donese neke druge priče, navike i ljude. Ako si zaludan čekao da leto prođe, sedeo nepomičan i trom, pokreni se. Neće ti „kosmos“ tresnuti sreću u rukama. Moraćeš dlanove zažuljati. Pusti pljuskove da ti razbistre uskomešale, teške misli.

Ugledaj se na prirodu čiji smo tek mali deo. Parče celine.

Zato volim promene. Bude u meni nelagodu kao i svima nama ali volim da se prepustim nekom drugačijem, novom danu. Naivno se predajem žutim jesenjim bojama da ih zenice ushićeno upijaju. I tek, pokucaće hladnoća na naša vrata. Odglumićemo iznenađenost. Skupiće nas jesen u sebe i tek onda, možda i neće biti ništa više važno. Sve dok imamo sa kim biti zajedno.

Sunce je tek zašlo, a u meni su najednom zabrujali stihovi omiljene pesma „Nije važno pričaj mi o sreći…“. Promena je za hrabre.

dr Nataša Dimitrijević

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

4 komentara

  • Lep tekst ali….Ti maštaš. I sanjaš. Dok se svakodnevno oko nas događaju promene koje nisu lepe, a suštinske su i bitne. I hitne i bitne. Nije svaka promena lepa. Kamo sreće da jeste. Evo na primer promena direktora NZS u direktorku je vrlo bolna za ljudski um pre svega. Vređa inteligenciju ljudi toliko da parališe. Parališe godine nečijeg učenja, godine truda, godine muke, poštovanja, poverenja i nade. E tu dolazimo do još većeg problema. Kada te toliko ubije život svojom nepravdom i kada si uhvaćen u svakodnevnicu okružen ljudima koje moraš da „poštuješ“ jer imaju MOĆ, a ne zato što stvarno to zaslužuju onda lepa moja autorice teksta ne vidiš više svetlo na kraju tunela i onda čak ni ova tvoja lepa priča ne može da pokrene i osvesti.

    5
    1

  • Sreća je lepa samo dok se čeka, dok sama od sebe nagoveštaj da.

    3
    0

  • Radili smo zajedno ranije, ona je veoma pametna i nacitana osoba, takvi u ovom drustvu nikad nece da isplivaju na povrsinu.

    2
    0

vaš komentar