Nedostaje 30.000 zanatlija: Dnevnice skočile na 100 evra za neke poslove

U Srbiji nedostaje oko 30.000 zanatljija, pokazuje računica Građevinske komore Srbije, a stručnjaci i nadležni upozoravaju da je teško nadomestiti taj manjak.

Rešenje vide u višim platama, boljim uslovima rada, dualnom obrazovanju i boljem planiranju na tržištu rada.

Goran Rodić iz Građevinske komore kaže da Srbiiji nedostaje „čitava zanatska elita“ što pogađa i građevinski sektor koji je oslonjen na čak 50 industrijskih grana.

„Među njima nisu samo tesari, armirači, zidari, stolari… već i oni koji se bave elektro-instalacijama, mašinskim instalacijama ali i visoko tehnološki majstori, i ako oni budu odlazili u inostranstvo nećemo moći da održavamo postojeće sisteme“, rekao je Rodić za Tanjug.

Navodi da su ove struke tražene u inostranstvu i da bi trenutno prema tome koliko su potrebni oko 100.000 ljudi moglo da se zaposli u zemljama Zapadne Evrope.

„Teško je nadomestiti kvalitetnu radnu snagu i primetno je da dolaze gradani Makedonije, Albanje da rade kod nas. Najveći problem je što nam nedostaju majstori, kvalifikovani rukovaoci masina, dobre poslovođe…“, ističe Rodić i navodi da je rešenje dualno obrazovanje i „podmlađivanje“ zanatskog kadra. Jer kako kaže, sadašnji radnici su sve stariji, imaju uglavnom više od 50 godina i neophodna je „smena generacija“.

On ističe da u Srbiiji sada njhova primanja nisu više tako zanemarljiva i da su za neke poslove dnevnice skočile i na 100 evra.

U oglasima koje objavljuju poslodavaca može se videti da se ponuđene plate kreću od 35.000 dinara pa čak do 2.500 evra, a razlika u visini primanja zavisi od toga da li je rad za stalno, na određeno tokom izrade projekta i od stručnosti, iskustva i znanja u metodama zavarivanja

Tesarima nuđeno 2.500 evra

Kao primer, u Infostudu, portalu za zapošljavanje, navode oglase za tesare kojih je tokom ove godine objavljeno 180, a prosečno po oglasu javilo se pet kandidata. Prosečna ponuđena plata iznosila je oko 60.000 dinara, dok je u dva oglasa plata znatno odskočila, a poslodavac je ponudio platu od 2.500 do 3.000 evra.

Igor Simović iz jednog vodoinstalaterskog servisa u Beogradu kaže da se njihove plate u Srbiji kreću od 50.000 (fiksni iznos) pa naviše, u odnosu na to koliko rade, ističe da za njih posla uvek ima, ali da dosta kolega odlazi u inostranstvo zbog boljeg plaćanja. U Infostudu, ukazuju na to da je problem što ne mogu svi poslodavci da ponude visoke zarade i odlične uslove rada da već godinama zbog toga vlada deficit i borba poslodavaca da privuku i zadrže raspoložive kadrove.

„Ostaju bez kadrova, mnogi se odlučuju za bolje poslodavce, ili odlaze u inostranstvo gde su uslovi daleko bolji“, ističu predstavnici Infostuda.

Oni podsećaju da se od 2020. očekuje liberalizacija tržišta rada sa Slovenijom i Nemačkom u kojima nedostaju upravo struke koje su i kod nas deficitarne, pa ostaje da se vidi kako će se srpski poslodavci izboriti sa ovim izazovom.

Kao problem navode i nedostatka školovanog kadra i to isključivo kada je reč o nekvalifikovanim pozicijama, zbog nezainteresovanosti mladih za ova zanimanja, a, kako navode, ne vide priliku da time mogu da budu kako brzo zapošljivi, tako i veoma dobro plaćeni.

Najtraženiji profili

Podaci Infostuda pokazuju da je na tržištu poslova koji ne zahtevaju visok stepen stručne spreme, najteže doći do kadrova iz oblasti nege lepote (frizer, kozmetičar), ugostiteljstva (kuvar,mesar, pekar), građevine (armirač, zidar ) i mašinstva (autolimar, metaloglodač, stolar).

U Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ) kažu da što se tiče onih koji su na evidenciji te službe do posla brže dolaze operateri na CNC mašinama, zavarivači, utotroničari/mehatroničari, knjigovođe, kuvari, elektrotehničari- elektronike, računara, računarskih mreža i telekomunikacija, tehničari mehatronike, tehničari za biotehnologiju, tehničari za kompjutersko upravljanje, tesari, zidari, armirači, mesari. Kod tih profila, u najvećem broju slučajeva, prvenstveni uslov za zapošljavanje je odgovarajuće radno iskustvo kao i posedovanje specifičnih znanja i veština, objašnjavaju u NSZ.

U poslednjih nekoliko godina za te profile poslodavcima nude uslugu međuregionalnog posredovanja, koja podrazumeva da se u postupak preliminarne selekcije uključuju lica sa područja cele Srbije ili mesta za koja je poslodavac zainteresovan.

Pratite juGmediu na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

2 komentara

  • Pa gde bezite iz zlatnog doba? Zar ne znate da ce 2100 god. plata biti 1000 EU?!

  • Za razliku od diploma menadžera i ekonomista, koje koštaju par hiljada evra na privatnim fakultetima, diploma vkv majstora bilo koje struke košta minimum 2 decenije života, rada i unapredjivanja…kao rezultat velikog broja lažno diplomiranih, magistriranih i doktoriranih je to da će usluge koje zahtevaju kvalitetan kadar biti skuplje…
    N.p.r. trenutno u Leskovcu mašinsku obradu rade ljudi od 70+ godina koji su zanat pekli u Mašinoteksu, koji ne postoji već 20 godina…

vaš komentar