U jednom tekstu nedavno naveo sam da mi je politički život u bivšoj Jugoslaviji i Srbiji, postao zanimljiv još od najranijeg detinjstva. I baš zato, pojedini politički događaji, ostali su mi u dubokom sećanju. Naravno, neki su bili lepi, a nažalost, većina tih događaja imali su presudnu ulogu u nizu loših dešavanja koja su obeležili raspad bivše Jugoslavije.
I tako, septembra 1987. na čelo tadašnje CK SK Srbije, dolazi bankar sa stažom u Americi –
Slobodan Milošević. Tačno godinu dana kasnije, u oktobru, 1988., počinju da se organizuju mitinzi po Srbiji, koji za cilj imaju borbu protiv „BIROKRATIJE“, kako je to u sredstvima javnog informisanja tada predstavljano građanima SR. Srbije (SR Srbije-Socijalistička Republika Srbija, prim. aut).
Prve demonstracije su krenule iz Vojvodine, a protest je nazvan „jogurt revolucijom“, jer su protestanti jogurtom gađali zgradu Pokrajinskog izvršnog veća-Vlade Vojvodine.
Navodno je Srbija krenula u reforme, ali tadašnja birokratija je morala da se reformiše, jer je po zaključku tadašnjeg rukovodstva Srbije, takva birokratija je kočila razvoj SR Srbije.
Ali, iza zavese „reforme BIROKRATIJE“, Slobodan Milošević je doveo svoje ljude na važnim pozicijama u Pokrajinama, i svim većim gradovima i opštinama, kao i u važnijim društvenim preduzećima.
To isto je uradio i na Kosovu i Metohiji, a na mitingu u Beogradu, javno je traženo da se uhapsi Azem Vlasi, koji je proglašen za „petokolonaša“ i „reakcionarnu snagu“, protiv promena. Naravno, na zahtev mase, Vlasi je uhapšen, a na njegovo mesto dolazi Rahman Morina, Turčin po nacionalnosti.
Po sličnom principu, u Crnoj Gori, desila se tzv. „Žuta greda“, posle koje na vlast dolazi trio: Milo Đukanović, Momir Bulatović i Svetozar Marović. Jedan od njih je posle 34 godina sišao sa vlasti pre par nedelja.
Da ne davim dalje, ostalo je istorija koja je bila veoma bolna.
Ono što me je navelo da napišem ovih nekoliko redova, ima veze sa nazivom revolucije sa kraja osamdesetih godina prošlog veka. Revolucija protiv „BIROKRATIJE“.
Po mom skromnom mišljenju, mi smo i dalje u tom procesu. Ta borba protiv „BIROKRATIJE“ traje i danas.
Četvrta industrijska revolucija pokrenula je proces digitalizacije, i pre nekoliko godina, verovao sam da će „BIROKRATIJA“ polako gubiti svoj smisao, i samim tim, povećati i poboljšati kvalitet usluga prema građanima. Nažalost, grdno sam pogrešio. Mehanizmi BIROKRATIJE, da preživi i da svom „biću“ da novu važnost, polako dobijaju epske razmere. Sada su već epske, jer se vlasti u Srbiji menjaju personalno, ali ono što drži tu vlast, upravo je ta BIROKRATIJA. Od državog do lokalnog nivoa. To što BIROKRATIJA može da zagorčava život građana Srbije, to ne može niko van tog sistema. Nema građanke i građanina koji nije bar jednom imao loše iskustvo sa tom i takvom BIROKRATIJOM.
Sami zbijamo šale sa skraćenicom, „FT1P-fali ti jedan papir“, jer birokratija uvek podiže nivo igrice, da bi sebi dali na važnosti.
Nažalost, ko god da vodi ovu državu, BIROKRATIJA je sa njim. Čak i posle petooktobarskih promena, iako smo mislili da će biti bolje, bar u tom smislu, BIROKRATIJA je našla novog „gazdu“, kome su se vrlo brzo podvukla pod kožu, a na šta nove vlasti nisu ostale imune.
Znači, kad se zaista završi „revolucija protiv BIROKRATIJE“, ovom društvu i ovoj zemlji može krenuti na bolje. Bez toga, mi ćemo i dalje biti u glibu u kom smo danas. Ali, birokratija se neće dati bez borbe.
Čini mi se da živimo u svetu kada se sve generalizuje, pa ne želim da upadnem u tu zamku i moram reći da poznajem ljude u svetu birokratije, koji ipak ne spadaju u većinu. Poznajem nekolicinu ljudi koji su predani svom poslu. Nekolicina, koja od većine dobija prekor i biva opstruirana u svom radu, zato što rade u interesu građana. Jer, da se ne lažemo, „štreberi“ u ovoj zemlji nikada nisu bili na ceni.
I na kraju, ono što me muči u vezi sa ovom temom, tiče se i mangupa u „opozicionim“ redovima, koji pretenduju da jednog dana preuzmu odgovornost za upravljanjem državom i lokalnim samoupravama. Jer, neki od njih su birokrate. Plašim se njihovog otpora u procesu promena i ne bih voleo da doživimo „deja vu“.
Zato, zbog bolje budućnosti, borba mora biti neprestana,
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Mlad covek a razmislja kao da je 80 godina. Stevica uvek kuka kako on radi i prodaje ajvar i papriku a ovi u opstinu legaju. Po njegocim merikkma samo par njih radi dok ostali zasluzuju da idu napolje jer ne rade nista. Nije bas tako Stevo. Ako si imalo informaticki pismen neces da kukas kako eAgrar ne valja, a kukao si ! Javno si pisao da smo te slali po sertifikovan potpis! Unesro da kazes konacno digitalizovano ne tebi ni to ne valja. Ti se mucis a mi legmo i ne radimo nista? Znas li koliko smo digitalizaovaki i ljudw opravili. Takve kao ti koji ne znaju da se rehistruju i posnesu zahtev… nego mesaj taj ajvar i uzivaj ima ko ce birokrataki ave da ti servira….
Jeste naucili ste seljake da sami digitalno registruju poloprivredna gazdinstva. Pa oni nesmeju dugme za ukljucenje kompjutera da pritisnu, a da lupkaju po tastaturi pa to ni za zivu glavu.
Nemaš ništa drugo da mu prigovoriš, nego mešaš privatni posao i život u svoj komentar?
Znaš li koliko je to nisko, infantilno? To je samo oličenje tvoje slabosti. I to znači da ovim komentarom nećeš biti veći čovek, što ti ocene tvog komentara pokazuju.
Da ne davim dalje, ostalo je istorija koja je bila veoma bolna.
Ne bi da se skroz slozim za trend koji je u toku i koji gazi jedanajestu godinu. Birokratijija je blaza od diktature. Gradjane Srbije nije moglo da zadesi vece zlo, nego sto je Aleksandar Vucic. I ovo ce potrajati. Kombinacija mafije i totalne diktature.
Ljudi sa kapuljacama svako nezadovoljstvo naroda resavaju po kratkom postupku. Bruka Srbije su sudstvo, vojska i policija. Nazalost prosveta vise ne postoji. Zdravstvo, samo halapljivost i pare. I kupljrnr diplome. Oni pravi su odavno u Nemackoj, ili su u procesu odlaska.
Na moju zalost i zalost svih obicnih postenih ljudi nece se ovo skoro zavrsiti.
Secam se kad je Milosevic zaveo Srbe recenicom ,,Niko nesme da vas bije,, a onda krenuo na nevidljivog neprijatelja, jos i u pomoc pozvao gradjane Srbije. Neprijatelja je nazvao BIROKRATIJA. Znam da smo ratovali protiv turaka, nemaca, ali nikako nisam uspeo da identifikujem birokratu.
E sad ovi koji od Vucica prave bozanstvo, a on se najvise na njima izivljava, zavodi sirotinju, romsku populaciju kupuje, zaduzuje drzavu, pravi puteve i on i njegovih 75 kuma uzimaju proviziju. Dete nesmem ime da mu izgovorim jer ce to biti udar na Srbiju, drzavu koja nema granice.
Samohvalisanje, licne specijalne jedinice, koje je do skoro predvodio Belivuk, su ukratko nacin vladanja bosanskog zgibidana. I nije jedini. Mnogo je bosanskih zgubidana u vlasti. I zutih dupeuvlakaca.
Znate sta je tu najgora stvar. Ovaj je spreman na sve. Kosovo je prodao, dovodi Rio Tinto, nastavlja da zaduzuje drzavu sa skupim arapskim i kineskim kreditima i pravi stadione u gradovima u kojima se ne igra fudbal.
Birokratija je smetnja mnogim zemljama na svetu i civilozovanijim od naše. Ovde u SAD, na primer, nemate šansu da se sretnete sa službenikom, već sva dokumenta dobijete elektronskim putem i to običan izvod rođenih po nekoliko meseci. No ja sam, poštovani Stevice, za revoluciju protiv diktatotora. Ima li takvih u našoj lepoj Srbiji, ili se meni sneva sa daljine?