U SUSRET OBELEŽAVANJU STOGODIŠNJICE TOPLIČKOG USTANKA

Neispunjen zavet Koste Vojinovića – Kosovca

U Ibarsko-kopaoničkom odredu četničkog vojvode Koste Vojinovića-Kosovca borile su se i dve žene: Danica Dimić i Stanka Petrović-Dimić.

Danica, koja je rođena i živela u selu Belo Polje na obroncima Kopaonika, imala je sedmoro dece, pet kćeri i dva sina. Daničin stariji sin Janićije bio je rezervni podoficir srpske vojske, a u ustanku zastavnik odreda. Mlađi Đorđe, dečko od 16-17 godina bio je borac istog odreda .

Stanka je bila udata u selu Mijoković sa druge strane Kopaonika (ka Leposaviću). Ne znamo  ko je bio njen muž i da li je 1917. godine bio među živima.

Danica i Stanka su ostavile traga u usmenoj tradiciji. Upamćene kao izuzetno hrabre žene, koje su  bile u štabu Koste Vojinovića i borile se protiv bugarske i austrougarske vojske.

Bile su u sastavu vojvodine “pratnje“ i stalno bile u njegovoj blizini, prilikom marševa išle su odmah iza vojvode i zastavnika u muškom vojničkom odelu.

Danica je zapamćena pod pravim imenom, a Stanka i kao Ruža, Katarina, Jelena, Stanika, Stana. Stanka je bila izuzetno lepa žena. Za vreme ustanka i u nastavku gerilskih borbi Stanka i Kosta živeli su , kako su govorili  savremenici Topličkog ustanka, u nevenčanom braku. Kosta Vojinović je nameravao da se po završetku rata oženi Stankom.

O pogibiji Stanke Petrović-Dimić zabeleženo je u vojvodinom dnevniku. Ona je poginula 15. oktobra 1917. godine u zasedi na Livadicama-Ivljaku,  koju su srpskim gerilcima postavili austrougarski i  bugarski vojnici.

Svesrdnu pomoć vojnicima okupacionih trupa pružili su bivši borci Ibarsko-Kopaoničkog odreda koji su se predali krajem leta 1917. godine.

Na osnovu narativnih izvora saznajemo da je Stanka u trenutku pogibije  bila u poodmakloj trudnoći.

Danica Dimić je na Livadicama-Ivljaku izgubila troje dece, sinove Janićija i Đorđa i ćerku Stanku.

Iako je bila ranjena, smogla je snage da iz ruku starijeg sina koji je bio na umoru, uzme zastavu odreda i spasi je. U ovoj borbi je Kosta Vojinović ranjen u levu nogu.

Vojnici okupacionih trupa su poginule srpske četnike sahranili pored reke Toplice. Kosta Vojinović se nekoliko dana kasnije vratio na mesto sukoba i naredio da se poginuli četnici sahrane u dvorištu crkve u Blaževu.

Tada je održao govor na grobovima pokojnika i obećao da će im podići spomenik. Smrt je preduhitrila vojvodu Vojinovića i nije ispunio zavet.

Po završetku rata su članovi porodice Kojić iz Belog Polja podigli spomenik Spasoju, borcu Ibarsko-Kopaoničkog odreda.

Dimićima nije imao ko da podigne spomenik. Tako su i do današnjeg dana ostali bez nadgrobnog obeležja!!!

Spomenik Spasoju Kojiću i grobovi u porti crkve u Blaževu se danas jedva prepoznaju. Polako ih je uništavao zub vremena i nemar Srba prema svojoj prošlosti.

Da ne bi zaborav pao na poginule, njihovu borbu za slobodu i nezavisnost Srbije, potrebno je ispuniti zavet vojvode Koste Vojinovića-Kosovca.

Prof. dr Božica Mladenović, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju

Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram i Twitter!
Budite uvek u toku dešavanja!

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • pa profesore Bozica,eto prilike da se i vase ime nadje u javnosti,finansirajte izgradnju spomenika sami,jer primate dobru platu,a nista ne radite.pozdrav,komsija.

    0
    0

vaš komentar