U Ibarsko-kopaoničkom odredu četničkog vojvode Koste Vojinovića-Kosovca borile su se i dve žene: Danica Dimić i Stanka Petrović-Dimić.

Danica, koja je rođena i živela u selu Belo Polje na obroncima Kopaonika, imala je sedmoro dece, pet kćeri i dva sina. Daničin stariji sin Janićije bio je rezervni podoficir srpske vojske, a u ustanku zastavnik odreda. Mlađi Đorđe, dečko od 16-17 godina bio je borac istog odreda .

Stanka je bila udata u selu Mijoković sa druge strane Kopaonika (ka Leposaviću). Ne znamo  ko je bio njen muž i da li je 1917. godine bio među živima.

Danica i Stanka su ostavile traga u usmenoj tradiciji. Upamćene kao izuzetno hrabre žene, koje su  bile u štabu Koste Vojinovića i borile se protiv bugarske i austrougarske vojske.

Bile su u sastavu vojvodine “pratnje“ i stalno bile u njegovoj blizini, prilikom marševa išle su odmah iza vojvode i zastavnika u muškom vojničkom odelu.

Danica je zapamćena pod pravim imenom, a Stanka i kao Ruža, Katarina, Jelena, Stanika, Stana. Stanka je bila izuzetno lepa žena. Za vreme ustanka i u nastavku gerilskih borbi Stanka i Kosta živeli su , kako su govorili  savremenici Topličkog ustanka, u nevenčanom braku. Kosta Vojinović je nameravao da se po završetku rata oženi Stankom.

O pogibiji Stanke Petrović-Dimić zabeleženo je u vojvodinom dnevniku. Ona je poginula 15. oktobra 1917. godine u zasedi na Livadicama-Ivljaku,  koju su srpskim gerilcima postavili austrougarski i  bugarski vojnici.

Svesrdnu pomoć vojnicima okupacionih trupa pružili su bivši borci Ibarsko-Kopaoničkog odreda koji su se predali krajem leta 1917. godine.

Na osnovu narativnih izvora saznajemo da je Stanka u trenutku pogibije  bila u poodmakloj trudnoći.

Danica Dimić je na Livadicama-Ivljaku izgubila troje dece, sinove Janićija i Đorđa i ćerku Stanku.

Iako je bila ranjena, smogla je snage da iz ruku starijeg sina koji je bio na umoru, uzme zastavu odreda i spasi je. U ovoj borbi je Kosta Vojinović ranjen u levu nogu.

Vojnici okupacionih trupa su poginule srpske četnike sahranili pored reke Toplice. Kosta Vojinović se nekoliko dana kasnije vratio na mesto sukoba i naredio da se poginuli četnici sahrane u dvorištu crkve u Blaževu.

Tada je održao govor na grobovima pokojnika i obećao da će im podići spomenik. Smrt je preduhitrila vojvodu Vojinovića i nije ispunio zavet.

Po završetku rata su članovi porodice Kojić iz Belog Polja podigli spomenik Spasoju, borcu Ibarsko-Kopaoničkog odreda.

Dimićima nije imao ko da podigne spomenik. Tako su i do današnjeg dana ostali bez nadgrobnog obeležja!!!

Spomenik Spasoju Kojiću i grobovi u porti crkve u Blaževu se danas jedva prepoznaju. Polako ih je uništavao zub vremena i nemar Srba prema svojoj prošlosti.

Da ne bi zaborav pao na poginule, njihovu borbu za slobodu i nezavisnost Srbije, potrebno je ispuniti zavet vojvode Koste Vojinovića-Kosovca.

Prof. dr Božica Mladenović, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju