Kako prolazi vreme, popularna vranjska izletišta koja su nekada bila nezaobilazna, pre svega, za druženja i uranke tokom provomajskih praznika, sada nisu tako posećena i predstavljaju samo lepa sećanja Vranjanki i Vranjanaca koji su, „u svoje vreme“, Međunarodni praznik rada proslavljali u prirodi.

Zoran Stojanović, vlasnik kafane „Splav“, koja se već 20 godina nalazi tik uz Aleksandrovačko jezero, jedno od najposećenijih izletišta u Vranju, za Danas kaže da organizovanih uranaka u prirodi svake godine ima sve manje.

„Svake godine ima sve manje i manje ljudi, valjda je ova digitalizacija uzela maha, internet i Fejsbuk su mnogima prioritet. Mladi u prirodi borave sve manje, nekako je prošlo, kao da nije više ‘in’ otići na izletište. A još se često dešava da pada kiša za 1. maj, baš kao što su je najavili i za ovogodišnji. Ne računam prethodne dve godine, zbog korone, ali ja držim ovu kafanu 20 godina, pa se sećam i perioda pre pandemije“, ističe Stojanović.

Kaže da bi ljubitelji prirode možda i dolazili na Aleksandrovačko jezero, da je ono čisto i uređeno.

„Pošto je u stanju u kakvom jeste, nema nikoga. Mislim da mi više ljudi dođe svakodanevno, nego što će ih doći za prvomajski uranak. A ti uranci su već kliše, bar što se tiče gradskih lokacija. Mislim da više ljudi idu na Prohor, na Vlasinu ili branu Prvonek. Pobegnu iz grada“, smatra ovaj ugostitelj.

Ovo jezero se nalazi na oko sedam kilometara od Vranja, a više od jedne decenije nije sanirano. Zagađeno je, a 2012. se desio veliki pomor ribe pa je voda zabranjena za kupanje i pojenje stoke.

Pored Aleksandrovačkog jezera, Vranjancima su omiljena i izletišta Kazanđol, baš kao i brdo Pržar, ali i Ćoška, još jedno izletište koje vapi za sanacijom.

Mihajlo Stanković, član Ekološko-planinarskog udruženja „B’š prirodno“, kaže da „tradicija prvomajskih uranaka postoji samo u sećanju i na privatnim fotografijama“.

„Razlozi su svima jasni i vidljivi, najpoznatija mesta za te prilike bilu su Pržar, Ćoška i Aleksandrovačko jezero. O svim tim zaista lepim lokacijama za prijatan prolećni odmor niko se ne brine savesno i dosledno. Dok se u svetu sve više pažnje poklanja održivom turizmu i aktivnom odmoru u prirodi, mi u Vranju nemamo kvalitetnog i sistemskog turizma, a potencijalni su odlični. Pogotovo za tranzitni turizam“, ističe Stanković za Danas.

Ekološki aktivista Dragan Antić kaže da očekuje da će na izletištima, posle uranaka, „biti katastrofa, biće svugde đubreta, kao i svake godine“.

„To, međutim, može da se spreči, tako što će Komunalna policija biti na izletištima i naplaćivati novčane kazne onima koji uništavaju prirodu. Mogla bi Komunalna policija i da fotografiše izgrednike, pa da se objave njihove slike. Sumnjam da bi se taj opet usudio da baci papir ili kesu van kante za otpatke. Ljudi roštiljaju, lepo se provode, ali se onda, svake godine, ponavljaju scene sa gomilom đubreta. Onda izletište postane kao Hirošima, to su kese i flaše na sve strane“, rezonuje Antić.

Stiče se utisak da se godinama unazad sve manje pažnje poklanja nekada tradicionalnim prvomajskim urancima, odnosno da Vranjanci i Vranjanke uglavnom u zatvorenom prostoru svojih domova, vikendica ili ugostiteljskih objekata – proslavljaju 1. maj, a ne u prirodi.

Pokojni novinar iz Vranja Miodrag Pešić, u svojoj knjizi „Vranje“ objavljenoj 1975. godine, napisao je da je izletnički turizam u Vranju razvijen zahvaljujući neposrednoj blizini Aleksandrovačkog i Vlasinskog jezera, Vranjske Banje, Manastira Prohora Pčinjskog, a tu su i izletišta Devotin i Ćoška.

Novinar Pešić izletište Pržar je nazvao „ljupkim brdašcetom“ koje ima potencijal da opet, kao nekad, postane „magično privlačno“.

Nije samo Pržar, i druga izletišta u Vranju i okolini zaslužuju da opet budu privlačni. Preduslov za to je zdrava životna sredina, kao i podsetnik da nam ekološka pitanja ne smeju biti nevažna.