Svetski poznati violinista Nemanja Radulović, koji sa svojim orekstrom Double sens nastupa u najpoznatijim muzičkim dvoranama sa svojim petnaestočlanim timom, sinoć je dugo očekivanim koncertom u prepunoj hali Partizan oduševio Leskovčane, koji su ga nekoliko puta vraćali na bis i koji su ustajali posle svake numere gromoglasno aplaudirajuću uz povike „bravo“, dok je dvorana odjekivala.

Koncert je održan na Svetski dan muzike.

Harizmatični Radulović, rođeni Nišlija, izveo je petnaestak kompozicija poput „Pesme koju me majka naučila“ A. Dvoržaka, Bramsovu „Mađarska igra br 1“, Šostakovičeva „Romansa“, zatim, „Igra sabljama“ A. Hačaturijana, a posle se sa istoka prebacio na Grčku maestralno odsvirašvši „Meltemi“ A. Anuncijata.

Leskovčani su sa istom euforijom odslušali E. Morikonea i njegovu muziku iz filma „Cinema paradiso“, zatim L. Bonfa „Crni Orfej“, Kusturičinu muziku iz domaćih filmova „Život je čudo“ i  „Valcer“ iz filma „Na mlečnom putu“. Uz pomoć uvodnih stihova glumice i gošće na koncertu Tamare Aleksić, izveo je kompozicije iz 1001 noći, odnosno „Šeherezadu“ N.R. Korsakova, a za kraj je ostavio čuvenu „Nišku banju“, bez čega, izgleda, ovo veče nije moglo da prođe, jer je publika nekako prećutno znala da će se tako završiti veče za nezaborav.

Nemanja Radulović nije krio oduševljenje prepunom salom i muzički obrazovanom publikom, i kada je stao na binu i tokom koncerta a i na kraju, na pres konferenciji.

Nemanja je sve vreme imao osmeh na licu „Mi volimo da sviramo“, rekao je u jednom momentu

„Stvarno ste nas pelepo dočekali i mnogo ste mi smešni što se svi hladite lepezama, ali nadam se da ćemo provesti prijatno veče zajedno i da proslavimo ovaj Svetski dan muzike. Večeras su na sceni sa mnom: kompozitor Aleksandar Sedlar, s kojim sam se upoznao pre 10 godina, sestre Ksenija i Tijana Milošević, Natanael Manuri, Matild Potije, Gijom Fontanaroza i Nemanja Ljubinković, violinisti, zatim, Aleksandra Kurilić, Nataša Grujić, Stefani Fontanaroza, Emanul Gros, Boris Brezovac, An Biranje, Martina Dimić Radovanović i Boban Stošić“, nabrojao je slavni umetnik internacionalni sastav svog orkestra, za koga je rekao da je – porodični.

Radulović svira na violini Đovanija Batiste Gvadanjinija iz 1765.godine, koja je u vlasništvu Fric Berens Štiftunga iz Hanovera

On je istovremeno poručio publici da sluša i gleda koncert, a ne da snima mobilnim telefonima jer doživljaj nije isti, a na konferenciji za novinare, iako vidno iscrpljen, rado je odgovarao na sva pitanja.

„Muzika nam dozvoljava i da putujemo, granice jednostavno ne postoje. Nama je stvarno bilo uživanje da sviramo u Leskovcu, da proslavimo taj Svetski dan muzike i na sceni i zajedno sa publikom, koja je bila divna, slušala do poslednjeg pijanisima i to nama baš znači kao muzičarima. Vidim da su moji drugari iz Francuske zaista uživali. Prvi put su u Leskovcu, i ja sam prvi put u Leskovcu. Mene je to prosto sramota da kažem, jer ja sam Nišlija i prošao sam ne znam koliko puta pored Leskovca, ali, jednostavno takvo je ovo vreme bilo da nisam imao prilike da svratim“, bio je iskren muzičar koji, inače živi u Francuskoj.

Govorio je o planovima, rekavši da je trenutno u Srbiji na mini turneji. Posle Leskovca gostovaće u svom rodnom Nišu, zatim Čačku i u Novom Sadu.

„Zaista se radujemo jer su se ljudi iz ovih gradova potrudili da se napravi ta mini turneja, da se svira muzika za sve ljude koji ne mogu da dođu do Beograda i do Kolarca na te godišnje koncerte. Stvarno mi je drago što je toliko ljudi podržalo koncerte i što je toliko interesovanje za večerašnji koncert“, rekao je.

Njegov rokovnik, kaže, ispunjen je planovima za svetske nastupe do 2023.godine, ali „pokušavam zaista da budem prisutan u sadašnjosti. Danas sam u Leskovcu, sutra sam u Sofiji i tako za taj kraći period znam šta se dešava, ostalo volim da maštam“.

„Lepo je što se otvaraju sportske hale, ali bilo bi lepo da dobijete i koncertnu salu“

Na pitanje Jugmedie kako u svetu i Parizu reaguje publika na prerađene kompozicije srpskih narodnih pesama, odgovorio je da ljudi u svetu vole da i kroz muziku upoznaju druge kulture.

„Vole da čuju sve što je egzotično, vole našu muziku“.

A na pitanje kako se on oseća u tim velikim dvoranama kada čuje aplauze na tu muziku, poput „Niške Banje“, kazao je:  „Osetim, ne samo ponos, nego mi je drago što ta naša remek dela postoje, što mogu da se sviraju u nekom ambijentu potpuno familijarnom i na svetskim scenama, kao što  i Emir Kusturica i kroz muziku i kroz film prezentuje ovu našu zemlju i ceo  Balkan, tako i mi muzičari moramo da prezentujemo našu kulturu“, zaključio je.

Nemnaja Radulović je bio prijatno iznenanđen na konstataciju novinara da je, praktično, svojim koncertom otvorio novosagrađeni objekat, a na pitanje da li je dobra akustika rekao je da nema procenu s obzirom da orkestar ima sopstveno ozvučenje.

Publiku i izvođače su na početku koncerta pozdravili Biljana Miljković, direktorka Muzičke škole, organizator koncerta u okviru Festivala Ledamus, i Goran Cvetanović gradonačelnik grada Leskovca, koji je sufinansirao ovaj festival.

„Ovo veče je za mene posebno, mogu da kažem – čarobno. Deset godina unazad na ovaj dan su nastupali naši učenici, naše nade, naša ponos i naša budućnost. Oni su večeras sa nama. Pozdravljam sve nekadašnje i sadašnje učenike Muzičke škole. Ove godine, kada Muzička škola proslavlja 70 godina, dobili smo najlepši poklon – koncert Nemanje Radulovića. Želim da se zahvalim Maji Cakić, osnivaču festivala, koja je pre 11 godina shvatila da je Leskovcu potreban festival umetničke muzike. Zahvaljujem i mojim divnim kolegama iz organizacionog odbora i tehničkom osoblju, koji svih ovih godina sa velikim entuzijazmom rade na organizovanju ovog festivala i našoj divnoj pubilici“, rekla je Miljkovićeva.

Ona se posebno zahvalila gradonačelniku Leskovca.

„Gospodine gradonačelniče, vama lično i ljudima iz vašeg tima smo neizmerno zahvalni. Jer bez vas ovaj koncert ne bi bio moguć. Vaša podrška nam je mnogo značila. Mnogo je ljudi radilo vredno da bi ovaj prostor bio spreman za večerašnji spektakl“, dodala je.

Cvetanović je takođe poželeo dobrodošlicu i zahvalnost Nemanji Raduloviću i njegovom orkestru Double sens.

„Zahvaljujući vama, naš mali, a ipak tako veliki grad, večeras je centar kulture čitavog sveta. Hvala Nemanja što ste posle nastupa u svetskim metropolama odlučili da održite koncert pred našom publikom. Velika nam je čast i zadovoljstvo što imamo priliku da uživamo u notama jedne od najvećih zvezda na sceni klasične muzike. Muzika koju će nam ovaj virtuoz izvesti na poseban, jedinstven način, ostaviće pečat u kulturnom životu našeg grada. Sigurni smo da će euforija koja je nastala zbog najave koncerta trajati dugo i nakon ove večeri i zatvaranja festivala“, kazao je Cvetanović, upućujući najlepše pohvale za organizaciju i sadržaj Ledamusa.

Ovaj koncert održan je na Svetski dan muzike i poslednji je u nizu festivala Ledamus, Muzičke škole i grada Leskovca, koji su nas i ove godine obradovali nizom koncerata, a za kraj ostavili najlepše i najbolje.