„Melodija“, „Simfonija“ i „Telefunken“, samo su neki od radio aparata iz kolekcije tih uređaja koja pripada Draganu Bojkoviću iz Niša.

Među radio aparatima nalaze se uglavnom oni koji su proizvedeni u Elektronskoj industriji ali i „Telefunken“ proizveden još 1928. godine

Pre šest godina krenuo da prikuplja stare radio aparate i tranzistore neobičnih oblika i sada, u mini muzeju koji je napravio u sopstvenoj kući, ima 30 „starinskih“ radio aparata i nešto manji broj tranzistora.

„Cilj mi je da napravim mini muzej i sačuvam uspomenu na vreme kada je Elektronska industrija bila gigant, a Niš grad elektronike. Želim takodje da mom unuku Filipu ostavim u nasleđe jednu bogatu i vrednu kolekciju radio aparata kakvu nema niko u Srbiji“, izjavio je Bojković.

Uvek su ga zanimali radio uređaji i još kao srednjoškolac napravio je sam pojačalo za igranke. Prvi radio aparat i najstariji u njegovoj kolekciji „Telefunken“ dobio je na poklon od komšije.

„Interesovao sam se za proizvodnju radio aparata i sve vreme dok sam, uglavnom kao finansijski rukovodilac, radio u različitim EI fabrikama. Kolekciju sam počeo da pravim nešto pre penzionisanja, za vreme dok sam bio predsednik Gradske opštine Crveni krst“, priseća se Bojković.

Radio aparate „lampaše“ prikuplja širom naše zemlje. Neke kupuje, a neke mu ljudi poklanjaju kada čuju zbog čega su mu potrebni. Mnogi od tih aparata i dan danas rade, posle više od 50 godina od izlaska iz fabričke hale.

Elektronska industrija je nakon osnivanja 1948. godine počela najpre da proizvodi rendgen i radio aparate

„Prvi radio uređaj proizveden u Elektronskoj bio je „kožni“ tranzistor i to je bilo 1951. godine. Krenula je potom proizvodnja aparata RR 121 i RR 131. Već 1953. godine napravljen je radio aparat sa tri dirke po šemi koju su napravili domaći stručnjaci“, pripoveda Bojković.

Radio aparati bili su tada bili među naprodavanijim uređajima u Elektronskoj industriji.

„Najtraženiji su na tržištu bili aparati „Simfonija“ i „Melodija“. Oni su bili kvalitetni, imali su odličan zvuk i lep izgled, i dugo su se izvozili. Te aprate takođe imam u svojoj kolekciji i još rade“, ističe Bojković.

U svojoj kolekciji ima i radio aparat „Koncert“ koji predstavlja vrhunac u proizvodnji radio aparata sa elektronskim cevima i prvi predstereo uredjaj. „Koncert“ ima devet lampi, dva kanala i veoma lep zvuk.

„Lampaš stereo to je nešto neprevazidjeno, ali to je kod nas ta tehnika sa lampama prebrzo ukinuta. Amerikanci su medjutim pre desetak godina počeli da korste ponovo elektronske lampe u izradi pojačala, jer one obezbedjuju kvalitetan zvuk“, izjavio je Bojković.

I dalje žali za Elektronskom industrijom  i smatra da je država morala da je sačuva od propadanja, jer su njeni proizvodi imali kupce kako u zemlji tako i unistranstvu.

„Na Forumu naprednih tehnologija koji je ove jeseni organizovan u Oficirskom domu u Nišu, stručnjaci iz Japana su se najviše divili upravo starim radio aparatima koje sam tamo izložio“, rekao je Bojković.

Osim što prikuplja radio aparate i tranzistore, bavi se i arheologijom i piše pesme i priče. Aktivni je član Udruženja stvaralaca Niša „Car Konstantin“ koje se trudi da sačuva ono što je bilo kvalitetno u Nišu, ali se bori i za nova dostignuća.

Bojković je rekao da će već narednih dana otići po radio-aparate za koje je čuo da postoje u okolini Niša i poručuje svim starijim osobama da budu aktivni i nakon penzionisanja.

„Čovek kada ode u penziju treba nečim da se bavi, ako odjednom prekine sve aktivnosti, on brzo ostari i intelektualno i fizički“, zaključuje Bojković.