Zdravstveni centar (ZC) u Surdulici, kojeg čine Dom zdravlja i Opšta bolnica sa 374 zaposlena jedan je od manjih u Srbiji, ali ga odlikuju mnoge specifičnosti, pa ovde ima aparata i specijalista koje nemaju i veće bolnice u Srbiji, a sve se to postiže dobrom organizacijom i skladnim međuljudskim odnosima. Zato ovde često kažu za ZC da nema ni manje opštine ni većeg zdravstvenog centra, budući da Surdulica ima nešto više od 18.000 stanovnika.

Ovde ćete na Odeljenju interne medicine naići, na primer, na dva endokrinologa, a dobijena je dozvola za još jednu subspecijalizaciju iz ove oblasti. Za pacijente su na Radiologiji obezbeđena dva moderna rendgena, jedan statičan, drugi pokretni i novi  šezdeset četvoro slajsni skener, kao i mamograf, jedini trenutno ispravan u Pčinjskom okrugu, a u ovom centru se već 15 godina rade laparaskopske hiruške operacije.

Direktor ove ustanove je Dragan Kitanović, specijalista pedijatrije, i na toj poziciji je 10 godina. On je ponosan što se svojevremeno nije krenulo za trendom odvajanja Doma zdravlja i Opšte bolnice.

„To je ispala dobra praksa, dobro pravilo. Čak i preporuka ministra zdravstva je sada da se svi domovi zdravlja vrate u okviru zdravstvenih centara. Čak i ne bismo mogli da funkcionišemo odvojeno jer nas je malo, tako da smo koristili tu pogodnost da lekari Doma zdravlja uskoče i uvek pomognu  lekarima u bolnici i obrnuto – lerkari specijalisti iz bolničkih službi i odeljenja mogu ravnopravno da rade u Domu zdravlja. To je idealni način poslovanja“, ocenjuje direktor Kitanović.

U ZC Surdulica zaposleno je 374 osoba, u bolnici 246, Domu zdravlja 116, a kreveta za ležeće pacijente je 145.

Ovde su osnovna odeljenja Dečje odeljenje, odnosno, dispazer, Odeljenje hirurgije i Odeljenje ginekologije sa porodilištem, bez kojih jedna bolnica ne može da funkcioniše.

„Sva dijagnostika je smeštena u bolnici, laboratorijska, dijagnostika sa svim analizima koja je neophodna našoj Hirurgiji, Internoj medcini i Pedijatriji. Takođe se se u sklopu bolnice nalazi i rendgen dijagnostika. Tu je i Služba radiologije koja se sastoji od rendgen kabineta. Imamo rendgen i kabinet za ultrazvučnu dijagnostiku. Tu smo imali veliku pomoć od strane Ministartsva zdravlja, pa smo dobili novi rendgen aparat, plus još jedan pokretni aparat i novi  šezdeset četvoro slajsni skener, na dobrobit stanovništva jer se ovde u Surdulici ne leče samo stanovnici naše opštine već i geografskih bližih opština – Bosilegrad i Vladičin Han. Mi smo prva zdravstvena ustanova sa stacionarnim kapacitetima na putu do Bosilegrada, prema Vranju i Nišu i veći klčiničkim centrima“, objašnjava Kitanović.

Pomoć komšijama

Ovde su uvek spremni da priskoče komšijama u pomoć pa tako neke od usluga dobijaju i pacijenti iz Vranja, Bujanovca, Preševa i Trgovišta.

Dom zdavlja nema dijagnostičke službe ali koristi sve iz bolnice.

Oni najčešće dolaze zbog usluge naše laparaskopske hirurgije. Duga je tradicija, veoma uspešno radimo zadnjih 15 godnia i u tom periodu je urađeno preko 3.300 operacija, ne samo operacije žučne kese, već i kolena, kila i drugih intervecija. To ne bismo mogli sami, uvek se oslanjamo na veće kliničke centre, kao što je Beograd. S njima je urađenja prva operacija, a imamo konsultante iz Niša i Leskovca, s kojim odlično sarađujemo“, dodaje sagovornik Jugmedie  naglašavajući da je stručni kadar otvoren za svako novo znanje, te da se na taj način usavršavaju ovdašnji hirurzi.

Hirurgija i laparaskopija

Trenutno se dvojica hirururga bave laparaskopskom hirurgijom i oni su u neku ruku i edukatori, prenoseći znanje drugim kolegama.

„Pored laparaskopske hirurgije, dolaze pacijenti i za skener, a kada se naš pokvari idemo u Vranje i Leskovac kao i oni kod nas. Mamograf je jedini ispravan u Pčinjskom okrugu. Pre 15 dana su došli direktor iz Trgovišta i dogovorili smo da nedeljno 5 do 10 njihovih žena pregledamo na našem mamografu. I naš mamograf je dotrajao i star, apliciramo kod Ministartsva da dobijemo nov“.

U Surdulici nema nezaposlenih lekara

Surdulički zdravstveni centar je, zahvaljujući akcijama resornog ministarstva, podmlađem mladim lekarima i medicinskim sestrama i tehničarima, ali se  ovde i dalje svakog meseca pišu zahtevi za specijalizacije.

„Na srudučilkom Tržištu rada nema ni jednog lekara, tako da smo na poslednjm oglasima morali da zapošljavamo lekare iz Vladičinog Hana, Vraja , Niša, iz cele Srbije. Ovih dana primićimo više od 20 novih lekara i medicinskog osoblja, po instrukciji Vlade Srbije, datih pre nekoliko dana. Svi radno angažovani u toku pandemije Kovida biće prevedeni u stalni radni odnos“, ističe direktor ZC Surdulica.

Priznaje da srednjeg medicinskog kadra, odnosno, medicinske sestre i tehničari, ima na tržištu u ovoj malenoj varoši sa idealnim geografskim položajem.

„No, to je dinamičan proces koji stalno traje. Neko ode u penziju, ili mi po normativu istaknemo naše zahetve, to ide na vladinu komisiju i dobijemo odobrenja i mi ih realizujemo. Od 1. do 5. svakog meseca iskazujemo pomenutoj komisiji svoje potrebe, a od 25 do 30. u mescu dobijemo potvrdu koliko možemo da angažujemo. Bez tih dozvola ne možemo“, objašnjaa.

Neurologija?

Pri bolnici ne postoji Odeljenje ili Služba neurologije iz prostog razloga što tamo već dve decenije radi samo jedan neurolog, Aleksandra Popović, ali će uskoro i ovde situacija biti promenjena.

„Pre 10-ak dana smo se obratili Ministarstvu zdravlja i zatražili da nam se odobri 20 kreveta za pacijente, koji su uvek teški i akutni i moramo da ih odvozimo ili u Vranje ili u Niš. I dobili smo usmeno, nadam se vrlo brzo i pisanu dozvlu za organizaciju jednog takvog Odeljenja u sklopu Opšte bolnice, što bi bilo izvanredno. Jer, mi za sada imamo jednog neurologa, ali smo dali još dve specijalicaije dvema koleginicama, koje će vrlo brzo doći,  što će biti dobar uslov za početak rada odeljenja. To će zahtevati prijem i srednjeg kadra i neke opreme. Prostor ćemo naći, ali zahtevaće i nabavku najneophodniju opremu za početak rada tog odeljenja. Treba nam, na primer, elketroencefalograf, aparat koji beležei moždane talase, za pčetak.

Karcinom

Nedostaje ušni lekar jer je otišao u veći zdravstveni centar, ali i specijalista za bolesti karcionoma.

„Pokušavamo da pomoć tim ljudima pružimo osnivanjem dnevne bolnice, gde bi se nakon konzilijarnih pregleda, koji su rezervisani za veće kliničke centre, i postavlajnje dojagnoze i njihovog lečenja, mogli makar tu citostatsku i hemioterapiju da primaju. S tim u vezi smo sa Hirurgije, radi se o ženskoj osobi, poslali mladu doktorku na subspecijalizaciji onkologije sa akcentom na tumore dojke jer cenimo da je to najneophodnije. Tako da će za godinu dana početi sa radom i subspecijalista onkologije koja će moći da rešava i druge probleme“.

Porodilište

Na godišnjem nivou u porodilištu pri Odeljenju ginekologije i akušerstva beleži se oko 300 porođaja jer je ovde i u okruženju negativna stopa nataliteta.

„To nisu samo porodilje iz Surdulice. Među njima je 40-ak iz Bosilegarada iz Hana 80-ak, ostalo iz Surdulice, a pamtim vremena kada ih je bilo pre 20 godina i po 500. Svi se, nažalost, sele u veće sredine. Mi, u odnosu na druge imamo komparativnu prednost, Vlasinsko jezero, koje srpsko more, biser, čist vazduh, mal’tene pitka voda, i eto šanse da se ljudi vrate.Nakon mesec dana boravka čovek će imati 500.000 i više krvnih zrnaca, ali su tamo česte promene klime, nagle oscilacije, pa ono nije pogodno za srčane bolesnike. Imamo i Specijalnu bolnicu za lečenje plućnih bolesti sa 99 godina postojanja, dogodine slave vek postojanja jer je nju otvorio 1924.godine kralj Aleksandar, kada i Gimnaziju u Surdulici.

Hirurgija

U ZC Sudulica se rade sve vrste operacija iz opšte hirurgije klasičnim metodama i laparaskopske, ali su problem bili anesteziolozi.

„Imali smo dva anesteziologa od kojih je jedan prešao u Nšu i ostali smo s jednim jedinim koji je pred penzijom i oslobođen noćnog rada. Onda smo našli mladog anesteziolaga Nikolu Gogić iz Vranja i on je radio sve vreme, to su noći dežurstava. Zapravo dvojica anesteziologa su nam otišla u veće centre, jedan koji je otišao pa se vratio, jedna je koleginica na specijalicij. Opet ćemo raspisivati konkurs, raspisivali smo jednom ali se niko nije javio. Teška je to grana medicine, dugo se speciajalizira, a po noramativima nama tebaju 5“.

Nema ORL specijaliste i urologa

Jedna doktorka je sa ORL otišla u Niš, u penziju je otišao i ORL specijalita iz Hana, pa za sve usluge Surduličani moraju u Vranje ili Leskovac.

„Takođe, od posledica Kovida umro nam je, nažalost, mlađi urolog Milan Mašić, divan čovek i veliki stručnajk, tako da sada stnovnici  tri opštine nemaju urologa. Mašić je bio divan čovek, kao da su nam draguj iščupali. Raspisivali smo konkurs za urloga i za ORL i niko se ne javlja, mala sredina, prirodni odliv, možda bi neki novčani benefit i stambeno rešavanje dalo rezultate kao nekada“, ocenjuje direktor Dragan Kitanović.

Kovid

Odlukom Ministartsva, Specijalna bolnica je bila prepoznata za smeštaj 40 pacijenta obolelih od Kovida, ali su lekari iz ZC radili sve ono što prethodi smeštaju u bolničkoj postelji i to, kako su u vreme najžešće pandemije tvrdili pacijenti, na najbolji mogući način.

„Mi smo radili prihvat pacijenta, njegovo testiranje, trijažu, laboratoriju, pregled na rendgen aparatu ili skeniranje ili ultrazvučna dijagnostika, ili specijalitička dijagnostika. Sve je to rađeno s naše strane tako da mi fizički nismo bili u kovid bolnici, ali smo drugo radili. A inače, imali smo i imamo izuzetnu saradnju sa Specijalnom bolnicom, kao da smo jedna ustanova“, ističe Kitanović.

Lokalna samouprava

Ovde se hvale odličnom saradnjom sa lokalnom samoupravom, a prednost je to što je neurolog Aleksandra Popović i predsednica opštine, a jedan od ministra u Vladi Srbije Novica Tončev, pa se pomaže na mnogo načina.

„Pomogne se uvek kada treba, a nekada i prema njihovim planovima. S tim u vezi je pri Skupštini opštine formiran Fond za zdravstvo gde ima značajnih sredstava i ona se koriste na razne načine. Na primer, za nabavku nedostajuće opreme, za plaćanje nedostajućih kadrova. Preko tih sredstava nam, na primer, dva puta mesečno dolazi urolog. Sada tražimo ušnog lekara i da na taj način rešimo problem i plaćamo da nam dolazi neurohirurug kako se najteži pacijenti ne bi mučili da idu na kontrolu u Niš. Dolazi nam dva ili tri puta mesečno iz Niša.

Na teritoriji opštine je 5 ambulanti

Loklane vlasti pomažu i u rekonstruciji i krečenju objekata, zgrada, dobili su tri sanitetska vozila i terensko vozilo i jedno vozilo za kućno lečenje i još mnogo toga.

„Ali, ono što moram da istaknem to je da nam se opština našla u onim prvim danima pošasti kovida, pa smo prvi imali maske, kombinezone, naše.  Plaćaju se stručna usavršaanja poput seminara za lekare i srednji kadar i dobijaju neophodne bozvole za kontinuiranu medicinsku edukaciju, a neretko i ućešće na kongresima i simpozijima finansira lokalna smaouprava“.

Najmanji zdravstveni centar u Srbiji

Iako svi tvrde da je reč o najmanjem Zdravstvenom centru u Srbiji, kada se uđe u ovaj surdulički, na prvi pogled se nema taj utisak. Jer, on se nalazi na velikoj površini sa zgradama koje nisu načičkane jedna do druge i sa velikim praznim prostorom i hladovinom koju čini drveće. Ipak, broj zaposlenih, broj pacijenata i nedostatak svih sepcijalista ga čini malim. Neke od zgrada su spolja i unutra renovinarane, neke čekaju svoj red.

„Mi smo najspecifičniji i najmanji Zdravstveni centar u Srbji. Ali, ni manjeg mesta ni većeg zdravstevnog centra. Imamo 18.600 stanovnika u Surdulici i imamo ZC koji traje već pola veka. Prošle godine smo slavili 55 postojanja. 1957. godine u julu mesecu je tadašnji zbor radnih ljudi Opštine Surdulica doneo odluku o njegovom osnivanju. Prve operacije su počele da se rade 1968., uz pomoć druge hiruške zdravstvene ustanove iz Beograda. Tu je bio samo Dom zdravlja sa porodilištem“, priča Kitanović, a na naše pitanje kako se snalaze da održavaju čistim krug i objekte i da je većina zgrada renovirana, odgovara – upornošću!

Interno odeljenje

Tako su dobili najmoderniju kotlarnicu, koja je bila u sklopu Internog odeljenja, izmestili je i smestili u poseban objekat. Sada se greju na drvo i sečku, bio masu, i to je bio uslov za rekonstrukciju Internog odeljenja.

„Sve naše zgrade su sređivanje kako-tako. Interno je jedino ostalo koje u zadnjih 40 godina sem krečenja ništa nije dobilo. Oko dva miliona će koštati Minstarstvo, a iz istih sredtsva smo sredili i kotlarnicu“, priča za Jugmediu Dragan Kitanović, direktor ZC Surdulica, koji u prste poznaje svaki kutak ove zdravstvene ustanove.

Na videu dole pročitajete ono što nema u tekstu:

Ovaj medijski sadržaj sufinansiran je od strane opštine Surdulica. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.