NA DANIMA AMERIKE I SRBIJE U NORT PORTU OBELEŽEN PROBOJ SOLUNSKOG FRONTA

Ni u dalekoj Floridi ne zaboravljaju svoje pretke i njihova stradanja

Da se domovina, njena kultura i tradicija ne čuvaju samo u srcu već i delima, svedoči  primer Srba u Nort Portu na Floridi, gestom koji je ne samo posvećen srpskom junaštvu već i uspomeni na srpsko-američko savezništvo.

Reč je o proslavi Dana molitve za Srbiju i stogodišnjice proboja Solunskog fronta, u okviru obeležavanja Dani Amerike i Srbije, gde su dve nacije u Prvom svetskom ratu bile na istoj strani – protiv zavojevača i zla koje je u svetu odnelo preko 15 miliona života, a Srbija izgubila gotovo trećinu muške radno sposobne populacije.

Satisfakcija više za organizatore je i što je obeležavanje tako značajnog događaja u Nortu Portu priređeno mnogo pre no u Srbiji, a predstavnici gradske vlasti predložili su da se svakog 15. septembra Srbi i Amerikanci na istom mestu okupljaju i podsete se proklamacije predsednika Vudroa Vilsona.

Tim povodom  okupilo se na  stotine  Srba i Amerikanca, a čitaoci Jugmedie o svemu  tome ovom prilikom mogu da se upoznaju zahvaljujući ljubaznosti Slađana Stojanovića iz Vladičinog Hana, koji  je u Americi skoro 10 godina, parohu crkve Sveti Sava u Port Nortu,  Saši Đurđeviću kao i kolegi R. Andriću, koji su nam dostavili informacije.

“Svetkovina je održana uz blagoslov episkopa Istočno-Američkog Gospodina Irineja Dobrijevića a uz pomoć epaehijeske kancelarije za obrazovanje. Njihovi predstavnici: Džil Luke, Lindi Jejts i Kevin M. Rouse, došli  su sa svojim porodicama i prijateljima. Sa brojnim srpskim porodicama  kraj  dve zastave, američke i srpske, podignute uz intoniranje i pevanje himni, zajedno,  stare i mlađe generacije učile su o Proklamaciji  predsednika Amerike,  Vudroa Vilsona od 28. jula  davne 1918. godine  i Dana molitve za Srbiju, kada se zastava Srbije zavijorila na Beloj kući. Obeleženo  je  i 100 godina od proboja Solunskog fronta,  i sloma Centralnih sila u Velikom ratu. Tim povodom je priređena  izložba  “Tamo daleko“, koja je  u Nort Portu preneta iz Vašingtona. Blagodarimo Preosveštenom Episkopu Irineju na blagoslovu, Kancelariji za hrišćansko obrazovanje istočnoameričke eparhije SPC, i njenom direktoru đakonu, dr Jovanu Aničiću”, preneo nam je paroh Saša Đurđević. 

Pored izložbe slika, priređen je i bogat kulturno-umetnički program, pre svega,  u znaku folklora. Spisak onih koji su učestvovali na priredbi je predugačak. Samo neki od njih su: Mirko Roknić, čuveni harmonikaši u Americi koji je odsvirao himne. Petar Marić, pobednik Svetskog kuoa u harmonici bio je zvezda dana i uveličao jubilej,Aleksej Blagonadeždin, Folklor i  hor ”Milunka Savić” iz Nort Porta, ”Srpski biseri”, “Đurđevak” , Dečiji hor iz Klirvotera ” izvevši pesme “Tamo daleko” I “Ovo je Srbija”, lokalna  Baletska trupa sa koreografijom  ”Marširala kralja Petra garda” a nastupili su I vokali Anastasija Đurđević, Danijela Kosorić i Natalija Mišić, trubač Stefan Dedić iz Guče, sa melodijom ”Tamo daleko”, balerine: Savina, Jelena Sofi Anđela… koji su gostima dočarali barem deo srpske bogate kulturne baštine, ali I slavne istorije.

“Sve ovo dokazuje da ljudi koji su ovde došli trbuhom za kruhom, i koji su izbegli posle Velikog drugog rata, ne zaboravljaju otadžbinu. Pored okupljanja, ovaj događaj je imao za cilj i da američkom narodu pokaže kakva je zapravo istorija odnosa Srbije i Amerike i da se, ako ne izbriše, ono barem ublaži loša slika Srbije koja je prezentovana u medijima zadnjih decenija  Ideja je bila da se čuje i naša reč, a među gostima je bilo i gradskih zvaničnika, jer Srbija ima definitivno lošu reputaciju na zapadu a mediji su zakazali gotovo dve decenije”, rekao je Slađan Stojanović za naš portal, koji je sa parohom Đurđivećem i Marinkom Lugonjom iz Valjeva, “odgovoran”  za vizuelizaciju izložbe. 

Okupljanja u crkvi  su, kažu, o svetkovinama i nedeljom, redovna. Takođe, i povodom festivala, srpskih, sa tradicionalnom domaćom hranom, pićima, muzikom. Jedan od najvećih je u Orleanu, kada dolaze ljudi iz čitave Amerike. Sva ta druženja i okupljanja pomažu im da održe srpsku tradiciju i kulturu, kako se mnogo toga ne bi zaboravilo.

 

FOTO:Arhiv crkve Svetog Save u Nort Portu