Nije lako u starosti početi novi život, daleko od porodice i najmilijih

Skeptični, nesigurni, u prvim danima sa dubokom nostalgijom za svojim domom, tako se uglavnom osećaju stariji kada dođe taj trenutak da svoj život moraju da nastave u Ustanovi za odrasle i starije. Ranije ostavljani i zanemarivani od svojih najbližih, danas uglavnom zbrinuti u ovoj ustanovi kako bi im se pružila neophodna i što bolja nega koju kod kuće nisu u mogućnosti da im pruže najmiliji.

U period od mesec dana od prijema u ustanovu, koliko traje prilagođavanje korisnika, vrši se opservacija od strane stručnih radnika i saradnika, prepoznaju se potrebe, navike i interesovanja korisnika koja u velikoj meri olakšavaju prilagođavanje na novi način života.

“U prvim danima nakon prijema korisnici se neretko osećaju nostalgično, često pričaju o svojoj kući, najbližima, imaju pojačanu želju za razgovorom sa zaposlenima i drugim korisnicima. Ali brzo sklapaju poznanstva, učestvuju u zajedničkim aktivnostima i na taj način se relativno i brzo prilagode životu u ustanovi”, tvrdi direktorka Ustanove za odrasle i starije Gordana Savić.

Trenutno u nekadašnjem Domu za stare nema starijih korisnika koji su zapostavljeni i napušteni od strane najbližih.

“Što ne znači da ih nije bilo. Ranijih godina, dok je struktura korisnika bila drugačija, bilo je više starijih korisnika koji nisu imali srodnike ili o kojima oni nisu brinuli. Dolazili su iz razuđenih planinskih sela koja inače čine staračka i samačka domaćinstva. Takvi korisnici smeštani su uglavnom po službenoj dužnosti Centra za socijalni rad. Uglavnom su živeli u lošim prostornim i higijenskim uslovima, a njihovo prilagođavanje na uslove u našoj ustanovi je bilo mnogo lakše i brže. Napokon su imali osećaj da neko brine o njima”, priseća se Savićeva koja funkciju direktorke obavlja skoro celu deceniju.

Dodaje, da je u Ustanovu za odrasle i starije boravilo i mnogo izbeglih i raseljenih lica neposredno nakon ratova u Bosni i na Kosovu.

“Godinama su boravili u ustanovi bez kontakata sa srodnicima. Dolazili su uplašeni, ne znajući šta da očekuju i kako će njihov život nadalje da izgleda. Ostala je tuga za njihovim domom i životom kojim su ranije živeli i stalna želja da se ponovo sretnu sa svojim najbližima”, kaže Savićeva.

Ali, dodaje, kako to obično biva, život mora da korača svojim teškim koracima dalje.

“A na tom putu se rađaju čak i nove ljubavi. Samo kada bi znali koliko novih ljubavi se izrodilo pod našim krovom, bilo je čak i venčanja među korisnima. Nije lako početi novi život ovde, ali ako ste pre toga bili potpuno sami, bez igde ikoga, ovde možete da pronađete svoju novu pravu porodicu”, zaključuje Savićeva.

Ustanova za odrasle i starije u Leskovcu trenutno broji 173 korisnika.

 

Ovaj medijski sadržaj deo je projekta „(Ne)osunčana jesen života“, sufinansiran od strane Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u podržanom medijskim projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

  • Oko centra je najveci problem parkiranje, prosto nema gde da se neko parkira ako zeli da poseti nekog korisnika u domu. Mnoog je tesna ulica, ima dosta kuca i ljudi ne dozvoljavaju da parkiras ispred dvorista.

vaš komentar