Nikada se nisam mnogo sekirao jer sam od malena znao da priroda i bog prave poredak uprkos našim željama, priča Radomir Mićo Veličković iz planinskog sela Retkocer, najstariji stanovnik opštine Medveđa, koji će 10. maja napuniti 102. godine.

A taj poredak je išao na ruku ovoj krotkom starini, koji je u penziji punih 50 godina i koji i danas čita bez naočara, odlično čuje, a lucidnost mu je na zavidnom nivou.

Sa svojom pokojnom suprugom Maricom izrodio je 3 sina i jednu kćer, svi sada u penziji. Ima 9 unuka, 23 praunuka i 2 čukun unuka. Deca su davno otišla iz kuće, a on pozne godine provodi u svom domu sa praunukom Rašom i osmoro njegove dece i devetom na putu, najmnogobrojnijom porodicom u Medveđi.

„Deda je odličnog zdravlja. Sedi i greje se pored šporeta i priča sa decom. Priseća se kako je i gde radio i dogodvštine iz Drugog svestkog rata u kome se 4 godine borio na strani partizana. Ni na šta se ne žali, sve mu je ravno odavde do Srema. Do pre neku godinu deci je pomagao oko rešavanja zadataka iz matematike jer je odličan račundžija„, priča Rašo.

Porodica Veličković se šesedesetih godina prošloga veka doselila u Retkocer iz Orlana kod Podujeva. Radomir je menjao držvane poslove, pa je, iako samo sa osam razreda škole, jedno vreme bio i sudija za prekrašje. Ipak, penzija mu je tek 16.000 dinara, a prima pomoć za takozvanu tuđu negu.

Albanski kao srpski

Starina Radomir albanski jezik govori kao maternji, a pomalo se snalazi i sa turskim jezikom. Njegovo partizansko ime bilo je – Asan

„Jedva sam uspeo da izdejstvujem tu pomoć za negu. Imao je 98 godina kada sam ga odveo kod lekara. Čudio se čovek kako neko može da bude zdrav sa toliko godina „, objašnjava Radomirov najmalađi sin Drago, nastavnik matematike u penziji, koji je jedini ostao blizu oca, u varoši Medveđa.

Drago se priseća svog detinjstva i momačkih dana koje je provodio uz oca.

„Odemo da sakupljamo seno, počne kiša da pada, on baca vilu i odlazi kući. Na moje negodovanje odgovara da će ga osušiti onaj ko ga je i nakvasio. Takav odnos imao je i prema ljudima i prema porodičnim situacijama. Ali, zato se majka brinula za sve i svašta i bila stub kuće. Ipak, i ona je poživela 88 godina i ostala upamćena kao jedna od najboljih domaćica u Meveđi, od koji su svi viđeniji ljudi kupovali sir i kajmak„, priseća se Rašo.

Njegov stojednogodišnji otac smatra da i tom kajmaku, ali i mleku i čistom planinskom vazduhu duguju zahvalnost za dugovečnost.

„Šta da vam kažem, ovde je sve čisto, bez hemikalija. A ja imam apetit, jedem sve, ali kako godine prolaze najviše pijem mleko. Ranije sam pušio, pa sam batalio. Pio sam dnevno po jednu čašicu rakije, sada vrlo retko“,  priča Radomir okružen praunicima.

Ipak, nešto se promenilo, veli.

„Nekako se brzo naljutim ali se brzo i odljutim. Star čovek – to je ti je kao dete. Umesto da očvrsneš ti podetinjiš, a fizički se nekako smanjujem„,  zaključuje Radomir Mićo Veličković, stojednogodišnjak iz Medveđe, koga često obilaze s poklonima tamošnji opštinari.

Milica Ivanović