Nišlije Jelena i Zoran Panić, sa sinovima Đorđem i Markom, su među malobrojnim Srbima koji žive na Islandu, u zemlji sa poslom za sve, sa izuzetnom zdravstvenom zaštitom, gde gotovo nema kriminala, u kojoj administrativne poslove završite za desetak minuta preko interneta i gde se velika pažnja posvećuje ekologiji.

Panići u Rejkjaviku žive skoro dve decenije, a prvo je u tu ostrvsku zemlju otišao Zoran i to po pozivu jednog fudbalskog kluba.

Uprkos surovoj klimi, kaže Jelena, Island je zemlja u kojoj se lepo živi jer država savršeno funkcioniše, nema kriminala, a ima posla za sve koji žele da rade.

„Već sa 14 godina Islanđani počinju da rade lakše poslove i do 16. godine ne plaćaju porez. Grad Rejkjavik obezbeđuje posao preko leta za sve đake koji žele da rade. To su četvoročasovni poslovi, uglavnom na održavanju travnjaka i dečijih igrališta“, dodaje ona.

Prosečna plata radnika na Islandu je oko 2.000 evra, ishrana četvoročlane porodice košta mesečno oko 1.000 evra, troškovi grejanja stana od 100 kvadrata su oko 70 evra, a struje oko 60 evra.

„Na Islandu gotovo i da nema kriminala, stanove i kuće preko dana niko ne zaključava, kao i kola. Zbunjeni su kad ih pitate što ne zaključavaju kola, jer kažu zašto bi neko ukrao moja kola, kad ovde svi imaju svoja“, priča Nišlijka.

Gotovo svi administrativni poslovi mogu da se završe preko interneta, i među malobrojnim za koje mora da se ode u državnu ustanovu je izdavanje pasoša.

„Da bi dobili pasoš potrebno je da odete do određene kancelarije da bi vas slikali, ali čitava procedura ne traje duže od 10 minuta. Pasoš se dostavlja poštom na kućnu adresu“.

Prema njenim rečima, zdravstveni sistem na Islandu je verovatno među najboljim na svetu, pregledi nisu skupi ni kad ih sami plaćate, a zdravstveno osiguranje pokriva troškove lečenja tokom godine sve do određenog iznosa. Na snimanja i preglede kod lekara specijaliste ne čeka se duže od tri nedelje.

Islanđani posebnu pažnju poklanjaju očuvanju ekologije i zdravlja.

„Od malih nogu decu navikavaju da borave što više na otvorenom. Bebe preko dana spavaju u kolicama na terasama bez obzira koliko je hladno i da li vetar duva. Čak vezuju kolica da ih vetar ne bi odneo“, objašnjava.

Uskršnje praznike Panići su, poput mnogih naših ljudi u dijaspori proveli u Srbiji, a svaki dolazak kući opisuju kao prelazak iz jednog sveta u drugi.

„Na Islandu još pada sneg, a ovde nas je dočekalo proleće. Na Islandu otprilike u ovo vreme dan počinje da bude duži i noć će veoma kratko trajati. Preko leta na Islandu gotovo nema mraka, sumrak traje samo jedan sat, i to oko ponoći“, ispričala je za Jugmediu Jelena Panić.

Za razliku od leta, tokom zime koja traje od oktobra do aprila, stanovnici Islanda retko kad vide sunce.

„U decembru na Islandu sviće oko 11 sati, a mrak pada već oko 15 časova, ako nije oblačno. Ukoliko ima oblaka dan i ne svane. Dešava se da kiša pada neprestano 30 noći i dana“.

Naši ljudi na Islandu veoma teško podnose surove vremenske prilike, ali ne samo oni, teško je i Islanđanima.

„Tokom zime, jednom ili dva puta Islanđani odlaze u Španiju, na Floridu, Kanarska ostrva ili Tenerife. Mnogi kupuju kuće i nakon penzionisanja sele se u tople krajeve“, dodaje Panić.

Kada dete krene u vrtić i školu roditelji moraju da mu obezbede gumeno odelo, čizme i skafander.

„Moj najveći šok u vrtiću je bio kada sam došla po sina a zatekla vaspitačicu kako hladnom vodom iz creva pere decu koja treba da uđu u vrtić. Njihova gumena odela bila su skroz uprljana peskom i blatom jer su se igrali u dvorištu“, objašnjava Jelena.

Boravak na otvorenom, dodala je, obavezan je i za osnovce. Tokom avgusta i septembra, kao i tokom maja i juna, časovi fizičkog su napolju i kada pada kiša, a sva deca do osmog razreda moraju da izadju iz učionice za dva velika odmora.

„Za vreme jednog odmora deca jednu užinu koju im roditelji spremaju a to nikako ne sme da bude slatkiš i sok, već voće ili povrće. Na drugom velikom odmoru jedu kuvani obrok koji škola priprema, a on se plaća oko 80 evra mesečno“, priča Panić i dodaje da sve osnovne škole, posle časova, organizuju za starije učenike druženja i zabavne igre.

Izlazak u kafiće i diskoteke na Islandu je dozvoljen mladima koji imaju 23 godine, a sa 18 godina mogu da uđu tek u po koji kafić.

Preko čitave godine Islanđani se kupaju u otvorenim  bazenima sa toplom vodom kojih ima u svakom naselju, a svaku priliku koriste da odu na izlet u kampove kojih ima širom zemlje.

„Islanđani su veoma ljubazni i međusobno i prema strancima, nigde nećete biti odbijeni ukoliko zatražite pomoć, svi će vam odgovoriti sa osmehom. Izuzetno su pažljivi u svakodnevnoj komunikaciji, a posebno na poslu“, objašnjava Jelena Panić.

Na Islandu nikome se sigurno neće desiti da posle druženja sa prijateljima sedne u kola u pripitom stanju.

„Islanđani zovu policiju, čim primete da je neko pijan seo za volan, makar da se radi o nekom njihovim najbližem sa kojim su upravo oni sedeli zajedno i provodili se“, kaže Jelena Panić.