IZ ŠTAMPE IZAŠLO DRUGO, DOPUNJENO, IZDANJE MONOGRAFIJE O VLADI ILIĆU, AUTORA SAŠE STANKOVIĆA

Novi detalji o životu Vlade Ilića, beogradskog gradonačelnika iz Vlasotinca

Objavljeno je drugo izdanje monografije o beogradskom predratnom gradonačelniku Vladi Iliću, rođenom u Vlasotincu, autora Saše Stankovića iz ove varoši, u kojoj je popunjena praznina od godinu i po dana  ovog industrijalca i prvog čoveka prestonice.

“Suštinski, drugo izenje se ne razlikuje mnogo od prvog, ali svakako je bolje i potpunije. Proširena su neka poglavlja, ubačeno je 10-ak novih fotografija i ispravljene promakle slovne greške. Najveća novina je Ilićeva antiratna aktivnost od trenutka povlačenja sa mesta gradonačelnika do početka Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. U prvom izdanju blia je praznina od godinu i po dana Ilićevog života”, navodi Stanković za Jugmediu.

Kuća Vlade Ilića na Širokoj Čaršiju u Leskovcu koje nema više

Drugo izdanje objavljeno je na Svetski dan knjige, što, ocenjuje autor, samo po sebi pokazuje koliko je interesovanje za ovo delo bilo veliko, iako iza profesora Saše Stankovića i knjige ne stoji ni velika izdavačka kuća ni distributer.

“Konačno sam potvrdio ranije pretpostavke da su preci Vlade Ilića doselili u Vlasotince krajem 18. veka iz Prizrena”

Ovoga puta je izdavač sam autor, a knjigom se obeležava 90 godina Udruženja Vlasotinčana u Beogradu „Vlada Ilić“ (1928-2018).

“Pred kraj prošle godine ostalo mi je nekoliko primeraka knjige, a čitaoci su tražili knjigu.Onda sam se obratio za pomoć Vlasotinčanima u Beogradu koji su mi izašli u susret, a ujednno obeležavamo 90 goidina udruženja koje formirao Vlada Ilić”, priča Stanković.

Sad se već može govoriti, dodaje, o hiljadama čitalaca monografije i stotinama hiljada onih koji su saznali nešto novo o Iliću. Svi veći dnevni listovi pisali su barem po jedan članak, a dvadesetak televizija snimilo je priloge. Posebno je iznenađenje da su se mediji iz Bosne, Crne Gore i Hrvatske bavili životom Vlade i Olge Ilić.

Prva promocija drugog izdanje je održana 27. aprila u svečanoj sali Matice iseljenika i Srba u region u Beogradu. Pored autora na predstavljanju novog izdanja monografije je govorio i recenzent knjige istoričar prof. dr Predrag Marković, naučni savetnik na Institutu za savremenu istoriju, zatim doktorant istorije Nemanja Dević, kao i moderator, književnica Gordana Vlajić

Vlada Ilić je pokušao da preko privrede ojača mirnodopske veze Jugoslavije i suseda, pre svega sa Bugarskom, Mađarskom, Italijom i Rumunijom. Sve je to prekinuto kada je i Jugoslavija uvučena u Drugi svetski rat. Tako je u Beogradu 11. februara 1940. formirana Jugoslovensko-bugarska privredna komora, a za predsednika je izabran Vlada Ilić. Od Mađara je dobio 18. maja 1940. najviše njihovo odlikovanje – “Veliki krst sa lentom za izuzetne zasluge u radu na jugoslovensko-mađarskom privrednom zbliženju”, iznosi Stankoviž nove detalje o Iliću koji je u socilističkoj Jugoslaviji umro kao siromah.

Pošto Drugi svetski rat nije sprečen, to je sve zaborevljeno.

Nedovoljno je poznato da je mađarski premijer Pal Teleki izvršio samoubistvo 3. aprila 1941. napisavši u pismu: „Mađarska je pogazila reč o večnom prijateljstvu sa Jugoslavijom iz kukavičluka. Stali smo na stranu nitkova”,  objasnio je Stanković u drugom izdanju monografije.

Što se tiče samog Lekskovca objavljene su dve fotografije: prodavnica Ilićevih odela “Soko” i kuće Koste Ilića Mumdžije na Širokoj čaršiji, koja je srušena početkom 80-ih godina 20. veka.

U maju se planraju promocije u Novom Sadu i Grdelici.

 

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar