Tuga kada raketa ne može da dosegne oblak (VIDEO)

Dobrom koordinacijom i preciznim gađanjem, strelci sa 22 od ukupno 30 protivgradne stanice su u nedelju posle podne od grada veličine oraha sačuvali najveći deo letine na teritoriji Leskovca. Procenjuje se da je protivgradna stanica u Priboju, kojom upravlja Žikica Marinković, bila vodeća u razbijanju nadolazeće katastrofe.

Da nismo imali dovoljan broj raketa i da nismo na vreme počeli paljbu, padao bi grad veličine pesnice, a šteta bi bila nesagledivih razmera“, priča za Jugmediu Marinković, koji iza sebe ima 40 godina rada.

Vetar ga umalo nije onesposobio.

Pao sam sa raketom u rukama. Srećom, nisam se mnogo povredio, pa sam nastavio da pucam u oblake. Bilo je strašno, uragan kakav nikada nisam doživeo, a oblaci koji su se ujedinili iz tri pravca iznad Leskovca viđaju se jednom u 10 godina“.

Marinković, koji je predsednik Udruženja strelaca, ponosan je na svoje kolege.

U zadnjih 15 do 20 godina Radarski centar Kukavica i naši strelci su najbolji u Srbiji jer smo sa najmanjim štetama poslovali, što smo pokazali i u nedelju“.

Strelci rade za po 4.000 dinara mesečno od aprila do oktobra, što ne umanjuje njihovu odgovornost.

Odgovornost je ogromna. Najveća tuga za strelca je kada je gradonosni oblak visoko, iznad dometa raketa. E, tada ni bog ne pomaže“, priča.

Takva situacija desila se 2006. godine, kada se oblak formirao u Bosni, prešao Kopaonik i Radan Planinu.

Tada smo ispucali 150 raketa, ali nikakve koristi od toga. Grad je pobio Brus, Prokuplje, Žitorađu, Leskovac, Vlasotince, Bosilegrad. Tukao je sve do Crnog mora. U Leskovcu smo imali štetu oko 80 posto“, priseća se.

Nedostatak raketa je konstantni problem, ali je ove godine po prvi put sezona počela sa po 11 raketa po stanici. U nedelju posle podne istrošena je trećina od ukupnog broja – 107 raketa.

A osamdesetih godina prošlog veka svaka stanica je imala po 80 raketa na raspolaganju. Bila su drugačija vremena, izdvajalo se 002 posto za kupovnu raketa od poreza na imovinu. Jer, najveća je žalost kada seljak uloži po 10.000 evra godišnje u poljoprivredu i kada mu sve uništi grad za nekoliko minuta“, objašnjava Žikica Marinković sa protivgradne stanice 273.

Dok se svi sklanjaju od nevremena, strelci su na vatrometini, pa je u sudaru sa gromovima, kišom i vetrom potrebna velika koncentracija i snaga.

Najopasnije je kada neće raketa da poleti, zbog nekog spoja ili nečeg drugog. Tada može doći da povređivanja samog strelca“, objašnjava.

Marinković sa porodicom živi u Priboju, 500 metara od protivgradne stanice. U nedelju se i sam našao u vrtlogu uragana, kako opisuje veliko nevreme.

Jedva sam stigao da bacim pogled okolo i verujete da je bilo strašno, ali sam srećan što se sve završilo sa manjim štetama, tamo gde su voćnjaci bili blizu grada, jer postoji zabrana da se puca iznad naseljenog mesta“, priča strelac iz Priboja.

 

Pre slanja komentara molimo Vas da pročitate sledeća pravila:
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije portala juGmedia. Komentari koji sadrže psovke, uvredljive, vulgarne, preteće, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Molimo čitaoce portala juGmedia da se prilikom pisanja komentara pridržavaju pravopisnih pravila. Takođe je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija ima pravo da ne odobri komentare koji su uvredljivi, koji pozivaju na rasnu i etničku mržnju i ne doprinose normalnoj komunikaciji između čitalaca ovog portala.

vaš komentar