Danas je vaš srećan dan. Videćete erupciju vulkana“. Ovo je bila prva rečenica koju je vodič izgovorio turistima kada su se ukrcali u specijalni autobus za uspon po vulkanskim planinama.

U tom autobusu bila je i novinarka Jugmedie Katarina Ilić iz Leskovca, koja je, vozeći se ka Etni — drugoj najvećoj vulkanskoj planini u Evropi — već videla kako se iz ogromne vulkanske rupe izvija dim. Nije verovala da će za samo pola sata prisustvovati erupciji.

„Dan ranije smo bukirali odlazak na visinu od 2.800 metara, iako su bile ponuđene ture i na znatno veću visinu. Imala sam, sada mi se čini, neki predosećaj“, počinje priču Katarina o fascinantnoj, ali i opasnoj avanturi doživljenoj 2. juna ove godine na Siciliji.

U poslednjoj deceniji turizam vezan za vulkane doživeo je veliki procvat, delom zahvaljujući društvenim mrežama i takozvanim „lovcima na lavu“. Oni traže legendarna, fotogenična mesta sa dimom i lavom, poput planine Vezuv, poznate i po tome što je lavom zatrpala Pompeju i još dva manja gradića 72. godine nove ere. U SAD-u, na primer, postoji nekoliko nacionalnih parkova sa aktivnim vulkanima, uključujući planinu Rejnijer, čiji se vulkan smatra jednim od najopasnijih na svetu. Ti i na stotine aktivnih vulkana na Zemlji su mesta gde turisti traže avanturu, uzbuđenje, dobar snimak i fotografiju.

Katarina Ilić nije otišla na Siciliju zbog Etne, već zbog lepota tog ostrva, a odluka da se popne do polovine planine doneta je usput.

„Ušli smo u vozilo nalik autobusu, a sama vožnja bila je neudobnija od avionskih turbulencija. Za 15 minuta stigli smo na cilj. Čim smo izašli, prvo smo primetili crnilo oko nas i borbu prirode s vrelom zemljom — tu i tamo se pojavljivalo po koje drvo i trava u malim krugovima“.

Sve što je usledilo, odvijalo se filmskom brzinom.

„Iz vulkanske rupe se pojačavao dim, povremeno se kroz njega videla vatra, kao da dim čisti prostor za erupciju. Odjednom smo osetili nešto poput grmljavine, u valovima, a onda je izbačena velika količina pepela. Naš vodič je još bio miran i staložen. Međutim, kada je usledio drugi talas pepela i erupcija sa vatrom, uozbiljio se i pozvao nas da svi brzo uđemo u autobus“, priseća se Katarina.

Nastao je haos, jer je među turistima bilo starijih ljudi iz celog sveta i roditelja sa decom.

„Ljudi su trčeći padali, promašivali autobuse u kojima su došli. I jedna starija žena iz našeg autobusa se zagubila, ali nismo otišli bez nje“.

Početni strah je ubrzo nestao.

„Čekajući, u meni su se mešali strah, uzbuđenje i fascinacija prizorom pred nama. Zemlja se otvorila pred našim očima, kao da neku silu ispod površine gura lavu napolje. Prosto, kakva god da su osećanja, teško je odvojiti oči od takvog prizora. Osećaš se počastvovano što si tu, usred nečega moćnijeg od bilo kojeg čoveka na Zemlji“.

Vozeći se autobusom ka gradiću udaljenom oko 40 kilometara, posmatrala je kako se lava uvećava i menja pravac. Strah je, kaže, već nestao, možda i zahvaljujući vodiču koji je objašnjavao da ne postoji ni promil opasnosti od veće erupcije.

„Tek uveče, kada smo preko društvenih mreža videli mnogo opasnije snimke i fotografije od onih koje smo mi zabeležili, shvatili smo da smo prisustvovali istorijskom trenutku — jednoj od pet najvećih erupcija Etne u poslednjih 20 godina. Stručnjaci su kasnije objasnili da je sreća bila u tome što se iz drugog kratera pojavio dim s pepelom, koji je, na neki način, smanjio snagu vatre u prvom krateru. Taj dim se kasnije osećao čak u Grčkoj i Africi“.

Ono što je Katarinu najviše brinulo bila je reakcija njenih roditelja, zbog čega im je slala snimke i fotografije na kojima se vidi samo blagi dim, kao da je neko na vrhu planine zapalio vatru da se ogreje.

Sutradan je videla ljude kako pažljivo čiste pepeo sa Etne, bez reči. „Navikli su“, prokomentarisao je neko iz grupe.

Tako se završio taj rizičan dan o kome će Katarina verovatno dugo pričati sa osmehom, ali kaže i da je vrlo rizično ići sa decom na ovakva mesta.

Etna je, inače, jedan od najaktivnijih vulkana na planeti. Tog 2. juna, kada je eruptirala, izbacivala je fontane lave — i upravo je to prizor koji je novinarku Jugmedie, kao i mnoge druge, tog trenutka hipnotisao.

Ta „hipnoza“, tvrde stručnjaci, jedan je od glavnih razloga razvoja vulkanskog turizma u svetu — dar Majke Zemlje koji nas istovremeno plaši i privlači.