LESKOVAC – Učenici i profesori Muzičke škole „Stanislav Binički“ u Leskovcu održali su u Leskovačkom kulturnom centru koncert koji tradicionalno svojoj vernoj publici pripređuju uoči Nove godine.
Koliko muzika spaja ljude i ne prihvata nikakve razlike među njima, pa ni generacijske, pokazalo se i na ovom Novogodišnjem koncertu gde su rame uz rame sa svojim profesorima muzicirali njihovi đaci, najavljujući neke nove generacije sjajnih leskovačkih muzičara.
Direktorka škole Biljana Miljković rekla nam je da su ove godine odlučili da program Novogodišnjeg koncerta malo promene i prilagode ga prazničnom raspoloženju.
Tako su na programu bile popularne kompozicije koje, inače nisu deo školskog gradiva, a pored vokalnih i instrumentalnih solista nastupili su dečji hor, hor Srednje muzičke škole, etno grupa koja neguje tradicionalno etno pevanje i izvanredan, izvođački već sazreo, Orkestar Muzičke škole pod dirigentskom upravom Valentine Petrović.
I ovaj izvanredan muzički dogadjaj, po ko zna koji put, otvara pitanje odgovarajućeg koncertnog prostora za kojim leskovački muzičari i publika prosto vape.
Ni jedna od tri sale u kojima se već godinama održavaju koncerti u Leskovcu, ni približno ne zadovoljavaju potrebe.
Najveći deo publike ili ostane u hodnicima ili se tiska uz zidove prepunih sala.
Tako je bilo i na ovom poslednjem Novogodišnjem koncertu Muzičke škole u holu Leskovačkog kulturnog centra, za koji jedva da bi i Kolarac bio dovoljan.
(kraj)bdi
Pratite JuGmedia portal na društvenim mrežama Facebook, Instagram, TikTok i X (Twitter)!
Budite uvek u toku dešavanja!
Celi dan čekam da neko išta napiše o ovom događaju ili o muzičkoj školi.Niko- ništa. Kao da se nije ni dogodilo. A događa se svakim danom, mesecima, godinama postupno, profesori gase sami sebe. Ima dece, a opet nema one što završavaju, stignu daleko a i kad studiraju, skoro niko ne ode za Beograd nego tu po Prištinskim fakultetima i po Kopaoniku, nekim zaseocima završavaju fakultete u isturenim odeljenjima gde posle pričaju kako su se mučili putujući. Ono jeste muka putovanje i u zabiti stanovanje, al najveća muka je nestudirati u univerzitetskom gradu gde se sreću umetnosti sa svih strana sveta. Zato danas muzička škola u Leskovcu ima više profesora, nego dece. Profesori su nemotivisani da ih vode na takmičenja, jer nema ko da ih plati. Zato muzička škola služi da profesori samo svoju decu podučavaju, koristeći prostor i instrumente zajednice, dajući dodatne časove samo svojoj deci. Ima i onih frustriranih što su im deca odustala od muzičkog obrazovanja pa da ne vide tuđu decu kako uče i sviraju i to tako što ih ne podržavaju, ubijaju ih u pojam, ispiraju mozak, ispijaju kafe tokom časova, šminkaju se, prodaju kozmetiku na samim časovima. Roditelji ćute o tome deceniju. Kad pitaš profu da ga platiš da ti detetu drži čas-kaže zabranjeno je, al hteo bi poklone. Privatizacija će to rešiti. Otpustiće mnoge što spavaju i ne rade. Nažalost, stradaće i deca roditelja koji ne mogu da plate ovo dodatno obrazovanje, važno za davanje jedne širine onima koji su talentovani, vredni i opredeljeni da budu kompletne ličnosti uz podršku porodice koja se posvećuje pravilnom odgoju i usmeravanju dece u obrazovanju.
Zato nema komentara. Možda ih sada, posle ovog bude.
Havala za ove istine. Tu skolu treba debelo provetrovati. Maska debela.ljustura prazna.
Radnje…
Roditelji se često žale na rad profesora muzičke škole, ali se to vrlo brzo zataška. Kako ćete potvrditi nezadovoljstvo-po promeni klasa đaka, bilo na zahtev roditelja u ime učenika, bilo na zahtev profesora, koji ne želi da se maksimalno angažuje, već smišlja razloge kako da otkači vrednu decu koja njega gone svojim vežbanjem da se dodatno angažuje. Lakše je da se profesori šetkaju, telefoniraju i ogovaraju. Sa roditeljima imaju veoma lošu komunikaciju, razgovaraju nadmeno, pri čemu zaboravljaju da ti isti roditelji žive u Leskovcu i odlično se sećaju, pamte gde su sve sami profesori studirali, po kojim zabitima, koliko su dugo studirali, kako su bili loši studenti sa niskim prosekom ocena, kako su se u leskovačku školu zapošljavali dok još nisu ni diplomirali, kako su menjali fakultete, birajući sve lakše i lakše da bi jedva završili. Tamo ima par profesora što su u Beogradu studirala. Ali su zato svi silni i bezobrazni. Bez pokrića i ne zadugo. Direktorica bi trebala da pusti anketu anonimnu da joj kao roditelji opišemo iskreno našu lošu saradnju kako nam decu ne bi više šikanirali. Sramota je šta nam rade deci, primaju platu, deca troše vreme, a sa njima niko ozbiljno ne radi. Valjda misle da su bogom dani da nas ucenjuju.
Stvarno razumem kad talentovana deca izvode program u ime grada i građana ispred uvaženih posetioca poput predstavnika ambasada, investitora, prilikom svečanosti kojima se nagrađuju dostignuća na koje je celi grad ponosan, a koje priređuje rukovodstvo grada po službenoj dužnosti, iz ma koje partije bili njegovi aktuelni poredstavnici. Ipak, ako su prisutna obeležja jedne partije i ako je u pitanju politička konvencija ili izborne skupštine stranke, nedopustivo je da se koriste učenici muzičke škole kao njeni predstavnici.Jedino ako deca političara dragovljno žele da podrže roditelje svojim talentom, to je u redu. Samo bez potpisa muzičke škole. I Dačić pa malo, malo, pa zapeva.